I DEVETOGODIŠNJACI IMAJU NALOG NA DRUŠTVENIM MREŽAMA: Kako zaštiti najmlađe od zloupotreba na internetu

DETE sedi u svojoj sobi - samo, ali virtuelno povezano sa celim svetom - i dobronamernima, i onima koji ga vrebaju. Iza bezazlenog dopisivanja nadruštvenoj mreži sa, naizgled, vršnjakom, može da se krije odrasla osoba - predator sa lažnim profilom koji ima samo jedan cilj: da mu naudi. Izaigrice - poziv da otkrije lične podatke, plati nešto bez znanja roditelja. Iza izazova - poziv na samopovređivanje. A, roditelji, često umorni, zauzeti ili nedovoljno upućeni ne primećuju da se ono povlači, postajeanksiozno ili preterano vezano za telefon. Sve dok ne bude kasno.

Foto Shutterstock

U Srbiji danas skoro svako dete koristi internet - mnogi i pre nego što nauče da pišu. Mobilni telefoni su im u rukama već sa dve, tri, četiri godine, a profile na društvenim mrežama često otvaraju i pre desete. Dok roditelji veruju da se dete "samo igra", ono možda već trpi digitalno nasilje, ili učestvuje u izazovima koji podstiču agresiju, ili samopovređivanje.

Foto: D. Milovanović

Stručnjaci upozoravaju da su opasnosti na internetu postale svakodnevica. Zbog toga je, pri Ministarstvu informisanja i telekomunikacija, pre osam godina osnovan Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu - ne samo kao podrška roditeljima i nastavnicima, već i kao karika koja povezuje građane sa nadležnim institucijama: policijom, tužilaštvom i stručnjacima. Do sada je kreirano 8.655 predmeta. Većina je bila savetodavnog karaktera - čak 8.065 - dok je 590 slučajeva prosleđeno policiji i tužilaštvu. Najviše predmeta upućeno je Ministarstvu unutrašnjih poslova (324) i Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal (137), a najčešće je reč o dečjoj pornografiji, vrbovanju, ucenama i izazovima opasnim po život.

- Centar se svakodnevno suočava sa zabrinjavajućim primerima - od zloupotrebe fotografija, preko lažnih i hakovanih profila, do ozbiljnih krivičnih dela - kaže za "Novosti" Emina Beković, koordinatorka Centra. - Najviše poziva imali smo od odraslih građana 7.367, a od dece 1.288. Predmeti savetodavne prirode najčešće se odnose na pravilno, bezbedno korišćenje interneta, tehničku podršku, lažne i hakovane profile, zloupotrebu fotografija.

Zvanični podaci pokazuju da u Srbiji internet koristi 90 odsto dece i maloletnika uzrasta od devet do 18 godina. Više od 74 procenta mladih ima nalog na društvenim mrežama, i to 41 odsto njih uzrasta od devet do 10 godina, i 72 procenta uzrasta od 11 do 12 godina. Skoro trećina doživela je uznemiravajuće iskustvo na internetu.

- Sa razvojem novih tehnologija, javljaju se novi oblici digitalnog nasilja i pretnji, kao što je zloupotreba alata veštačke inteligencije za kreiranje dečije pornografije - upozorava Bekovićeva. - Prijavljuju se i novi, opasni izazovi na društvenim mrežama, kojima se ugrožava zdravlje dece ili podstiče nasilje među njima. Na primer, skoro nam je prijavljen izazov u kojem se od dece traži da se što duže suzdržavaju od odlaska u toalet. Zbog tog izazova neka deca su završila u bolnici, sa ozbiljnim zdravstvenim problemima. Roditelji čim saznaju za neki izazov opasan, treba da ga prijave. Bilo je prijava za igru davljenja, nestanak na 72 sata, ležanje na pešačkom prelazu ili pretrčavanje auto-puta...

Foto: D. Milovanović

Bekovićeva smatra da je najvažnije da roditelji razgovaraju sa decom kada počnu da koriste telefon ili računar o tome kako da na internetu ostanu bezbedni i kakvo je ponašanje dozvoljeno i prihvatljivo:

- Najvažnije je da oni budu upućeni u onlajn svet svog deteta. Virtuelni i stvarni svet se danas prepliću, ali je neophodno da deca znaju da svi detalji njihovog života ne treba da budu objavljeni na internetu. Važno je da su roditelji digitalno kompetentni, da budu "prijatelji" sa detetom na društvenim mrežama, da imaju šifre njegovih naloga, da pregledaju istoriju pretraživanja...

Psiholozi navode da deca različito reaguju na digitalno nasilje. Neka ćute, neka postaju razdražljiva, druga se povuku u sebe i izgube interesovanje za sve što su do juče volela. Često deluju tužno, nemotivisano, imaju probleme sa koncentracijom i učenjem, izbegavaju vršnjake i školu. Pojave se i fizički simptomi: glavobolja, mučnina, naglo mršavljenje ili gojenje, noćno mokrenje, hronični umor. To nisu uvek "faze" i "tinejdžerske bubice".

- Ako roditelji primete da nešto nije u redu, važno je da mirno i otvoreno porazgovaraju sa detetom, pruže mu podršku i, ako je potrebno, potraže pomoć stručnjaka - kaže naša sagovornica.

Iako se naizgled dobro snalaze u virtuelnom svetu, deca često ne prepoznaju rizike, niti umeju da se zaštite.

- Ona treba da znaju da postoje pravila ponašanja u digitalnom svetu, kao i u stvarnom - kaže Bekovićeva. - Da ne komuniciraju sa nepoznatima, da ne otkrivaju lične podatke, da ne dele lozinke ni sa kim osim sa roditeljima. Ako dobiju poruku koja ih uznemiri, ako vide nešto što ih plaši, treba da znaju da odmah mogu da se obrate odrasloj osobi od poverenja. Aplikacije za roditeljsku kontrolu mogu pomoći, ali su razgovor i podrška nezamenljivi.

Naša sagovornica sugeriše da roditelji treba da objasne deci da učestvovanje u izazovima koji su opasni po život nije način da privuku pažnju, da pokažu da su najbolji u nečemu i da ne lajkuju takvu vrstu sadržaja, već da ga prijave administratorima društvene mreže. Takođe roditelji treba da ih nauče da ne postavljaju neprimerene fotografije ili snimke na društvene mreže, jer sve što se jednom postavi tamo ostaje zauvek. To je naš digitalni otisak i deca treba da znaju da to može jednog dana da im napravi problem.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije