Kultura

POZORIŠNA KRITIKA: Antički bunt u Amazonu - 58. BITEF

Драгана Бошковић

05. 10. 2024. u 08:15

DRUGA predstava u programu 58. Bitefa takođe reevocira antički mit primenjen na borbu za pravdu (prva je bila francuska "Hekuba, ne Hekuba").

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Антички бунт у Амазону - 58. БИТЕФ

foto privatna arhiva

"Antigona u Amazonu", smrtonosni bunt sestre, da, uprkos Kreontovoj zabrani, sahrani dostojno "izdajnika", brata Polinika, referiše se na borbu brazilskih bezemljaša za agrarnu reformu. Najpoznatiju Sofoklovu dramu Milo Rau je, u svom maniru, dekonstruisao sa dokumentarnom predstavom i autentičnim učesnicima u Amazonu, u dijalogu sa glumcima na sceni. Na putu Eldorado do Karažas, u državi Para, Brazil, događa se masakr sa pogibijom mnogo učesnika, u borbi za pravo na život, protiv otimanja predačke zemlje. Šest vekova od kolonizacije u Brazilu, sedam vekova od Sofoklove "Antigone", nažalost, nije se mnogo promenilo - obespravljenost, otimanje, tiranija, siromaštvo, uzaludnost otpora su danas još krvaviji. Milo Rau četvoro glumaca smešta na scenu posutu zemljom, da budu povremeno likovi iz videa, Barzilci, zatim Antigona, Kreont, Hemon, Euridika... koji izgovaraju originalni Sofoklov tekst, ali ne iz vizure najpoznatije Antigonine replike ("Za ljubav, ne za mržnju ja sam stvorena...), već o tome da "ništa strašnije od čoveka nije..."

Majstorstvo, koje je na Bitefu i ranije pokazao Milo Rau ("Orest u Mosulu") i u trećem delu nove trilogije, "Antigoni...", ogleda se u fantastičnoj dramaturškoj logici igranih i dokumentarnih scena. Na videu teče autentičan život, snažno ekspresivan, uklopljen sa glumcima, koji su i na videu, i na sceni. Oni svoje uloge predstavljaju, ne interpretiraju (svako u nekoliko likova, bez obzira na pol), uz originalnu živu muziku na gitari (Elia Rediger, Pablo Kasela). U antičku tragediju sestre, koja će svojim životom platiti uverenje da je prirodna iznad božanske pravde, glumci uvode lične ispovesti, koje se ulivaju u savremenu tragediju brazilskih bezemljaša i, posredno, čitavog eksploatisanog, potlačenog kapitalom, uništenog sveta.

Od božanstvene, nežne muzike, preko vanvremenih Sofoklovih stihova, izvesne uzvišenosti na sceni, sa kojom, glumci kao da horski pripovedaju savremenim jezikom, preko melodičnog portugalskog jezika, marginalizovanog društva, ljudi koji bez stida i zazora, s punim poverenjem u reditelja žive svoj život pred njegovom kamerom, do doba dana, kao simbol diktata vremena i prirode u dramaturgiji predstave (Đakomo Bisordi), uspostavljena je biblijska naracija, molitva za bolje i lepše, ispričana bolom, krvlju, suzama i poezijom.

"Antigona u Amazonu" se ne gleda lako i ne traje kratko. U nekim trenucima, naročito u drugom delu predstave, dolazi do izvesnog zasićenja i sinhroni ritam scena-muzika-video postaje za gledaoca monoton, uprkos važnosti teme. Uopšte, ovaj postmoderni, postdramski, fragmentarni žanr ne računa na opuštanje posle patnje, kao obično u teatru. Ostaju zabrinutost, strepnja, brehtovska budnost, očekivanje novog antičkog mita u službi novog, još strašnijeg zločina, koji, definitivno i neumitno, sledi ovoj planeti.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
VREME JE I ZA ODLASKE: Zvezda ostala bez golmana

VREME JE I ZA ODLASKE: Zvezda ostala bez golmana