KNJIŽEVNA KRITIKA: Kultura sećanja

U NOVOM romanu Aleksandra Gatalice "Dvadeset peti sat" fluidne su granice između realnosti i ofantastičenog sveta jednog željenog Beograda - čiji su rejoni građeni s nostalgijom prema vremenu koje je prošlo.

Foto: Privatna arhiva

Na sasvim osobit način ispripovedane su sudbine naših emigranata rasutih po svetu, od Pariza i Londona, do švajcarskih, američkih, španskih i drugih svetskih metropola i varošica. Čitaoci ovog dinamičnog romana sigurno će biti opčinjeni sudbinama junaka, naročito Miloša Crnjanskog, Stanislava Krakova, Vladimira Velmar Jankovića. Uslovljeni složenim istorijskim okolnostima, a one su za njih uvek bile takve, junaci se kreću kroz realne, ali i imaginarne svetove u koje su ih potisli njihovi dvojnici.

Uvođenje dvojnika koji zauzimaju živote svojih originala dodatno uslojava ovaj roman i sudbine njegovih junaka, visokih intelektualaca, koji nigde nisu dobrodošli. Oni nigde ne nalaze sigurnost, čak ni kada su u svom domu, kako je to bilo sa Isidorom Sekulić (koja je takođe dobila mesto u ovom romanu). Na osnovu ulančanog pripovedanja - a gotovo svi junaci su pripovedači, smenjuju se i pojavljuju više puta u različitim vremenskim odsecima, ali i svetovima - razumemo da su mnogim razlozima bili motivisani da naprave za sebe jedini mogući svet, onaj koji postoji u tom, "dvadeset petom" satu.

Prvi razlog za to je represivnost uspostavljene Titove države u okviru koje su u svetu kulture, nauke i umetnosti značajni ljudi i/ili pak dokazane patriote bili ne samo suvišni, već proglašeni neprijateljima, likvidirani, zatvoreni ili marginalizovani.

Na osnovu onoga što su ispripovedali književni junaci emigranti, ali ne samo oni, već i ljudi Službe - Mirko Ilić i Vesna Ciganović (a koji su se na kraju od nje odmetnuli), zaključujemo o stepenu autoritarizma i represivnosti tog društva i, naravno, o suštinskom odsustvu slobode i moći - za sve osim za pobednike.

Drugi razlog za to, zaključujemo rezignirano, tiče se istine da nijedno vreme, pa ni sadašnje, nije u savezu s vrhunskim intelektualcima naših prostora koji kontinuirano rade na korist sopstvene zemlje i njene kulture, a jeste u savezu s tzv. kompradorskom inteligencijom, koja sistematski nipodaštava istorijsku žrtvu sopstvenog naroda, njegovu tradiciju, moralne postulate, kulturu, a osobito književnost.

Foto Arhiva

Roman je uokviren vrlo aktuelnom pričom naših dana. Naime, izvesni Miladin, Srbin iz Nemačke, sticajem okolnosti biva zatečen u Beogradu na početku korona pandemije i razboljeva se. Iz segmenata onoga što kao naš savremenik pripoveda sa iskustvom življenja na zapadu, kao i na osnovu iskustava junaka ovog romana, samo u drugim vremenima i okolnostima, možemo potvrditi naša prethodna, a realna znanja o onome što zapad jeste. Možemo sagledati njegova lica i naličja, a takođe mnogo toga potvrditi i zaključiti o nama samima u odnosu na zapad.

Ovaj roman Aleksandra Gatalice specifičan je omaž Milošu Crnjanskom. "Druga knjiga Seoba" i "Roman o Londonu" veoma su važni za "Dvadeset peti sat" i njegove junake. Taj roman na posve književni način govori nam o značaju kulture sećanja. To je ono što naša (auto)koolonijalna elita upravo želi da zaboravimo. Nećemo zaboraviti, naravno.

Preporučujemo

Kultura

0 1

KNjIŽEVNA KRITIKA: Ljubav prijatelja

03. 08. 2021. u 16:18

Kultura

0 3

KNjIŽEVNA KRITIKA: Biser u školjci

20. 07. 2021. u 16:18

Kultura

0 0

KNjIŽEVNA KRITIKA: Tretman baroka

13. 07. 2021. u 17:09

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije