BORA ZVANI VESELI KODŽER: Kako je slavni pisac iz Vranja dobio nadimak koji ga je pratio ceo život

MNOGE ustanove kulture u Vranju nose ime proslavljenog pisca Borisava Stankovića, koji je u svojim delima detaljno opisao grad na jugu Srbije, naučio sve čitaoce šta je karasevdah i ostavio neizbrisiv trag u srpskoj književnosti.

Foto Vikipedija

Iako su manje-više sve činjenice iz njegovog života poznate, mnogi ne znaju da je Bora, kao i svaki pravi Vranjanac, imao i nadimak po kome su ga svi znali. Veseli kodžer (veseli baksuz ili veseli mrgud) nadimak je koji ga opisuje mnogo više nego sve ono što je kasnije pisano o njegovom životu.

- Borisav Stanković je samo najranije godine života proveo srećno i bezbrižno. Tačnije, dok su mu roditelji bili živi. U detinjstvu i dečaštvu bio je veoma živahan i nestašan, ali što je više rastao, bivao je sve više ćutljiviji i zatvoreniji. Životne okolnosti su učinile da je pre vremena sazreo i postao ozbiljan - kaže Lidija Ilić, kustos Muzeja-kuće "Bora Stanković" u Vranju.

ONA dodaje da je mnogo vremena posvetila izučavanju života slavnog pisca, kako bi radoznalim posetiocima njegove kuće što živopisnije i tačnije predstavila njegov život. Ilićeva dodaje da joj je vrlo zanimljivo kako posetioci reaguju na pomen njegovog nadimka Veseli kodžer koji ga je pratio čitav život i u potpunosti opisivao.

- Najverovatnije da je sirotinja, beda, nemaština i to što je ostao siroče, sa baba Zlatom, najviše uticalo da se kod Bore Stankovića razvije dvojaka priroda i čudan karakter.

Osim materijalnih nedaća, bile su tu i razne bolesti, ljubavni jadi i nesreće. Život tako surov pružao mu je samo nevolje i nesreće, zbog toga se i oformio i njegov protivurečan karakter, bio je "mezimac" i "mrzan" u isto vreme, pa su mu ovakav nadimak nadeli njegovi drugovi iz Vranja - priča Lidija Ilić.

Foto J. S.

VELIKI pisac je kroz ceo život zadržao taj stav nepoverenja, bio je ćudljiv i ćutljiv čovek, "natmuren i zatvoren", a opet - vesele prirode. Vranjanci su govorili da je bio nepristupačan čak i u kući, da se u mladosti, a i kasnije u Vranju, družio samo sa nekoliko odabranih prijatelja.

- Ljudi koji ga nisu duže poznavali i oni koji su ga prvi put upoznali, bili su ponekad zaprepašćeni njegovom pojavom jer je imao nagle promene u govoru i odnosu prema sagovornicima. Umeo je da bude povučen u sebe, ophrvan pesimizmom, najednom bi postao žučan i svadljiv. Njegove ćerke su govorile da je voleo mir i tišinu dok je pisao, zbog toga je i takav kraj odabrao kada je kupio kuću koja se nalazila u Beogradu na Dorćolu, tadašnja Vršačka 14, u radničkom kraju. Taj kraj mu je odgovarao jer je bio miran i tih pošto su radnici po ceo dan provodili na poslu, tako da je mogao da piše bez ometanja - priča kustoskinja.

Činjenice kustos Lidija Ilić sa glumicom Katarinom Radivojević, Foto privatna arhiva

Ivo Andrić je govorio o Bori da je umeo da "pada u razna raspoloženja i nije bio u stanju da ih kontroliše, znao je često i da zaplače". Kažu da je bio mrgud, teške naravi, ali ipak u biti veseo čovek koga život nije mazio. Otud je nadimak koji je dobio u detinjstvu dok je nestašno trčao po vranjskim sokacima, bio "pun pogodak" opisa njegovog karaktera.

IZNENAĐENjE

PRILIKOM nedavne premijere filma "Nečista krv - greh predaka" u Vranju je boravila glumica Katarina Radivojević. Kako je sama rekla, uvek je volela Borina dela, pa je poželela da poseti njegovu rodnu kuću. I nju je iznenadila priča o Borinom nadimku.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije