Kultura

VAJAR KOJI JE MRZEO RAT: U SANU svečana akademija povodom 125 godina rođenja Henrija Muta

M. Kralj

13. 10. 2023. u 18:06

VEOMA mi je žao što nisam sa vama na obeležavanju 125. godišnjice rođenja mog oca, kao i podsećanja na izložbe koje je održao u Jugoslaviji 1955, poručila je učesnicima skupa u SANU Meri Mur, ćerka svetski slavnog vajara Henrija Mura (1898-1986).

ВАЈАР КОЈИ ЈЕ МРЗЕО РАТ: У САНУ свечана академија поводом 125 година рођења Хенрија Мута

Foto SANU

- Iako mi je bilo samo devet godina, bila sam svesna političkog i umetničkog značaja tih izložbi - stoji u pismu vajareve naslednice, u kome je otkrila i da su uz poklone sa puta roditelji iz Beograda doveli i Mirjanu, ćerku našeg arhitekte, koja je potom živela kod njih i bila joj dadilja.

Svečanu akademiju u čast ovog inostranog člana SANU, od sredine sedamdesetih, otvorio je njen predsednik, akademik Zoran Knežević, a uz obraćanje britanskog ambasadora Edvarda Fergusona i akademika Dušana Otaševića, pročitano je i pismo Godfrija Vorsdejla, direktora Fondacije "Henri Mur".

 

Foto SANU

Penelopa Kertis

O odnosu velikog vajara prema ratu govorila je Penelope Kertis, nekadašnja direktorka Tejta i dugogodišnji kustos Instituta "Henri Mur" u Lidsu. Fokus izlaganja ove istoričarke umetnosti i autora mnogobrojnih knjiga, bili su crteži nastali tokom bombardovanja Britanije u Drugom svetskom ratu, a kako je otkrila u razgovoru za naš list pre početka skupa, oni će biti i deo izložbe naredne godine u Londonu, koju trenutno priprema:

- Ti crteži su vezani za izvođenje drame "Spasavanje", koju je prenosio Radio Bi-Bi-Si, a slušalo tri miliona ljudi. Bila je to nova verzija "Odiseje", pisana iz ugla Penelope, sa idejom da predstavi tadašnju okupaciju Grčke i njeno spasavanje. Samog Odiseja je predstavio, poput sebe, kao 45-godišnjaka. Kroz ove radove pokušao je da razreši vlastitu dilemu da li da se uključi, ili ne u rat. Imao je zanimljivu prepisku sa jednim prijateljem koji je odbio da se bori, jer je smatrao da je rat imperijalistički. Ovaj deo njegovog ospusa korespondira i sa sadašnjim vremenom i dilemama umetnika u odnosu prema ratu.

Mur je često radio ratne spomenike, podseća sagovornica, ali su na njima ratnici ranjeni, usnuli, jer za njega u ratu nije bilo ničeg što treba glorifikovati:

O "Bitlsima" i srcu

SEĆANjA na Mura u SANU je podelio i Ričard Ventvort, britanski vajar i profesor, koji je kao 19-godišnjak boravio u njegovom studiju. Kako je otkrio za naš list, kao neko ko je išao u školu sa sinom Ficroja Meklejna (oficir pri Vrhovnom štabu NOVJ), može da zamisli i razume politički kontekst Murovog dolaska u Jugoslaviju.

- Radio sam kratko za Mura, u vreme kada je obavljena prva transplantacija srca, o čemu smo slušali na radiju, a ja sam pravio male modele srca - objašnjava, kako za sebe kaže, ovaj vršnjak modernog sveta koji se sada raspada. - Tada se pojavio album Sgt.Pepper. Mur je tada mlađi od mene sada, i jednom je samo komentarisao "Bitlse", povodom samoubistva Brajana Epštajna, rekavši: "Mora da je taj biznis veoma zahtevan".

- Prikazivao je samo njegove pogubne strane. Govorio je da rat ljude čini glupim - ističe Kertisova dodajući da se kao učesnik Prvog svetskog rata osećao izdanim.

