Dodatak Kultura

POGLED ISKOSA: Krunićev panoptikum

Emina Grčić

21. 06. 2023. u 10:21

SLIKAR i crtač Slavko Krunić je ove godine krunisao svoj rad nedavnom izložbom u Modernoj galeriji Valjevo i dvojezičnom monografijom "Uprava neukaljanih časti", trećom po redu.

ПОГЛЕД ИСКОСА: Крунићев паноптикум

Foti Privatna arhiva

Književnica Mirjana Ognjanović je o svakom Krunićevoj delu u knjizi publikovala kraću priču, proširivši moguća likovna značenja. On se bavi portretom kao arhivarskim poslom, pa tu treba imati u vidu i ideju panoptikuma (ustanova u kojoj su smeštene razne umetničke zbirke i naučni aparati, naročito figure od voska radi očiglednog poučavanja posetilaca rečju i ogledom). Krunić, dakle, gradi imaginarni muzej.

Portret se u istoriji likovne tematike pojavio u prvim velikim civilizacijama, pre mrtve prirode i pejzaža, ne samo zato što je čovek u središtu umetničkog interesovanja. Ključan je za vladarsku i imperijalnu ikonografiju kao sredstvo ulivanja poverenja. Danas se malo koji umetnik bavi portretistikom, umetnošću u kojoj je najteže i najrizičnije uspostaviti odnos sa stvarnošću. Nebrojeni su iz posve ličnih i neumetničkih razloga nezadovoljni naručioci portreta.

Slavko Krunić je u našem novijem slikarstvu tu vrstu umetnosti uzdigao na visok nivo, pojavivši se među poslednjim značajnim majstorima u koje publika, kritika, galeristi i kolekcionari imaju poverenje. Njegova treća samostalna izložba u uglednoj Modernoj galeriji Valjevo predstavila ga je kao autora koji je ušao u istoriju srpske figuracije jer je u pitanju najstroža izlagačka selekcija. Slikar često izlaže u inostranstvu i predstavljen je u nekim od najboljih izdanja o savremenoj fantastičnoj umetnosti.

U čemu je tajna uspeha ovog majstora, rođenog 1974. godine u Beogradu, diplomca beogradskog Fakulteta likovnih umetnosti? Jedan je od nekolicine slikara koji polazi od realnosti, ali se ne bavi realizmom, kreće od stvarnosti ali joj se vraća ironijski, humorno i oneobičeno. Njegovi likovi i figure mogu, ali i ne moraju da imaju sličnost sa modelom. Portret je samo povod za imaginarnu nadgradnju, za iracionalno vrednovanje, ukazivanje na višeznačnost ljudskog lica i tela.

Foti Privatna arhiva

 U pitanju je imaginarni portret, ne neke posebne ličnosti, već mnogih u jednoj, razotkrivanje čovekove psihologije, unutrašnje građe koja formira lice i figuru, portretistika koja ostavlja mesta domaštavanju, poetizaciji i proširenju figuracije. Na razmeđi realnog, fantastičnog, utopijskog i idealnog, imaginarni portret (tema i jedne grupne izložbe u Modernoj galeriji Valjevo), opredmećuje se u celokupnoj istoriji umetnosti, posebno u gotskom i renesansnom slikarstvu kada umetnici ponovo osvajaju iluzionističke vidove predstavljanja.

Prikladan za prikazivanje bogova, mitskih bića, heroja, anđela i ljudi čiji je lik nepoznat, imaginarni portret u osnovi je umetnosti, stariji od istorijskog. Prva dela te vrste čine skulpture Lepenskog vira koje objedinjuju životinjsko, ljudsko i božansko. Slavko Krunić je posvećenik te vrste stvaranja.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
KADIROV SE OGLASIO POSLE VESTI DA JE HOSPITALIZOVAN: Snimak govori u kakvom je stanju lider Čečenije (VIDEO)

KADIROV SE OGLASIO POSLE VESTI DA JE HOSPITALIZOVAN: Snimak govori u kakvom je stanju lider Čečenije (VIDEO)