Društvo

Između barikada i vuvuzela, tihi heroji vraćaju veru u ljude

В.Н.

05. 07. 2025. u 11:35

Google Dodaj Novosti kao svoj Google izvor

Četvrtak je. Pripreme za Vidovdan su bile u punom jeku. Ovaj put ni nalik starim vremenima, već drugačije, plaćenički, nasilno, sa otvorenim pozivima na krvoproliće. I dok su besposličari, “elita”, strani plaćenici sa svojim poslušnicima i mamini i tatini privilegovani balavci planirali krvavi pir uz obilje alkohola i narkotika, tri dijametralno različite priče primer su svetlosti našeg grada.

Између барикада и вувузела, тихи хероји враћају веру у људе

Foto: Tanjug/VLADIMIR SPORCIC

Ispod buke svakodnevnice, živi jedan drugačiji Beograd. Tiši, mekši, onaj koji ne traži ni pažnju ni naslovne strane. Prestonica koji ne viče, ne duva u pištaljke, ne urla u megafone, ne piše parole koje dele i svađaju. Beograd sa dušom, srcem i ljudskošću, zahvaljujući onima koje obično ne primetimo.

Stari balkon u srcu Vračara sa cvetnim žardinjerama postao je “dnevna soba” predratne zgrade i njenih stanovnika. Skromno i nenametljivo. Baka Jela je zategla terasu, iznela tanjir keksa, pristavila džezvu i pozvala komšiluk na čašicu razgovora. Prvog četvrtka došla je samo komšinica sa trećeg. Sledećeg je svratio i student sa potkrovlja. Danas, tu ih je bar po desetak i obavezno još poneka prazna stolica, jer: “Ko naiđe, dobrodošao je.”

Uz smeh, suze, savete i osmehe upoznali su se, naučili da razumeju jedni druge, da se pomognu i dogovore. Sredili su haustor zajedničkim snagama, postavili cveće uz vrata lifta na svakom spratu, a zidove hodnika sada krase crteži dece iz zgrade i komšiluka. Čak u toku nedelje često pozvone i komšiji za kašiku kafe ili šećera na zajam.

I, dok su drage komšije ćakulale i ovog četvrtka, na platou kod Ušća Tanji je pukao vodenjak, gotovo tri nedelje pre termina. Stres, šok, osećaj bespomoćnosti. Suprug na službenom putu, roditelji u drugom gradu. Uzela je telefon i pozvala taksi. “Žao nam je, nemamo slobodnih vozila, pokušajte kasnije.” Sledeći, ista rečenica. Na treći poziv javila se operaterka. Tanja, već u suzama, pokušava da objasni šta se desilo pre nego što je dala lokaciju, ali dobija neočekivan odgovor: “Dušo, smiri se. Nemamo slobodnih vozila, ali zovem Miloša, samo mi reci gde se tačno nalaziš i ne mrdaj odatle. Biće sve u redu i neka ti je sa srećom.” Nije umela ni da prekine vezu, to je umesto nje uradila operaterka. Za nekoliko minuta telefon je pozvonio: “Dobar dan, ja sam Miloš. Čujem da moraš hitno na porođaj. Stižem po tebe za 2 minuta, ne ustaj sa klupe.” Počinju kontrakcije. Koji minut kasnije prilazi joj čovek sa flašicom vode: “Ja sam Miloš. Popij malo vode, pa da polako krenemo, auto je odmah iza ćoška.” Uzela je gutljaj, ustala uz njegovu pomoć i ruku pod ruku stigli su do auta. Ispred bolnice je izašao, otvorio joj vrata, uveo je unutra i nasmejan mahnuo uz najlepše želje. Tek tad se osvestila:

"Sačekajte da Vam platim vožnju” progovorila je otvarajući tašnu. “Trudnicama ne naplaćujem, nikada. Da ste živi i zdravi i ti i tvoje dete”, otpozdravio je i otišao dalje da taksira.

Sumrak se polako navlači, a sa njim na ulice svog grada izlazi veterinar Dragan držeći čvrsto u ruci torbu punu nade. I dok se grad gubi u raspravama, smeću, kamenicama i barikadama, on tiho, bez pompe, obilazi pse po ulicama. U saradnji sa “Veterinom Beograd” i ARS (Animal resque Serbia) Dragan u svoje slobodno vreme obilazi napuštene pse, hrani ih, čipuje, udomljava, razgovara sa građanima. Kad je u prilici, deci poklanja brošure o odgovornom vlasništvu. Ne traži platu ni tapšanje po ramenu. Kaže da je to njegova zahvalnost gradu koji mu je dao sve. I dok pakuje antibiotsku mast nazad u torbu otkrio nam je svoju misiju: “Ne želim da se išta zaboravi – ni pas, ni čovek ni dobrota.”

Ni baka Jela, ni taksista Miloš ni veterinar Dragan nemaju zajednički hešteg, kampanju, listu… Nema vesti o njima u udarnim terminima. Ali zajedno, oni pletu tananu, svilenu, prekrasnu mrežu ljudskosti koja drži Beograd na okupu. U baka Jeli koja peče keks i kuva kafu, u Milošu koji ne naplaćuje, u Draganu koji čuva naše prijatelje bez glasa krije se vera u grad koji ne zaboravlja da bude čovek.

I dok se naša prestonica bori da ostane svoja, možda je vreme da oslušnemo i one koji ne traže pažnju, ali je zaslužuju. 

Beograd nikada nije bio skup nebodera, zgrada, parkinga, Beograd su ljudi. Baš oni koji uprkos svemu biraju da budu dobri: za sebe, svoje bližnje i sve sa kojima žive istu sudbinu, dišu isti vazduh, slave iste praznike, plaču nad istim nesrećama.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (10)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
NESTAO PRE 20 GODINA, PRONAĐEN MRTAV U ŠIBLJU: Telo identifikovano po zubima, MISTERIJA i dalje nije rešena

NESTAO PRE 20 GODINA, PRONAĐEN MRTAV U ŠIBLjU: Telo identifikovano po zubima, MISTERIJA i dalje nije rešena