STO GODINA SA NADREALISTIMA: Izložba u MSU povodom veka čuvenog pokreta koji se kod nas razvijao naporedo sa Parizom

OKTOBRA 1924. godine u Parizu, čuveni Andre Breton je objavio Prvi manifest nadrealizma, a iste jeseni pre sto godina, kada smo nepokolebivo držali korak sa umetničkim stremljenjima u velikim centrima, započele su prve aktivnosti i štampani prvi časopisi Beogradskog nadrealističkog kruga, pa će taj veliki svetski i domaći jubilej biti obeležen izložbom otvorenom u Muzeju savremene umetnosti.

Foto MSU

Autor koncepta i idejnog rešenja postavke "Aktivitet: 100 godina nadrealizma", na kojoj će se naći oko 200 crteža i slika, oko 20 cadavre exquisa, oko 50 kolaža i asamblaža, više od 100 fotografija i fotograma, ali i nadrealistički objekti, instalacije, filmovi, arhivska građa je prof. dr Sanja Bahun sa Univerziteta u Eseksu u Velikoj Britaniji, uz koju kustoski tim čine i Aleksandra Mirčić, Una Popović i Žaklina Ratković iz MSU.

Foto MSU

- Muzej savremene umetnosti čuva najopsežniju kolekciju dela naših nadrealista i dokumentacije njihovih aktivnosti u različitim formama i medijima, te predstavlja regionalni centar za dokumentaciju i naučni rad iz ove oblasti - ističe Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti. - Ova važna izložba repozicionira nadrealizam ne kao kanonski, monolitni pokret sa zvaničnom grupom i jednim vođom, već kao nešto dinamično što je omogućilo umetnicima da zamisle poziciju izvan svoje umetničke, kulturne, društvene ili političke situacije. Izložba teži da ponudi našim posetiocima svežu, kritičku viziju, kao i da postavi kurs ka sveobuhvatnijem razumevanju trajnog značaja pokreta koji u vizuelnim umetnostima, ali i mnogim drugim umetničkim praksama, ima svojih savremenih odjeka.

Foto MSU

Bogati materijal, koji na najkompletniji način do sada predstavlja skoro celu produkciju našeg nadrealističkog kruga u različitim medijima, na postavci je organizovan u nekoliko tematskih segmenata - "Uvodna sekcija i Estetika publicistike", "Nadstvarnost: nesvesno i javno", "San i snevanje", "Igra", "Pedagogija nadrealizma", "Poetika multimedije: tekst, slika, zvuk i pokret nadrealizma", "Kinoimaginacija", "Zidovi", "Revolucija, dekolonizacija, pokret nesvrstanih", "La vie mobile: putovanja, međunarodna saradnja i razmena, prevođenje nadrealizma" i "Kako izlagati nadrealizam".

Time su obuhvaćena dela iz takozvanog "dugog života nadrealizma", što podrazumeva i radove stvaraoca beogradskog kruga posle perioda kolektivne akcije, ali i dela drugih autora stvarana pod jakim uticajem nadrealizma. Jedan deo postavke čine i radovi savremenih autora, nastali specijalno za ovu priliku.

Elitni izlagači

Foto MSU

 

PRED radova Dušana Matića, Nikole Vuča, Oskara Daviča, Milana Dedinca, Stevana Živadinovića (Vane Bor), Radojice Živanovića Noe, Đorđa Jovanovića, Đorđa Kostića, Aleksandra Vuča, Julijane Lule Vučo, Jelice Ševe Ristić i Marka Ristića, koji su činili Beogradski nadrealistički krug, na postavci će se naći i neka druga izuzetna imena svetske i domaće umetnosti. Među njima su Andre Breton, Marks Enrnst, Huan Miro, Pablo Pikaso, Men Rej, Jovan Bijelić, Krsto Hegedušić, Ljubiša Jocić, Miodrag Nagorni, Predrag Nešković, Neša Paripović, Tomislav Peternek, Vasko Popa, Zoran Popović, Vladan Radovanović, Ljubica Marić...

Pored MSU, u projekat je uključen i Muzej primenjene umetnosti gde se nalazi najveći deo fotografskog legata naših nadrealista (tu će biti otvorena i zasebna postavka), ali i Institut za književnost i umetnost. Prema zamisli profesorke Bahun, izložba ima ambiciju da utelotvori i neke od principa nadrealista, poput interdisciplinarnosti (biće ostvarena kroz saradnju nekoliko institucija, a i njen ugledni međunarodni stručni savet čine eksperti iz više disciplina) i interaktivnosti. Ona sledi i ideju nadrealista o kolektivnoj umetnosti (u njihovim projektima učestvovala su i poznata imena, i anonimni saradnici i deca), decentralizaciji izložbenog delovanja (biće uključene škole i institucije iz rodnih mesta naših nadrealista - Bora, Šapca, Vrnjačke Banje, Ćuprije, Požarevca, Kragujevca, Novog Sada), društvenoj relevantnosti (posebna pažnja biće posvećena učešću grupa koje su marginalizovane u društvu ili ređe eksponirane u avangardnoj umetnosti, poput dece, penzionera, osoba sa invaliditetom, hospitalizovanih osoba sa smanjenim fizičkih i umnim sposobnostima...).

Preporučujemo

Kultura

0 0

DESETOGODIŠNjA EMILIJA OČARALA PUBLIKU: Božićni koncert u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine okupio 60 muzičara

09. 01. 2026. u 05:00

Kultura

0 2

GAVRAN NIJE ODLEPRŠAO IZ VLADINOG ATELjEA: Marko Velk, francuski umetnik srpskog porekla, sin Vladimira Veličkovića o svom stvaralaštvu

03. 01. 2026. u 14:53

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije