OVDE SE ŠKOLUJU ŠAMPIONI KOJI SVET ČINE BOLJIM: Matematička gimnazija - najbolja državna obrazovna ustanova u svetu, slavi šest decenija rad

ŠEST decenija posvećenosti znanju, talentu i upornosti - toliko traje priča o Matematičkoj gimnaziji, školi koja je odavno prerasla okvire jedne učionice, pa čak i jedne zemlje. Povodom jubileja - 17. maja, sabiraju se uspesi koji se ne mere samo medaljama, iako ih ima više od 800 sa međunarodnih, evropskih i balkanskih olimpijada: iz matematike, fizike, hemije i astronomije, već i idejama, znanjem i ljudima koje je ova škola oblikovala.

Foto: Z. Jovanović, Matematička gimnazija

Direktorka Mirjana Katić govori o toj posebnosti sa jasnom svešću da je reč o nečemu retkom:

- Kada se uzmu razne baze podataka, mi smo jedinstvena škola u svakom smislu u svetu. Čini mi se da mi kao građani Srbije nismo ni svesni te izuzetnosti. U svetu velikih brojeva - Kine, Indije, Sjedinjenih Američkih Država - očekivano je da se izdvoje vrhunski pojedinci. Ali u zemlji od šest miliona stanovnika, kontinuitet vrhunskih rezultata kakav ima Matematička gimnazija prevazilazi statistiku. To je spoj sistema i strasti - izuzetni učenici, okruženi podjednako izuzetnim vršnjacima i profesorima, koji svoj posao ne doživljavaju kao obavezu, već kao poziv.

Samo u poslednjih mesec dana, učenici su osvojili oko 20 medalja na olimpijadama iz prirodnih nauka. Više od polovine su zlatne. Posebno se izdvaja uspeh mladih fizičara na Nordijsko-baltičkoj olimpijadi u Talinu.

- Mi nismo ni nordijska ni baltička zemlja, ali su organizatori prepoznali da smo zemlja koja voli fiziku i ima sjajne takmičare - ističe Katićeva. - To što su osvojili četiri zlatne i jednu srebrnu medalju prevazilazi svaki formalni rezultat. Tih pet mladića, pre svega, vole fiziku. I, to mi vrati veru da će sve biti dobro.

Iza tog uspeha, dodaje Katićeva, ne stoji samo talenat, već i nešto što se ne može propisati nastavnim planom - ljubav prema nauci i timski duh. Borili su se za poene jedni za druge, nisu sebe videli kao protivnike. To je ono što žele da neguju u ovoj školi. Ipak, realnost je složenija. U školi koja okuplja najambicioznije i najtalentovanije, individualizam je prirodan pratilac uspeha.

- Bila bih neiskrena kada bih rekla da je timski duh sveprisutan. Imamo učenike koji su potpuno fokusirani na lični uspeh - kaže naša sagovornica. - To je verovatno stvar karaktera i okruženja. Važno je da nauče da dele znanje i iskustvo, jer to ih čini boljim ljudima, ne samo boljim takmičarima.

Jedan od najčešćih stereotipa koji prati Matematičku gimnaziju jeste da školuje decu za inostranstvo. Katićeva to negira.

- Ne školujemo učenike za inostranstvo, već najizuzetnije učenike koje ova država ima. Školujemo ih da misle svojom glavom, da razvijaju talenat i da učine svet boljim - kategorična je naša sagovornica.

Foto: Z. Jovanović, Matematička gimnazija

Statistika joj ide u prilog, tek oko pet odsto učenika odlazi na studije van zemlje, dok većina ostaje i upisuje domaće fakultete, pre svega Elektrotehnički u Beogradu. U zavisnosti od generacije to je od 70 do 90 odsto učenika, ostali najčešće Matematički.

- Danas u Beogradu postoje sjajne prilike za inženjere i programere kojih ranije nije bilo - navodi Katićeva. - Ako neko i ode, to ne znači da je time automatski uspešniji. Svako ima pravo izbora. Mnogi bivši učenici rade u globalnim kompanijama poput "Majkrosofta", ali značajan broj njih pokreće startape i razvija IT scenu upravo u Beogradu. Oni su dokaz da znanje može da ostane ovde i da menja stvari. Imamo i dvadesetak vrhunskih programerskih firmi.

Iza svakog uspeha, međutim, krije se i drugačija slika, ona koja ne staje u naslove. Dodatna nastava, sati rada, odricanja, logistički izazovi.

- Da biste stigli do Talina, nije dovoljno da budete talentovani - objašnjava naša sagovornica. - Potrebno je organizovati put, obezbediti sredstva, rešiti bezbroj sitnih problema. Iza svake medalje stoje sati i sati rada, i učenika i profesora. Posebnu ulogu imaju bivši učenici koji se vraćaju u školu kao predavači. Oni mogu da zarađuju mnogo više negde drugde, ali biraju da rade sa nama. To je suština, ta veza koja se ne prekida.

Možda je baš u toj vezi skriven i odgovor na pitanje kako je škola opstala i rasla kroz decenije. U prvim godinama, kada nije bilo ni udžbenika ni interneta, profesori su sami osmišljavali nastavu i ostajali do kasno uveče da sa učenicima rešavaju zadatke. Danas, kada su informacije dostupne na svakom koraku, izazov je drugačiji - sačuvati fokus, radoznalost i ljubav prema znanju.

Foto: Фото: З. Јовановић, Математичка гимназија

POGLEDAJ GALERIJU

- Znanje je kapital koji niko ne može da vam oduzme - kategorična je Katićeva. - U vremenima koja se brzo menjaju, ono je jedina sigurna tačka.

Gledajući u budućnost, direktorka Matematičke gimnazije ne krije da dolaze velike promene, naročito pod uticajem veštačke inteligencije:

- AI alati su već rešavali olimpijske zadatke. Pitanje je šta će moći za godinu dana. To znači da moramo menjati programe, uvoditi nove predmete, razmišljati interdisciplinarno. Moramo više da se bavimo primenom matematike u medicini, biologiji, inženjerstvu. Mašinsko učenje bi trebalo uvesti ranije. Ali, klasično obrazovanje ostaje temelj, ono je nepromenljivo.

Njena vizija za narednih deset godina je jednostavna, ali suštinska.

- Želim da za deset godina ova škola postoji, i da ova država ima bar ovoliko talentovane dece koliko ih ima danas - ističe Katićeva. - Zamišljam razne pomoćnike koji nisu ljudskog roda. Da li će biti u manjini ili većini kadra, ne bih mogla reći.

Jer, kako kaže, izuzetnost nije data jednom zauvek, ona se stalno gradi, lako može i da se izgubi.

- Potrebno je mnogo truda, ljubavi i odricanja da biste sačuvali nešto ovakvo. A vrlo malo da ga uništite - smatra direktorka.

U toj rečenici staje cela filozofija Matematičke gimnazije, škole koja nije samo zbir medalja i priznanja, već mesto gde se znanje živi, deli i prenosi dalje. Između tradicije i budućnosti, između formule i inspiracije, ona i dalje pronalazi svoj put - tiho, uporno i sa istim ciljem kao pre šest decenija - da prepozna i razvije izuzetnost tamo gde se ona tek nazire.

Preporučujemo

Društvo

0 2

SRBIJU ČEKA VREMENSKI OBRT! RHMZ otkrio kada stiže sunce i do 26 stepeni

17. 05. 2026. u 18:50

Društvo

0 0

POJAČANA KONTROLA SAOBRAĆAJA: Evo ko će biti posebno na meti!

17. 05. 2026. u 16:24

Društvo

0 0

MINISTAR STANKOVIĆ PONOSAN: Učenici iz Beograda osvojili pet medalja u masaži

17. 05. 2026. u 15:47

Društvo

0 2

SJAJNA VEST ZA OVU GRUPU GRAĐANA: Pomoć države od 20.000 dinara, ne propustite da se prijavite

17. 05. 2026. u 14:51

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije