INTERVJU - JERMENIJA U RALJAMA BAKUA, EU I ANKARE: Sargis Azarovič Sargsjan, Institut crnomorsko-kaspijskog regiona

PROCESUIRANjE visokih arhijereja jermenske kanonske crkve pod optužbom za terorizam i uzurpaciju vlasti kao i hapšenje i nacionalizacija imovine rusko-jermenskog biznismena Samvela Karapetjana naišlo je na oštre osude Jermena koji u obračunu premijera Pašinjana sa neistomišljenicima prepoznaju poslednje pripreme za veliki spoljnopolitički zaokret zemlje.

Foto Privatna arhiva

U razgovoru za "Novosti" analitičar i viši naučni savetnik Instituta crnomorsko-kaspijskog regiona, Sargis Azarovič Sargsjan kaže da ovde nije reč o ličnom sukobu visokih crkvenih velikodostojnika, arhiepiskopa Bagrata Galstanjana i Mikaela Adžapahjana sa premijerom, već o sukobu jermenske vlade i Jermenske apostolske crkve u celini - na korist Azerbejdžana i Turske.

- Uzimajući u obzir da je Crkva čuvar jermenskog nacionalnog identiteta, prirodno je da su i jermenske vlasti i njihove kolege u Bakuu i Ankari zainteresovane za nivelisanje njenog uticaja na jermensko društvo - ističe Sargsjan.

Kako objašnjavate činjenicu da su se na optužnici da rade o glavi prvom čoveku Jermenije našli i arhijereji i oligarsi?

- Hapšenje biznismena Karapetjana može biti povezano sa namerom da se oslabi opozicija. Sled događaja, počev od međusobnih optužbi koje su dovele do ovog čina, pa zatim i objave nacionalizacije jedne od njegovih najvećih energetskih kompanija (na "Forbsovoj" listi Karapetjan je rangiran na 44. mestu ruskih milijardera, sa bogatstvom procenjenim na 3,2 milijarde dolara), navodi na zaključak da je postojala smišljena politička akcija zastrašivanja, destabilizacije i slabljenja opozicije. Vredi napomenuti da je policija došla kod biznismena nakon njegove podrške Jermenskoj apostolskoj crkvi, koju kritikuje premijer Pašinjan. Karapetjan je iskazao spremnost da interveniše u kampanji koja se vodi protiv crkve, a o čijim jerarsima je Pašinjan više puta davao uvredljive izjave.

Procesuiranjem visokorangiranih ljudi u Crkvi i biznisu kakvu poruku Pašinjan šalje Rusiji, a kakvu Zapadu?

- Ovo se lepo uklapa u napore jermenskog premijera da se dodvori Evropskoj uniji i distancira od Rusije, svog tradicionalnog saveznika. Ne može se isključiti da je ruski biznismen imao političke ambicije u Jermeniji i da je istovremeno bio veoma nezadovoljan Pašinjanovom politikom. Niz uvreda koje je premijer uputio Jermenskoj apostolskoj crkvi na društvenim mrežama i hapšenje biznismena zbog izražavanja ličnog mišljenja pokazatelj su nedostatka pravnog osnova u ovom procesu. Štaviše, danas zvanična propaganda aktivno pokušava da poveže Karapetjana sa Kremljom i naziva ga "ovnom za uklanjanje Pašinjana".

Foto Privatna arhiva

Gde su koreni sukoba jermenskih vlasti sa apostolskom crkvom?

- Vrh Crkve je dugo kritikovo politiku premijera. U decembru 2020, nakon poraza Jermenije u drugom karabaškom ratu, katolikos svih Jermena Garegin II bio je među onima koji su pozvali Pašinjana da podnese ostavku. "U vezi sa pogoršanjem unutrašnjih političkih tenzija i niskim nivoom poverenja u ličnost premijera, pozvali smo ga da podnese ostavku kako bismo sprečili previranja u javnom životu, moguće sukobe i tragične posledice", rekao je jerarh. Ako crkvu posmatrate kao društvenu instituciju, ovo nije iznenađujuće. Iste 2020. godine, to je bilo jedna od poslednjih institucija koja se oglasila povodom trilateralne izjave o završetku drugog karabaškog rata.

Da li svojim postupcima Pašinjan rizikuje da izgubi glasove na parlamentarnim izborima zakazanim za jun sledeće godine?

- Podrška samom Pašinjanu i njegovoj stranci varira oko 10-15 odsto. Jermenski birač je uznemiren, frustriran, i to je ono čega se Pašinjan plaši. Jermenska apostolska crkva, s druge strane, tradicionalno je igrala važnu ulogu u kulturnom i društvenom životu Jermenije i jermenske dijaspore širom sveta. Poraz na parlamentarnim izborima za Pašinjana i njegov tim jednak je ranom odlasku sa vlasti i iz politike, jer su stari tabui prekršeni, stara pravila ne funkcionišu, a osvetnika različitog kalibra ima u izobilju, čak i ako procenti njihovih rejtinga nisu posebno impresivni. Trenutno, nijedna politička snaga ne dominira u Jermeniji.

Foto Privatna arhiva

Ukoliko bi u igru ušao rusko-jermenski biznismen...?

- Karapetjan bi mogao da računa na visok procenat nezadovoljstva Pašinjanovom politikom. I istina je da mu svojim neprimerenim postupcima vlast samo pravi reklamu.

