SRBIMA PREČI ENGLESKI OD SRPSKOG: Danas se obeležava Međunarodni dan maternjeg jezika

Ne možemo biti zadovoljni položajem srpskog jezika koji on kao nacionalni jezik ima u Srbiji i na drugim stranama srpskog nacionalnog prostora. U Srbiji se ne pridaje značaj važnosti upotrebe srpskog standardnog jezika. Niko, npr. prilikom zapošljavanja, ne pita kako poznajete srpski jezik, već kako znate engleski jezik? A jedan od glavnih problema koji vodi daljem urušavanju statusa našeg materenjeg jezika je njegov izrazito loš položaj u obrazovnom sistemu.

arhiva

Ovako stručna lingvistička javnost ocenjuje status srpskog jezika među njegovom govornicima, a povod za ovu analizu je obeležavanje Međunarodnog dana maternjeg jezika koji "pada" danas 21. februara. Ovaj praznik ustanovio je UNESKO 1999. godine, a prema proceni ove organizacije mnogi jezici su ugroženi pa svake nedelje "umukne" po jedan jezik.

Naši sagovornici upozoravaju da srpski jezi vrebaju mnoge opasnoti, pa navode neke od njih: kod nas odluke o srpskom jeziku i na njemu stvorenoj kulturi, često donose ljudi koji imaju veoma slabo obrazovanje i lošu jezičku kulturu, pa njihove odluke imaju nesagledive štetne posledice po srpski nacionalni interes. Takođe, visoki državni organi upotrebljaju tzv. rodno osetljiv jezik koji razara same temelje srpkog jezika i time krše odluku Ustavnog suda koji je taj zakon suspendovao, ali i ignorišu mišljenja struke, crkve i mnogih drugih institucija kulture.

Kako nam kaže dr Marina Spasojević, naučni savetnik na Institutu za srpski jezik SANU, odgovornost za očuvanje jezika kao identitetskog činioca leži u svakom govorniku, u pojedincu, ali je briga o podizanju svesti o jezičkoj pravilnosti institucionalna.

- Dve su stožerne tačke - smatra ona. - Prva je jezička struka, oličena u naučnim institutcijama i telima: Akademiji, matičnim katedrama, Institutu za srpski jezik SANU, Odboru za standardizaciju srpskog jezika, Savetu za srpski jezik. Potom dolazi, jednako važan, obrazovni sistem, kojim se kroz nastavu maternjeg jezika podiže nivo jezičke kulture i funkcionalne pismenosti.

Da je srpski jezik uz Srpsku pravoslavnu crkvu jedan od najvažnijih srpskih identitetskih znakova i temelj srpskog kulturnog obrasca, kaže nam akademik dr Sreto Tanasić, koji je i predsednik Obora za standardizaciju srpskog jezika.

- Kultura predstavlja poslednju odbranu nacionalnog suvereniteta - kaže Tanasić.- Na srpskom jeziku je zapamćeno ili zapisano sve što nam se kroz istoriju događalo, što smo bili i jesmo, što smo stvorili na duhovnom i materijalnom planu. Napisano je na srpskoj verziji staroslovenskog jezika i na srpskom narodnom jeziku, i gotovo sve je zapisano na ćirilici. Danas, kad smo državnim granicama izdeljen narod, srpski jezik sa SPC predstavlja objedinjavajući faktor. Srpski jezik je, dakle, svedok da mi kao narod imamo svoju istoriju i bogatu kulturu.

Lingvisti već dugo upozoravaju da jedan od ključnih problema u očuvanju srpskog jezika i ćirilice leži u - obrazovnom sistemu.

Tako dr Vladan Jovanović, v.d. direktora Instituta za srpski jezik SANU ističe da je naš jezik zapostavljen na osnovnoškolskom, srednjoškolskom i fakultetskom nivou.

- Zapostavljenost se ogleda najviše u nedovoljnom broju časova predviđenim za predmet Srpski jezik i književnost u osnovnoj i srednjoj školi, dok se na univerzitetima srpski jezik retko gde izučava, uprkos činjenici da je za poslove budućih novinara, pravnika, inženjera, lekara i drugih neophodno solidno znanje osnova gramatike i norme srpskog standardnog jezika - kaže Jovanović uz napomenu da brojne instistucije koje brinu o jeziku uporno ukazuju na ove probleme i neophodnost njihovog hitnog rešavanja na nivou nadležnih ustanova i tela.

Sreto Tanasić ističe da je, osim u obrazovnom sistemu, položaj srpskog jezika u gotovo svim vidovima društvenog života pa i u nauci loš, pa se zato često poseže za stranim rečima, pretežno iz engleskog, čak i kad imamo svoje reči.

- Ljudi koji se ne razumeju u lingvističku struku, često donose odluke o jeziku i na njemu stvorenoj kulturi koje počesto imaju i nesagledive štetne posledice po srpski nacionalni interes - upozorava Tanasić. - Mnogi od njih, s tako velikim neznanjima, opiru se i zakonskoj obavezi, a kulturnoj normi, da koriste ćirilicu u javnom delovanju.

Svi naši sagovornici smatraju da je veoma važan zakonski okvir i ističu da, iako je 2021. godine uveden Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma, treba još mnogo toga da se uradi.

Sreto Tanasić nabraja šta struka zahteva od nadležnih:

- Tražimo da se donese novi zakon o jeziku koji bi prekinuo vezu sa predratnim zakonima, posebno ukinuo pojam tzv. javne upotrebe jezika pored službene. Pored hitnog i celovitog rešavanja pitanja nacionalnih udžbenika potrebno je uvesti znatno veći broj časova srpskog jezika u osnovne i srednje škole i u vezi s tim uraditi programe jezika i književnosti. Takođe, treba uvesti obavezno izučavanje srpskog jezika na sve fakultete - državne i privatne, sa kadrovima koji bi nekome u državi odgovarali za programe i rad, a da to ne bude forma ili farsa. Potrebno je hitno vratiti lektorske službe u sve informativne i izdavačke kuće i sve institucije, a te službe bi morale biti pod nadzorom struke, možda posebnog tela pri Savetu za srpski jezik. Takođe, potrebno je pri Vladi hitno formirati telo sastavljeno od stručnjaka koji bi svaki akt koji se usaglašava sa evropskim zakonodavstvom ocenjivali u pogledu odnosa prema srpskim nacionalnim interesima. To bi pomoglo da ne prepisujemo i ne dopisujemo akte kojima ozakonjujemo svoje nacionalno samouništenje. Tako se radi u nacionalno odgovornim državama.

Tanasić skreće pažlju i na opasnoti koji donosi uvođenje tzv.rodno osetljivog jezika.

- A na tome insistira džender ideologija, koja ne priznaje biološke i prirodne zakone - kaže Tanasić. - Kod nas su nosioci džender ideologije na osnovu podvala i ignorišući jezičku struku doneli Zakon o rodnoj ravnopravnosti kojim su uveli pojam rodno osetljiv jezik. Njime se ozakonjuje jezički inžinjering u ime jedne pogubne ideologije, krši niz osnovnih ljudskih prava, razara srpski jezik i na njemu stvorena kultura, srpski kulturni obrazac i hrišćanski način života.

A dr Marina Spasojević upozorava da se ne sme zamenariti negativan uticaj medija, koji nažalost više nisu primer pravilnog i uzornog srpskog jezika i na kojima je sve manje ćiriličkog teksta, kao ni društvenih mreža, koje mogu biti i izvor širenja jezičkih zabluda, poput - nije zadnji nego poslednji, drva se slažu, a ljudi se usaglašavaju - gde se jezičko bogatstvo višeznačnosti svodi na princip jedna reč jedno značenje.

Preporučujemo

Društvo

0 0

(MAPA) PROLEĆNO VREME NAJZAD STIŽE U SRBIJU: Temperature i do 18 stepeni, od ovoga datuma kreće velika promena

21. 02. 2026. u 11:33

Društvo

0 0

SNAŽNA PORUKA VLADIKE HERUVIMA IZ VUKOVARA ZA DAN DRŽAVNOSTI SRBIJE Dodelio orden premijeru Macutu, evo šta je poručio

21. 02. 2026. u 09:56

Društvo

0 0

UČESTVUJE STOTINU MLADIH IZ DIJASPORE I REGIONA: Macut otvorio manifestaciju “Majstorski potez - Jedinstveni za Srbiju”

21. 02. 2026. u 09:23

Društvo

0 7

ZIMA SE NE DA EVO DOKLE ĆE DA TRAJE: Vremenska prognoza za subotu, 21. februar

21. 02. 2026. u 00:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije