ČVRSTI TEMELJI SRPSKOG JEZIKA I PISMA: Obeležen 198. rođendan Matice srpske i uručena Zmajeva nagrada (FOTO)

OD osnivanja 1826.godine do danas, Matica srpska ima izuzetno važnu ulogu u nastajanju, unapređenju i negovanju kulturnog i nacionalnog identiteta.

Foto:Privatna arhiva

Jednu od ključnih uloga u tom pregalaštvu ima Letopis koji baš  kao i Matica srpska, već dva veka predstavlja  čvrst temelj očuvanja srpskog jezika i pisma, književnosti i naše kulture – rekla je u petak uveče u Novom Sadu Maja Gojković, ministarka kulture i specijalna izaslanica predsednika Srbije.

Na Svečanoj sednici u Matičinom zdanju, kojoj su prisustvovali vladika bački Irinej, mitropolit crnogorsko primorski Joanikije koji je i predsednik Njegoševog odbora Matice srpske, kao i drugi  brojni uglednici i matčari, predsednik naše najstarije književne, naučne i kulturne institucije prof. dr Dragan Stanić rekao je da su se nacionalni praznik Sretenje i Matičin rođendan ove godine gotovo sjedinili.

Foto:Privatna arhiva

- Zahvaljujemo državi Srbiji i ministarstvu kulture koje nas svesrdno pomaže i neizmerno smo ponosni na Sretenjski orden prvog stepena  koji je Letopisu juče uručio predsednik Srbije – kazao je Stanić i naglasio da Maticu koju su osnovali i potonjim generacijama ostavili naši preci svi mi imamo obavezu da negujemo i da je budućim generacijama predamo.

Stanić je podsetio da su Letopis tokom 200 godina uređivala 34 urednika.Osnovatelj i prvi urednik  bio je Georgije Magarašević, a među onima koji su usledili bili su i  Vasa Stajić, Mladen Leskovac, Boško Petrović, Aleksandar Tišma,  Slobodan Vladušić, Đorđo Sladoje i aktuelni  predsednik Selimir Radulović.

Foto:Privatna arhiva

Vrhunac svečanosti predstavljalo  je tradicionalno uručenje „Zmajeve nagrade“ koju je  Matica srpska ustanovila 1953.godine u spomen na Jovana Jovanovića Zmaja. U obrazloženju nagrade predsednik žirija prof. dr Jovan Delić, dopisni član SANU, kazao da se među 25 pristiglih knjiga visokog i ujednačenog kvaliteta, izdvojila  zbirka „Azbučne molitve“dr Zorana Đerića u izdanju Male biblioteke SKZ (2023) istakla postmodernim pevanjem koje se pretvara u klasičnu poetsku tvorevinu.

O domašajima Đerićeve zbirke besedio je član žirija Selimir Radulović rekavši između ostalog da je knjiga „Azbučne molitve“ plod autorovog rada tokom minule 33 godine, a da je taj broj najlepši u itoriji hrišćanske civilizacije.

Pošto mu je predsednik Stanić uručio Zmajevu nagradu, laureat Zoran Đerić u besedi – zahvalnici kazao je da je Zmajeva lektira  ostala duboko pohranjena u njegovom sećanju kao deo detinjstva a docnije i književnog stvaralaštva.

Preporučujemo

Kultura

0 2

GAVRAN NIJE ODLEPRŠAO IZ VLADINOG ATELjEA: Marko Velk, francuski umetnik srpskog porekla, sin Vladimira Veličkovića o svom stvaralaštvu

03. 01. 2026. u 14:53

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije