PONOSNA POHVALA SVOME RODU: Naša međunarodno priznata umetnica Mira Maoduš otvoriće ove nedelje dve izložbe, u Parizu i Prijedoru

POSLE uspeha koji je postigla sa svojom postavkom u firentinskoj Palati "Pegaso", početkom marta, gde je publici u Toskani predstavila poetiku svojih boja, ali i poeziju Jovana Dučića, naša slikarka svetskog ugleda, Mira Maoduš, ovoga meseca priređuje čak dve izložbe.

Foto arhiva Novosti, M. Anđela

Jednu u Parizu, gde je decenijama stvarala, u ateljeu u kome su nekada radili Sutin i Modiljani, i to u galeriji Le Pave d'Orsay, od 16. do 26. maja. A drugu u Republici Srpskoj, kojom će dva izložbena prostora, Muzej Kozare i Galerija "Sreten Stojanović", zajednički obeležiti Međunarodni dan muzeja, a otvaranje je predviđeno za 17. maj.

I francusku i domaću postavku prate katalozi sa tekstovima Ljubice Bube Miljković. Ona primećuje kako je, tražeći sopstveni put, ova umetnica pažnju poklanjala mrtvim prirodama, figurama ljudi, portretima, predelima i gradskim motivima:

- Snagom i govorom boja ukazivala je na užasne ljudske sudbine i večiti nemir humaniste koji ne ostaje ravnodušan pred nepravdama i patnjama. Težeći arhetipovima i srži unutarnjeg života, Mira je slikala ženske portrete srodne fajumskim, katkad i ranohrišćanskim predstavama Bogorodice...

Foto arhiva Novosti

Svesna da umetnost nije oponašanje tuđih modela i svakako ne pomodni trend, nego i estetski i etički čin, Mira je "prebolela" Evropu, piše u tekstu kataloga:

- U njoj je otkrila razne nacionalne poetike, a onda krenula ka izvorima sa kojih su se napajali i začetnici moderne u svetu. Možda i zato, sasvim u skladu sa svojim francuskim znamenjem, ostala je zdrava, radoznala, neumorna i živog duha.

Poslednjih decenija, kako ističe Miljkovićeva, Mira slavi i proslavlja ćirilicu:

- Svoje slovo ljubve povezano sa sudbinom Srba prognanih sa svojih vekovnih ognjišta tokom stvaranja novih država i nacija u nekadašnjoj Jugoslaviji, Mira je zasnovala na potrebi da umetnošću pokaže najlepše lice svog naroda i usklikne: "Ja sam Srpkinja!" Od tada je nastavila da sa ponosom ispisuje pohvalu svom rodu. Predavala se poetici srpskih slova, uz akcente onih ruskih, da bi ukazala na srodnost i prijateljstvo pravoslavnih naroda.

Uporište i ishodište Mira Maoduš često nalazili u svevremenim stihovima Đure Jakšića, Disa, Puškina, Jesenjina, Dučića... Kako tvrdi jedna od naših najugledijih istoričarki umetnosti, ona svako delo gradi vrlo racionalno, prema zakonima tradicionalnog slikarstva, u saglasju sa opredeljenjem da estetski doživljaj ostvari isključivo likovnom leksikom, ritmovima, vertikalama, dijagonalama, horizontalama, ravnotežom masa, logikom kompozicije, ekspresivnošću linija i materije.

- Zato ona ulazi u brojnu porodicu savremenih fovista. Njene kolorističke simfonije izviru iz života, ali su tajnovite i udaljene od stvarnosti, jednako kao i nikada neodgonetnuta zapitanost o Bogu, prirodi, čoveku, naciji, ljubavi, nostalgiji, usamljenosti, umetnosti... One su, pre svega, hromatska eksplozija i plastični iskazi što izazivaju optički doživljaj. Prema takvom negovanju kosmičkog sveta slike, ona je dosledna pobornica uvek aktuelne moderne, ali nudi osobenu estetiku ispunjenu njoj i svima nama tako dragom maternjom melodijom. Ozarenjem svojih slika, Mira je Duhom tajanstva odgovorila na Dučićev vapaj Bogu: "Jesi li u strašnoj katastrofi zvezda, / Ili harmoniji svetlosti?" - zaključuje Ljubica Miljković.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije