Društvo

Nastavnici škola da isplati 113.000 dinara: Na sudu još jednom pala odreba Kolektivnog ugovora

Ljiljana Begenišić

18. 05. 2026. u 10:55

Nastavnik jedne osnovne škole u Novom Sadu dobio je spor protiv škole koja mu je, u skladu sa novim Posebnim kolektivnim ugovorom potpisanim pre godinu dana isplatila umanjenu jubilarnu nagradu zbog toga što nije član nijednog od četiri reprezentativna sindikata prosvetnih radnika.

Наставници школа да исплати 113.000 динара: На суду још једном пала одреба Колективног уговора

Ovu odluku doneo je Viši sud u Novom Sadu, a u presudi se navodi da je osnovna škola isplatom 50 odsto umesto 100 odsto od pripadajuće jubilarne nagrade izvršila diskriminaciju prema tužilji zbog njenog članstva, odnosno odsustva članstva u sindikatima.

Takođe, sud je naložio osnovnoj školi da ovoj nastavnci isplati 111.330 dinara na ime razlike između isplaćenog i pripadajućeg iznosa jubilarne nagrade za 30 godina radnog staža, zatim 49.500 dinara na ime advokatskih troškova sastava žalbe, kao i 119.732 dinara za troškove parničnog postupka.

Ovo nije prvi slučaj da je nastavnik dobio spor protiv škole zbog ovog vida diskiminacije, jer je krajem prošle godine i Viši sud u Beogradu doneo presudu u korist nastavnice Snežane Obradović, iz OŠ "Nada Dimić" u Zemunu, a škoal je takođe bila dužna da isplati pun iznos jubilarne nagrade, zateznu kamatu i troškove parničnog postupka.

A novosadski Viši sud obrazložio je da je jubilarna nagrada pravo zaposlenog koji je pokazao lojalnost prema poslodavcu u vremenskom periodu koji se meri na desetine godina - da bude nagrađen.

Ustavni sud još bez odluke

Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije podneo je inicijativu Ustavnim sudu Srbije za ocenu ustavnosti Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika. U sindikatu isgtiču da su odredbe Posebnog kolektivnog ugovora suprotne Ustavu i zakonima Republike Srbije, kao i i Konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda jer uvode privilegovan položaj za članove određenih sindikata.

- Jubilarna nagrada nije sindikalna pogodnost - naveo je sud. - Obim nagrade, odnosno visina jubilarne nagrade ne može zavisiti od članstva u sindikatu, već isključivo od dužine rada kod poslodavca. Zakon o radu daje mogućnost, ali ne ustanovljava obavezu poslodavca da utvrdi pravo zaposlenog na isplatu jubilarne nagrade, što znači da se ne radi o zakonskom pravu, već autonomnom pravu koje poslodavac može, ali i ne mora da prizna zaposlenom. Međutim, kada imamo opšti akt koji propisuje pravo na jubilarnu nagradu, to pravo mora biti jednako pravo za sve zaposlene.

Takođe se pojašnjava da Zakon o radu izričito propisuje zabranu neposredne i posredne diskriminacije, između ostalog i zaposlenog u ostvarivanju prava iz radnog odnosa, a u vezi sa članstvom u sindikatu. Zakon o zabrani diskriminacije, takođe, izričito propisuje zabranu diskriminacije u oblasti rada i ostvarivanja prava iz radnog odnosa, a u vezi sa nepripadnosti sindikatu.

Inače, Poseban kolektivni ugovor u prosveti koji je donet pre nešto više od godinu dana, a vlada ga je tada prihvatila jer je to bio uslov da prosvetari prekinu štrajk predviđa da članoicvi četir reprezentaivna sindkat aimaju pravo na otpremninu u visini tri prosečne plate, dok ostali dobijaju iznos u visini dva republička proseka. Takođe, za članove reprezentativnih sindikata veće su i jubilarne nagrade.