Pašinjanu je dobro poznat primer Ivanišvilija, takođe milijardera koji je stekao bogatstvo van svoje zemlje, a zatim pobedio Sakašvilija na izborima. Pisma biznismena iz zatvora su u suštini politički program. On sam ima velike šanse s obzirom na odsustvo inkriminišućih dokaza, a takođe i na činjenicu da je svoje bogatstvo stekao ne u Jermeniji, već u inostranstvu, i da je ta sredstva ulagao u zemlju, baveći se dobrotvornim radom.

Da li su akcije Jerevana usmerene na "ljude Kremlja" koordinisane sa rukovodstvom Azerbejdžana, budući da je Baku napravio niz poteza protiv doskorašnjeg saveznika Rusije?

- I Turska i Azerbejdžan pravilno rezonuju da bez razbijanja jermenskog nacionalnog identiteta nije moguće garantovati da se u budućnosti Jermeni neće iznenada probuditi iz "plišane hipnoze" i pokušati da brane fundamentalne interese zemlje. Ono što Pašinjan radi sasvim odgovara jermenskim susedima. Ključni cilj vlasti je da liši Crkvu njenog autoriteta u društvu. Da bi se to postiglo, koriste se najbrutalnije metode i tehnologije desakralizacije Crkve.

Nije li to dodatno bacanje soli na živu ranu već duboko podeljenog jermenskog društva?

- Da, metod uništavanja ključnih psiholoških temelja u jermenskoj samosvesti je već isproban i prilično efikasno funkcioniše u smislu podele jermenskog društva. Vlasti su vešto suprotstavljale stanovnike Jermenije i karabaške Jermene. Drugi primer je pitanje genocida nad Jermenima koje je postalo predmet nezdravih diskusija u jermenskom informativnom polju, izvrćući logiku i istorijske činjenice naopačke kako bi se udovoljilo Turskoj, koja snosi istorijsku odgovornost za istrebljenje milion i po Jermena. Proces pritisaka na Crkvu takođe teži suzbijanju panjermenske strukture, koja se opire mogućim negativnim posledicama jermensko-azerbejdžanskih pregovora i daljih ustupaka Pašinjanove vlade.

Foto Privatna arhiva

Da li približavanjem Bakuu i Ankari Pašinjan demonstrira razočarenje Rusijom i zašto?

- Pogoršanje rusko-jermenskih odnosa počelo je u jesen 2022. nakon što je Azerbejdžan pokrenuo napad velikih razmera na Republiku Jermeniju, osvojivši nove teritorije, uključujući 74 kvadratna kilometra u oblasti turističkog grada Džermuka. Napadnuti su jermenski položaji u blizini gradova Vardenis, Goris i Sotk. Kao rezultat ove vojne agresije, jermenska strana je pretrpela velike gubitke: 224 poginulih, više od 20 ljudi je zarobljeno, a još 293 je ranjeno. Odmah nakon incidenta, 14. septembra, Jermenija se ponovo obratila organizaciji - ovog puta u okviru člana 4 Ugovora o kolektivnoj bezbednosti, ali je žalba ostala bez odgovora: konkretno, ODKB nije doneo odluku o slanju vojnog kontingenta. Nekoliko nedelja kasnije, Savet Evropske unije odobrio je uspostavljanje civilne misije EU (EUMA) u Jermeniji. Sporazum o tome je postignut 6. oktobra tokom sastanka Makron-Pašinjan-Alijev-Mišel. Kasnije je na vanrednom sastanku Saveta ODKB predloženo slanje stalne posmatračke misije ali je Jermenija smatrala da je to nedovoljna podrška njenih saveznika. Povećani budžet Jermenije omogućio joj je da potpiše ugovore o isporuci oružja sa Francuskom i Indijom. Ovi ugovori su pojačali indikacije spremnosti za približavanje Zapadu i nezadovoljstvo kursom Rusije.

Možemo li u tom kontekstu tumačiti spremnost premijera da se odrekne provincije Sjunik zarad izgradnje Zanzegurskog koridora, koji po ocenama analitičara targetira ne samo jermenske, već i ruske, iranske i kineske interese?

- Zangezurski koridor (NATO-turski koridor), ako bude realizovan, promeniće tranzitnu mapu celog regiona. Koridor je namenjen brisanju granice između Irana i Jermenije (predaja provincije Sjunik Republici Azerbejdžan) i uspostavljanju geografske veze između panturkizma - Turske, Republike Azerbejdžan i Centralne Azije. U skladu sa ciljevima međunarodnih atlantskih struktura i NATO (sa centrom u Londonu), koridor bi trebalo da pruži osnovu za nanošenje ozbiljnih udaraca vitalnim interesima Kine, Rusije i Irana koji se trenutno fokusiraju na četiri velika tranzitna projekta: oživljavanja "Puta svile", "Koridor sever-jug", Koridor koji povezuje Persijski zaliv sa Crnim morem i Koridor Organizacije za ekonomsku saradnju (EKO). Kroz projekat Zangezurskog koridora, Ankara će otvoriti prozor iz Turske ka Kavkazu i Centralnoj Aziji, Avganistanu i Pakistanu (Gvadar), dok će gore pomenuta četiri koridora biti presečena, isključena ili oslabljena. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije