PREMINUO AKADEMIK DRAGAN ŠKORIĆ: Umro jedan od naših najznačajnijih inženjera poljoprivrede i genetaričara

SRPSKA akademija nauka i umetnosti (SANU) saopštila je da je u Novom Sadu, u 88. godini preminuo akademik Dragan Škorić (Korenica, 16. septembar 1937), jedan od naših najznačajnijih inženjera poljoprivrede i genetaričara.

SANU

Diplomirao je 1963. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, a već sledeće godine, zaposlio se u Institutu za poljoprivredna istraživanja (sadašnjem Institutu za ratarstvo i povrtarstvo) u Novom Sadu kao asistent na oplemenjivanju suncokreta. U okviru Instituta, u kojem je radio bez prekida do penzionisanja 2006. godine, bio je šef pet projekata i rukovodilac u još osam potprojekata. Akademik Škorić bio je, takođe, upravnik Zavoda za uljane kulture Instituta za poljoprivredna istraživanja u periodu od 1989. do 2006. godine. U dva mandata  bio  je predsednik Upravnog odbora Instituta (od 1995. do 2003). Veliki doprinos prof. Škorića ogleda se u kadrovskom jačanju Zavoda za uljane kulture i u organizovanju i opremanju laboratorija.

Poslediplomske studije završio je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, na grupi Genetika i oplemenjivanje biljaka 1968. godine, sa magistarskom tezom pod nazivom „Ispitivanje metoda za dobijanje većeg procenta samooplodnje u S generaciji kod suncokreta“. Doktorsku disertaciju pod nazivom „Mogućnosti korišćenja heterozisa na bazi muške sterilnosti kod suncokreta“ odbranio je 1975. godine na istom fakultetu.

U zvanje naučnog saradnika izabran 1976. godine. Na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu izabran je u zvanje docenta na predmetu Oplemenjivanje biljaka i semenarstvo 1978. godine, za vanrednog profesora 1983. godine, a za redovnog profesora 1990. godine. U zvanje profesora emeritusa na Univerzitetu u Novom Sadu izabran je 2008. godine.

Svoju bogatu međunarodnu saradnju prof. Škorić je započeo šestomesečnom specijalizacijom u oblasti genetike uljanih biljaka na Univerzitetu u Gisenu (Giessen), u Nemačkoj, 1968. godine. Nakon toga je u više navrata boravio na kraćem usavršavanju u SAD, Francuskoj, Španiji, Rusiji i Italiji. U okviru projekta „Unapređenje uljanih kultura u Iranu“, u periodu od 1970. do 1978. godine, rukovodio je programom genetike i oplemenjivanja suncokreta i boravio u Iranu više od dve godine. Pored realizacije naučnih zadataka na ovom projektu, akademik Škorić je doprineo i osposobljavanju mladih iranskih naučnih radnika.

Jedna od najvažnijih međunarodnih aktivnosti dr Škorića odvijala se u okviru FAO ‒ European Research Network on Sunflower sa sedištem u Rimu, i to od osnivanja ovog važnog međunarodnog tela 1975. godine do marta 2010. godine, kada se povukao sa mesta glavnog koordinatora, na kom je bio od 1989. godine. Kao ekspert FAO, boravio je u Sudanu (1982), radi izrade studije o mogućnosti gajenja suncokreta, a nakon njegovog boravka suncokret je počeo da se gaji u ovoj zemlji na sve većim površinama. Takođe u svojstvu eksperta FAO boravio je dva puta u Indiji: 1989. radi izrade studije o mogućnosti gajenja uljanih kultura, zajedno sa ekspertima iz Amerike i Engleske i 2002. godine radi procenjivanja realizacije nacionalnog naučnog programa za suncokret u Indiji, na kojem je radilo sedam naučnih institucija.

Veliki doprinos akademik Škorić ima i u razvoju međunarodne naučne saradnje i programa stvaranja zajedničkih hibrida suncokreta, koji su ostvareni sa preko 30 naučnih institucija i multinacionalnih kompanija.

Rukovodio je projektom koji je realizovan sa naučnicima iz INRA (Monpelje, Francuska) u periodu 1997–2000. godine, o korišćenju divljih vrsta suncokreta za povećanje genetičke varijabilnosti gajenog suncokreta.

U dva navrata je održao tronedeljne kurseve o genetici, oplemenjivanju i semenarstvu suncokreta za kineske stručnjake. Pored toga, boravio je u Kini još 16 puta radeći na proširenju naučne saradnje. Plod ovog rada bilo je formiranje Kinesko-srpskog centra za oplemenjivanje suncokreta (Baicheng City, Jilin Province) 2003. godine.

Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 2003, a za redovnog člana 2009. godine. U okviru SANU bio je predsednik Akademijskog odbora za selo i član Akademijskog odbora „Životna sredina“. Takođe, predsedavao je Odborom za floru i vegetaciju od 2004. do 2011. godine. Od 2014.  rukovodio je  projektom „Ispitivanje načina nasleđivanja otpornosti suncokreta prema novim rasama volovoda (Orobanche cumana Wallr)“.

Bio je redovni  član Akademije inženjerskih nauka Srbije (od 2000) i Društva genetičara Republike Srbije. Takođe, bio je inostrani član Nacionalne akademije agrarnih nauka Ukrajine (od 2000) i Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske (2015).

Njegov rad odvijao se i kroz učešće u nizu značajnih domaćih projekata. Bio je član Odbora za biologiju i biotehnologiju Ministarstva za nauku i tehnologiju Republike Srbije od 1998. do 2000. godine i član Republičkog saveta za naučnu i tehnološku politiku Republike Srbije, odnosno u Nacionalnom savetu za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije u tri mandata, do marta 2010. godine. U periodu od 2003. do 2006. godine obavljao je funkciju direktora Nacionalnog programa „Biotehnologija i Agroindustrija“, u kojem je više od 900 naučnika i stručnjaka učestvovalo u realizaciji 65 projekata, čime je razvijena tehnologija za preko 60 proizvoda.

Značajan je i njegov urednički rad. Bio je član uredništva časopisa Uljarstvo,  Genetika i časopisa Arhiv za poljoprivredne nauke, kao i rumunskog časopisa Annals, makedonskog Journal of Plant and Environmental Protection i ukrajinskog Breeding and Seed Production. Od 1989. godine bio je glavni i odgovorni urednik međunarodnog časopisa o suncokretu HELIA.

Za svoj rad primio je više domaćih i međunarodnih nagrada i priznanja: Prvomajsku nagradu SFRJ (1980), Certificate of Appreciation (USA), Nagradu za uspešnu realizaciju zajedičkih projekata sa SAD (1987), Orden zasluga za narod sa srebrnom zvezdom (SRJ), priznanje Ministarstva za poljoprivredu Mađarske „Kivalo Munkaert“ i nagradu Pustovoit Award koju dodeljuje ISA za doprinos u razvoju nauke (1988), Oktobarsku nagradu Novog Sada (1995), diplomu Hi Bred International (USA) za unapređenje genetike suncokreta na međunarodnom planu (2000) i Nagradu prijateljstva Vlade Narodne Republike Kine (2006).

Svojim stručnim, pedagoškim i naučnim radom  dao je izuzetan doprinos u razvoju naše poljoprivrede.

Njegov odlazak veliki je gubitak za Srpsku akademiju nauka i umetnosti i sveukupno srpsko društvo.

Preporučujemo

Društvo

0 0

SRPSKI ŠTIT: Naši vojnici spremni za misiju u Libanu

18. 11. 2025. u 15:09

Društvo

0 2

ĐACI PETE GIMNAZIJE SELE SE U DVE OSNOVNE ŠKOLE: Ministarstvo prosvete donelo odluku

18. 11. 2025. u 14:51

Društvo

0 0

DAROVI VIŠEDETNIM PORODICAMA I SAMO HRANIM RODITELjIMA: Dobrotvorna akcija Eparhije Bačke

18. 11. 2025. u 13:47

Društvo

0 0

TODOROVIĆ OTKRIVA DO KADA ĆE POTRAJATI ZAHLAĐENjE: Evo kada se očekuje sneg u Beogradu

18. 11. 2025. u 13:40

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije