Društvo

POPOVI O GEJOVIMA MOGU SAMO U CRKVI: Kritike izmena zakona koje predlažu ograničenja za mišljenja o LGBT

Љ. БЕГЕНИШИЋ

24. 03. 2021. u 11:00

UKOLIKO budu usvojene izmene i dopune Zakona o zabrani diskiminacije, što je predviđeno u paketu sa Zakonom o istopolnim zajednicama i Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, moglo bi se dogoditi da sveštenici, ukoliko iznesu negativan stav o homoseksualnim zajednicama izvan crkve, to jest, bogoslužbenog prostora - odgovaraju za kršenje zakona.

ПОПОВИ О ГЕЈОВИМА МОГУ САМО У ЦРКВИ: Критике измена закона које предлажу ограничења за мишљења о ЛГБТ

Pravnici pojašnjavaju da je predviđena dopuna člana 18, koja se odnosi na zabranu verske diskriminacije, a kao najproblematičniji deo oni ocenjuju stav koji kaže da se "ne opravdava diskriminacija učinjena van bogoslužbenog prostora i vremena, kao ni različito postupanje koje se ne može opravdati sistemom vrednosti verske zajednice".

- Imajući u vidu učenja tradicionalnih crkava i verskih zajednica koja se zasnivaju na njihovim svetim spisima, pojedini delovi ovih učenja bi mogli biti smatrani diskriminatorskim prema, primera radi, LGBT populaciji - kaže pravnik Dušan Ilić. - Predlagač je, znajući da LGBT aktivisti ne dele stavove crkava i verskih zajednica, po kome se njihovo seksualno opredeljenje smatra grehom, ponudio nesvakidašnje rešenje po kome delove verskih učenja koje pojedinci smatraju uvredljivim ne bi mogli iznositi van bogoslužbenog prostora i vremena. To znači da su tradicionalna verska učenja prepoznata kao diskriminatorska.

On ocenjuje i da je učinjen pravni nonsens da se ista ta učenja, mogu iznositi u verskim objektima.

- Konkretno, diskriminacija je dozvoljena, ali samo u okviru konteksta bogosluženja. To bi bilo isto kao da se krađa ili bilo koje krivično delo ili prekršaj dozvoljavaju, primera radi, u institucijama, ali da postaju kažnjivi u javnom prostoru - ističe ovaj pravnik.

On podseća na dosadašnja iskustva sa već postojećim Zakonom o zabrani diskriminacije, kada je Ustavni sud Srbije već imao prilike da zabrani rad pojedinih političkih organizacija, kao što su Nacionalni stroj i Obraz, označivši ih kao organizacije koje promovišu diskriminaciju.

- Isto tako, spomenutim izmenama ovog Zakona, postojao bi pravni osnov da sve crkve i verske zajednice, koje u svom učenju imaju elemente diskriminacije, a imaju ih sve, budu zabranjene - kaže Ilić. - Bilo bi onda interesantno videti kako bi u praksi bila zabranjena Srpska pravoslavna crkva, 75 godina nakon propasti države koja je to poslednja učinila, odnosno kako bi izgledala zabrana rada Jevrejske verske zajednice, nakon sličnih iskustava u prošlosti.

Stoga, upozorava naš sagovorik, važno je istaći da bi usvajanjem ovakvih izmena Zakona o zabrani diskriminacije, svako imao pravo da zatraži zabranu svih verskih zajednica u Srbiji.

Inače, peticiju protiv usvajanja ovih zakona potpisalo je 212 intelektualaca, ali je i više od 500 javnih ličnosti dalo svoje potpise za usvajanje zakona.

Protivnici zakona o istopolnim zajednicama smatraju da je on nepotreban, loš i da predstavlja očigledan korak u pravcu legalizacije gej brakova I usvajanja dece. Istovremeno, zagovornici naglašavaju da je usvajanje propisa deo borbe za bolje društvo zasnovano na jednakim ljudskim pravima.

NE DAJU PREDNOST PORODICI

NA nedavnom skupu u organizaciji Instituta za evropske studije, pravnici su upozorili i da neki članovi zakona o istopolnim zajednicama duboko zadiru u demografsku politiku:

- Član 49, na primer, zabranjuje diskriminaciju istopolnih parova po osnovu poreskih i fiskalnih olakšica, što sprečava državu da vodi bilo kakvu pronatalitetsku politiku, jer bi to diskriminisalo istopolne zajednice.