Prema njenom mišljenju uloga koju je imala Murova izložba u Beogradu, bila je bliža društvenom, nego umetničkom uticaju na naše likovne stvaraoce.

- Ovdašnjim vajarima nije bio potreban Henri Mur da im kaže kako da rade, već je ta izložba bila demonstracija toga kako skulptura može da ima javni uticaj - smatra Kertisova. - I sam Mur se premišljao da li želi, ili ne da bude javna ličnost.

O značaju izložbe i boravak britanskog skulptora u Beogradu, govorili su Jerko Denegri, Ljubica Vujović i Ana Ereš, Feđa Klikovac se osvrnuo na svoj rad u Fondaciji "Henri Mur", a diskusiju je vodio inicijator i organizator ovog skupa realizovanog u saradnji sa Britanskim savetom, dopisni član SANU Mrđan Bajić.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
Dolce Vita na obali Save: Stanovi na ovoj lokaciji su za one koji žive svoje snove
Društvo

0 6

Dolce Vita na obali Save: Stanovi na ovoj lokaciji su za one koji žive svoje snove

Možete li da zamislite lepotu svakodnevice koja počinje na obali Save do koje stižete laganom šetnjom kroz jedinstvenu luksuznu pešačku zonu, a završava se ispijanjem vina na vašoj prostranoj terasi s pogledom na reku ili u vrhunskom restoranu do kog stižete peške? U istom danu ste s lakoćom obavili posao, odradili trening, uživali u kupovini novih komada garderobe najluksuznijih brendova u neposrednom komšiluku, a stigli ste i da sa decom provedete vreme u zelenilu, jer se sve što vam treba nalazi nadohvat ruke.

14. 05. 2024. u 10:00

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

O HOBITU, UGROŽENIM GLEČERIMA I KROKODILIMA I OPERACIJI ENDIJA VORHOLA: Islandski pisac Andri Snajper Magnason i knjiga O vremenu i vodi
Kultura

0 0

O "HOBITU", UGROŽENIM GLEČERIMA I KROKODILIMA I OPERACIJI ENDIJA VORHOLA: Islandski pisac Andri Snajper Magnason i knjiga "O vremenu i vodi"

ANDRI Snajer Magnason jedan je od najpoznatijih islandskih pisaca, scenarista, pisaca za decu, boraca za životnu sredinu, ugrožene vrste i glečere, i bivši predsednički kandidat. Njegov deda po majci, Bjern Torbjarnarson, bio je jedan od najpoznatijih njujorških hirurga, koji je operisao poslednjeg iranskog šaha Rezu Pahlavija, Openhajmera, ali i pop-art umetnika Endija Vorhola, koji je ubrzo umro, pa se Torbjarnarsonovo ime povlačilo po naslovnim stranama.

16. 05. 2024. u 15:41

NASTAVAK GLADIJATORA- IZ PUSTINJE: Novosti na licu mesta, u marokanskom studiju Atlas gde je Ridli Skot snimio drugi deo svog spektakla
Kultura

0 2

NASTAVAK "GLADIJATORA"- IZ PUSTINJE: "Novosti" na licu mesta, u marokanskom studiju "Atlas" gde je Ridli Skot snimio drugi deo svog spektakla

KADA na jesen budete gledali drugi deo "Gladijatora", neke od nas ćete prepoznati među statistima, priča mladi berberin Hasan, odeven u dželabu i sa maramom boje indiga oko vrata, provodeći turiste kroz Ait Ben Hadou, kroz uzane ulice utvrđenja (ksara) sa građevinama od nabijene zemlje, ćerpiča, glinenih cigala i drveta, koje je kao primer takozvane peščane arhitekture Maroka, dospelo na Uneskovu Listu svetske baštine u Africi.

16. 05. 2024. u 15:36

Politika
Tenis
Fudbal
KO JE ROBERT FICO: Čovek koji prkosi NATO-u i neće da prizna tzv. Kosovo

KO JE ROBERT FICO: Čovek koji prkosi NATO-u i neće da prizna tzv. "Kosovo"