Kultura

LONDON UMESTO BLAGA NUDI GRCIMA "PARTNERSTVO": Nastavlja se rasprava o povratku ukradenih skulptura na Partenon

М. А. К.

05. 08. 2022. u 08:33

BEZMALO četiri decenije, traje zalaganje vlade Grčke da na Akropolj vrati delove čuvenog friza, ali i ostale skulpture, koje je početkom 19. veka, kao britanski ambasador u Carigradu, Škot Tomas Brus, lord od Elgina, uz sultanski ferman, otrgao sa Partenona i preneo preko Lamanša.

ЛОНДОН УМЕСТО БЛАГА НУДИ ГРЦИМА ПАРТНЕРСТВО: Наставља се расправа о повратку украдених скулптура на Партенон

Spor je pokrenula čuvena grčka glumica Melina Merkuri, kada je kao ministarka kulture započela inicijativu pred Uneskom i Ujedinjenim nacijama 1983. U neprekidnim raspravama od tada učestvuju istoričari, pravnici, političari, državnici...

Nije se, međutim, daleko odmaklo, Britanija odbija da vrati ono što Grčka nedvosmisleno smatra svojim nacionalnim blagom. Isticali su, tokom decenija i kako Grci nemaju dovoljno moderan muzej u kome bi se adekvatno pazili ovi za čitavu civilizaciju važni i vredni artefakti, stari oko 2.500 godina, a kada je u Atini sagrađen "Novi Akropolj", pretnju su videli čak i u tome što je ovaj deo Balkana - trusno područje. Sve vreme Britanci se drže stava da je Tomas Brus do starogračkih umetnina došao - legalno, u skladu sa tada važećim zakonima, kada je Grčka bila pod Osmanlijskim carstvom, te da su one u legalnom vlasništvu Britanskog muzeja. To je prošle godine ponovio, sada već premijer u ostavci, Boris Džonson. Ima, međutim i tvrdnji da fermana nije ni bilo, jer original ovog sultanovog ukaza ne postoji, već samo italijanski prevod...

Novo rešenje, za takozvani Elginov mermer - čini ga 15 metopa, 17 pedimentalnih figura i deo friza dug 75 metara, koje je ovaj plemić i diplomata, za 35.000 funti (što je kažu polovina cene koju je platio za transportovanje) prodao Britanskom muzeju, gde se i danas čuva - ponudio je pre nekoliko dana upravo zamenik direktora ove institucije, Džonatan Vilijams u razgovoru za "Sandej tajms".

Držeći se stava da je reč o "apsolutno integralnom delu" njihove kolekcije, ali da bi se "promenila temperatura debate" pozvao je kolege iz Grčke na - Partenonsko partnerstvo.

Ono ne podrazumeva vraćanje skulptura, već, kako je kazao Vilijams, otvara "prostor za istinski dinamičan i pozitivan dijalog" u okviru koga se mogu naći novi načini zajedničkog funkcionisanja. Odnosno, da bi "sve strane treba da nađu način da idu napred sa kulturnom razmenom onog obima, intenziteta i dinamike o kom se ranije nije razmišljalo".

Za premijera Kirjakosa Micotakisa ti "mali koraci neće biti dovoljni" jer Grci žele "velike korake". On je još prošle godine, na obeležavanju 75 godina osnivanja Uneska, tražio da ovo telo Ujedinjenih nacija učini ključan korak i prizna da Britanija ima obavezu da vrati sporno blago. Reagovao je i direktor Muzeja Akropolja, Nikolaos Stampolidis, koji je poručio kako "u teškim danima u kojim trenutno živimo, vraćanje skulptura bilo bi istorijski čin":

- To bi bilo kao da Britanija obnavlja samu demokratiju.

ROBOT I KOPIJE

OKSFORDSKI Institut za digitalnu arheologiju izradio je, zahvaljujući robotu namenjenom vernom kopiranju velikih i vrednih istorijskih objekata u 3D tehnologiji, koji je osmišljen u ovoj instituciji, replike dve skuplture sa Partenona koje se čuvaju u Britanskom muzeju. U jednoj radionici u italijanskom gradu Kareri, čuvenom po svom mermeru, iz kolekcije "Elginovog mermera" urađena je jedna glava konja u prirodnoj veličini i jedno parče reljefa. Oba ova modela uskoro će biti izložena u Londonu.