POZNATA SRPSKA VOĆKA DONOSI DESETINE HILJADA EVRA: Milovan i Snežana otkrili da li se isplati ulagati u posao i koliki su troškovi

IZVOZ suve šljive u Srbiji je prošle godine bio za 1,3 miliona evra veći nego pretprošle godine i iznosio je 1,3 miliona evra, pokazuju zvanični podaci Privredne komore Srbije.

Foto: Depositphotos

Srbija ima prosečnu godišnju proizvodnju oko 6.000 tona sušene šljive, dok je ukupna površina pod zasadima šljive 73.010 hektara. Najveća proizvodnja je u Kolubari, Šumadiji i Topličkom okrugu, dok se izvozna cena kretala od 1,5 do dva evra po kilogramu.

Zbog prodajne cene i plasmana na tržištu, proizvodnju sušene šljive neki vide kao "biznis budućnosti" u kojem su zarade velike. S druge strane, pojedini proizvođači tvrde da se ne treba zaletati u ovaj posao, jer su troškovi i ulaganja ogromni i nisu posao za mala poljoprivredna gazdinstva.

Milovan Tadić (55) iz Valjeva kaže da se godinama bavi proizvodnjom, preradom i sušenjem šljive. Na šest hektara on gaji ovo voće, do kojeg dobije više od 200 tone sveže šljive.

"Sve to prodajem u sušenom obliku i imam dobru zaradu. Izvozim manji deo, dok veći deo prodajem u Srbiji. Ukupno je na izvoz u inostranstvo otišlo nešto manje od polovine sušenih šljiva. Potražnja je veća i zadovoljan sam ovogodišnjim rodom. Najbolje se prodaju šljive koje su u kombinaciji sa čokoladom i to se najviše traži i izvozi u drugim zemljama”, kaže on.

Ipak, Snežana Ranković iz Osečnine iz firme "Belafarma", kaže da je proizvodnja suve šljive posao za one koji već imaju svežu šljivu koju svakako prodaju, pa mogu da ulože u meghanizaciju za sušenje.

- Potrebno je 30 tona prerade sveže šljive dnevno, da bi bila dovoljna količina sušene šljive, koja može da se plasira na tržište. To znači da posao ne može da im propadne, ako se prodaje i sveža i sušena šljiva. To je u redu. Ali, neko ko planira da se bavi samo prodajom sušene šljive, svejedno da li u Srbiji ili svetu, za njega je jako teško i tu zarade nema, a troškovi su ogromni - kaže ona.

Prema njenim rečima, ovim biznisom mogu da se bave samo “veliki igrači” i mala gazdinstva ne mogu da opstanu u ovom poslu.

- To je ozbiljna proizvodnja i industrija. Poslom sa sušenom šljivom mogu da se bave bogati, koji imaju novac da investiraju u mehanizaciju, da pokriju troškove i velike gubitke, pa ako im se posreći, da zarade. Ja od ovog posla ne mogu da živim i izdržavam porodicu, iako imam firmu - kaže Snežana Ranković.

KOLIKA SU ULAGANjA?

Početno ulaganje sa novim mašinama kreće se 6.000 do 50.000 evra, u zavisnosti od kapaciteta i načina obrade, na primer, da li se suši šljiva sa košticom ili bez nje.

- Sušara koja ima kapacitet 600 kilograma košta oko 7.000 evra. Kazan koji služi za kuvanje voćai izbacivanje koštica može da se nabavi za oko 2.000 evra. Polovna oprema može da se kupi za 6.000 evra. Ono što je korisno jeste da se sa takvim mašinama može sušiti i ostalo voće, ne samo šljive - kaže poljoprivredni stručnjak Dragan Ignjatović.

Sušena šljiva potom može da se proda u pokovanju od pet ili deset kilograma, koja se kasnije raspodeljuju i prodaju na pijacama, marketima ili se izvoze u inostranstvo.

- Prosečni prinos je osam tona po hektaru. Suva šljiva je skuplja od sveže, ali, u kilogram suve staje četiri kilograma sirove šljive. Od jedne tone dobije se 300 kilograma i potroši kubik drva tokom danonoćnog sušenja. Zarada je veća ako se suši šljiva bez koštice, ali je i početno ulaganje veće. Ipak, kada se uračuna radna snaga i trošak koji proizvode mašine, pitanje je kome je ovaj posao zaista isplativ, a kome nije - kaže Dragan Ignjatović.

KAKO SE RADI OVAJ POSAO?

Da bi se suva šljiva izvozila po dobroj ceni, potrebno je da ima krupne plodove i da bude iznutra zlatno žute boje.

- Da bi to bio onaj kvalitet koji stranci i kupci traže, to treba da budu sorte koje su pogodne za suđenje, kao što su valjevka, požegača, čačanska rodna ili stenlej. Šljiva se suši na toplom vazduhu i struji, na temperaturi od 80 stepeni. Proces suđenja traje od 24 do 28 sati. Važno je dobro oceniti vreme, jer ne sme da se presuši ili da se osuši. Od pratećih troškova tu su energenti i radna snaga - kaže Ignjatović.

(Mondo)

Preporučujemo

Ekonomija

0 1

SKUPŠTINSKI ODBOR ZA POLjOPRIVREDU USVOJIO REBALANS BUDžETA : Najviše para za subvencije

19. 04. 2021. u 16:15

Srbija

0 0

OLAKŠANA POLjOPRIVREDA ZA MEŠTANE: U toku popravka puteva sela Siljevica ka Rekovcu

19. 04. 2021. u 11:31

Srbija

0 3

MINISTAR NEDIMOVIĆ U POSETI IVANjIČKIM SELIMA: Otkup još 800 tona domaćeg krompira

16. 04. 2021. u 22:09

Ekonomija

0 0

BOLjA SADRADNjA SA BiH: Održan sastanak Nedimovića, Pašalića i Košarca

13. 04. 2021. u 16:01

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije