POSTOJE DOKAZI DA MORINJ NIJE BIO NIKAKAV "LOGOR SMRTI": Pukovnik bivše JNA o dešavanjima u logoru kod Kamenara

SABIRNI centar - logor Morinj, vojni magacin smešten nedaleko od Kamenara, godinama je predmet sporenja Crne Gore i Hrvatske, a posebno od kada je zvanična Podgorica istakla kandidaturu za članstvo u Evropsku uniju. Iako niko od 250 zatvorenika među kojima je bilo najviše Hrvata nije glavom platio, zvaničnici u Zagrebu su njihovo zatočeništvo označili kao "ratni zločin" ili čak i "genocid"!

Foto V.Kadić

Šta se sve dešavalo unutar i okolo zidova nekadašnjeg vojnog magacina početkom devedesetih prošlog veka kojim je upravljala Jugoslovenska narodna armija za "Novosti" govori jedan od islednika, oficir bezbednosti JNA Radomir Goranović iz Nikšića, koji je u to primorsko mesto upućen naredbom Generalštaba i ostao nekoliko meseci.

- Morinj ni u kojem slučaju nije bio koncentracioni logor kako ga predstavlja zvanični Zagreb. Svi Hrvati koji su bili pritvoreni dobili su materijalnu odštetu, za razliku od pritvorenih Srba i muslimana koji su živeli u Župi dubrovačkoj, a koje je vojska sve zajedno pokupila i sprovela u vojne magacine u Morinju. Moj pomoćnik, zastavnik Adem Reković iz Bijelog Polja, takođe je uhašen u svom stanu u Kuparima i doveden u Morinj. Pitao sam ga - šta je ovo brate mili, a on mi odgovorio: "Šefe, rat je, čuvaj se, ako možeš spasi mi sina i ženu". Sutradan sam odmah uzeo automobil, otišao u Kupare i izveo Ademovog sina i suprugu, a potom ih bezbedno smestio na Ostrvu cveća. Potom je od određenih vojnih i političkih struktura na Adema Rekovića vršen pritisak kako bi me optužio da sam hrvatski agent, ali on je tada jasno rekao da mogu da ga ubiju, ali da on neće reći da je jedan častan čovek hrvatski agent - ističe pukovnik Goranović, podsećajući da je šef isledničkog tima u Morinju bio kapetan musliman a njegov zamenik starešina hrvatske nacionalnosti. - Pa zar mislite da bi se oni u tim objektima iživljavali i ubijali zarobljene Hrvate i Bošnjake? To znaju i u Zagrebu, ali uporno ćute.

- Od oko 250 zatvorenika trideset su bili Srbi koji nisu bili pripadnici nijedne hrvatske vojne ili paravojne formacije. U tom vojnom objektu niko nije stradao, osim što je jedan stariji čovek umro od bolesti. Lično sam njegovo telo iz bolnice u Risnu sproveo i predao porodici da ga sahrane. Među devetoro Srba koje sam saslušao bio je i Božidar Ćirković, član Ustavnog suda Jugoslavije iz Kladova, te Antun Kralj, šef kriznog štaba u Cavtatu, koji je položio oružje i izneo belu zastavu i na taj način spasao grad, vojnike i veliki broj izbeglica da ne ginu. U Zagrebu je proglašen izdajnikom. On mi je kasnije uputio pismo preko jednog policajca iz Nikšića u kom mi se zahvaljuje na ljudskom ponašanju prilikom saslušavanja njega i ostalih zarobljenika. Moguće je da me je ovo pismo spasilo od eventualnog podizanja optužnice.

Pukovnik dodaje i da na njegovu veliku žalost optužnicu nije mogao da izbegne kolega i prijatelj Mlađen Govedarica koji je proveo dve i po godine u istražnom zatvoru u Crnoj Gori, kao i kuvar Ivo Menzalin, koji takođe nije imao nikakve veze sa dešavanjima u Morinju. Govedarica nije fizički bio prisutan u Morinju osim što je jednom ili dvaput nakratko posetio ovaj objekat:

Foto Arhiva pukovnika Goranovića

- Uzalud su bile moje tvrdnje da Mlađo nije bio u isledničkom timu, niti je saslušavao zarobljenike, crnogorski sud za ratne zločine ga je osudio, da bi ga na kraju oslobodila sudija Svetlana Vujanović, supruga bivšeg predsednika Filipa Vujanovića. Nažalost, Mlađo je u međuvremenu umro. Platio je danak vremenu provedenom u zatvoru.
Uslovi u tri napuštena vojna magacina u kojima su boravili zarobljenici bili su loši i neadekvatni za smeštaj ljudi.

- U njima nije bilo mokrog čvora, kao ni vode. Stražari su morali da im donose hranu i vodu, izvode u šumu da obavljaju fiziološke potrebe, jer drugog načina nije bilo. Dakle, ni stražarima što se tiče uslova boravka u objektima nije bilo ništa bolje - dodaje Goranović.

Priznaje i da je bilo suludih poteza samih vojnih starešina naročito u slučaju kada je za komandira straže postavljen vojnik kome su Hrvati ubili brata na ratištu!

- Srećom, niko u Morinju zbog njega ili bilo kog drugog vojnika JNA nije zadobio ogrebotinu, a kamoli nešto drugo, dok su s druge strane ustaše masakrirali moje saborce i nevine nehrvatske civile u logorima Lora kod Splita i Dretelj između Čapljine i Međugorja. Kroz Dretelj je prošlo najmanje 224 Srba, 140 muškaraca i 84 žene. Svakodnevna silovanja i neverovatna poniženja uz nemoguće smeštajne i higijenske uslove i izgladnjavanje logoraša bila su u funkciji etničkog čišćenja Srba iz tog dela Hercegovine - dodaje Goranović.

Pukovnik je bio, kako tvrdi, jedini oficir bezbednosti od Korčule do Herceg Novog, prostoru na kojem su se neposredno pred početak rata u Titovim vilama odmarali visoki državni i vojni rukovodioci zajedničke države. Kada je došao u Morinj, izveštavao je Generalštab o ilegalnom naoružavanju pripadnika HDZ na prostoru Dubrovnika:

- Odlično sam poznavao situaciju na tom terenu. Propaganda pojedinih medija u Crnoj Gori da se u Dubrovniku sprema dvadeset hiljada ustaša, Kurda-plaćenika da napadnu Crnu Goru, bila je sastavni deo dogovora "režisera" da se napadne ovaj grad, prizna hrvatska nezavisnost i na kraju razbije Jugoslavija. Kreatori te monstruozne igre bili su isti oni koji su kasnije režirali srebreničku tragediju. Ovoj prvoj suprotstavio se čestiti oficir JNA Krsto Đurović i platio glavom, a drugoj se na ratnom Predsedništvu BiH suprotstavio Sefer Halilović, nakon čega je bačena bomba na balkon njegovog stana kada su mu ubijeni supruga i šurak. Sin Seferov je publikovao taj događaj i na prvoj stranici knjige napisao da njegovu majku i daidžu nisu ubile ustaše ni četnici, nego balije Alijine, misleći na Izetbegovića.

Građanskom ratu, prema svedočenju našeg sagovornika, prethodile su akcije stranih agentura koje su "uletele" sa velikim parama kako bi se zemlja razbila.

- Dobro pamtim reči Milana Kučana koji je tvrdio da je savezni premijer Ante Marković dobio sedam milijardi dolara za promenu državnog sistema, a kada se u tome nije uspelo pribeglo se razbijanju zemlje. Ili, nešto kasnije kada je ministar odbrane Hrvatske, nekadašnji emigrant i crnogorski sestrić Gojko Šušak izjavio da se Hrvatska ne može odužiti Dubrovniku, jer je na njegovoj žrtvi dobila državu. U maju 1990. otkrio sam agenta CIA koji je tada izneo plan razbijanja Jugoslavije u razgovoru sa organima Uprave bezbednosti i savezne UDB, nakon što je uhapšen u Kuparima kod Dubrovnika i odveden u Beograd. Priznao je šta mu je bio plan. U to vreme oko hiljadu agenata CIA bilo je u Jugoslaviji raspoređeno u političkom, vojnom i privrednom rukovodstvu, koji su na kraju uspeli da ostvare svoje mračne ciljeve - naglašava Goranović.

Preporučujemo

Društvo

0 0

TRAMVAJI NA DORĆOLU BLOKIRANI ZBOG BAHATIH VOZAČA: Parking servis uklanja vozila, nema većih zastoja u Beogradu

12. 01. 2026. u 07:49

Društvo

0 0

SRBIJA I DALjE U "KANDžAMA" MRAZA: Najnovija vremenska prognoza - jutro veoma hladno, temperatura pada i na -15

12. 01. 2026. u 07:25

Društvo

0 0

SVE DEVOJKE DANAS TREBA DA SE POMOLE SVETOJ MUČENICI ANISIJI: Slavimo svetiteljku koja je čitav život strogo postila

12. 01. 2026. u 07:09

Društvo

0 4

ZIMA NE POPUŠTA: Vreme danas hladno i pretežno vedro, uveče naoblačenje

12. 01. 2026. u 00:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije