BALKAN OPET REZERVAT ZA MIGRANTE? Velika Britanija i EU žele da deportuju najmanje 60.000 nepoželjnih izbeglica

MIGRANTE koji su za Veliku Britaniju nepoželjni treba premestiti na Balkan, u sabirne centre eufemistički nazvane "čvorišta za povratak", saopštila je polovinom maja svoj plan vlada laburiste Kira Starmera.

Bodljikava žica i vojnici sa druge strane granice sprečavaju put izbeglicama / Foto AP

On je u tom trenutku već bio na "turneji obećavanja i ubeđivanja" po jugoistoku Evrope, a njen vrhunac planiran je za avgust kada će lideri šest balkanskih zemlja van EU doći u London na samit u okviru Berlinskog procesa.

Starmerova vlada je pod velikim pritiskom zbog neuspeha da smanji broj ilegalnih migranata koji prelaze Lamanš na brzim čamcima. Od početka 2025. na taj način u Britaniju je ušlo 13.573 migranata, što je 37 odsto više u odnosu na isti period prošle godine.

London se dosetio kako će da reši svoju brigu, koja izražena u brojevima iznosi oko 60.000 nepoželjnih migranata: prebaciće ih u balkanske zemlje koje nisu članice EU, među kojima je i Srbija, a u koju je uključena i njena okupirana pokrajina Kosovo i Metohija.

- Britanska inicijativa ide paralelno sa postojećim iz Evropske unije, da se problem migracija zaustavlja i rešava van njihovih granica - kaže Radoš Đurović, direktor organizacije Centar za zaštitu azilanata. - Laburistička vlada je od sredine prošle godine intenzivirala aktivnosti da sa zemljama na balkanskoj ruti napravi dogovore o deljenju informacija da bi se razbili krijumčarski lanci, što je sasvim opravdano, ali novi deo koji pominje vraćanje migranata na Balkan je apsurdan.

Radoš Đurović, Foto Tanjug

Politika push back (guranja unazad), umesto vraćanja ljudi u zemlju porekla već je pokazala loše rezultate.

- Vraćanje migranata na polovinu rute samo jača krijumčarenje, jer oni ne žele da ostanu na tom mestu. Kreatori ideje da stave te ljude u centre u Albaniju ili na tzv. Kosovo doslovno ih guraju u ruke krijumčara, koji su sve organizovaniji i opasniji. Uprkos tome, Britanci obilaze balkanske zemlje i ispipavaju im puls, da li su voljne, po koju cenu i na koji način da naprave te centre za migrante. U takvim razgovorima su uvek prisutne politička, finansijska i ekonomska komponenta - kaže Đurović.

Foto Tanjug

Britanski premijer je u Tirani 15. maja predložio albanskom kolegi Ediju Rami da u Albaniji napravi "čvorište za povratak" a ovaj ga je glatko odbio. To je razumljivo, jer su među ilegalnim migrantima u Britaniji Albanci veoma brojni, za šta nezvanično imaju i državni podsticaj. S druge strane, predsednica takozvane države Kosovo, Vljosa Osmani pozitivno se izjasnila o britanskom planu, naglašavajući dobru volju da o njemu razgovara, čim dobije zvanični predlog.

- Nismo imali nikakve formalne razgovore sa Velikom Britanijom o toj temi. To pitanje još nije pokrenuto. Otvoreni smo za razgovore, ali ne mogu ništa više da kažem jer ne znam detalje. Ne mogu da komentarišem zahtev koji još nije upućen - rekla je Osmanijeva.

Između redova njene izjave čita se najava cenjkanja oko sume koju Priština želi da inkasira na ime logora za migrante jer Starmerova vlada obećava velike finansijsku pomoć državama koje prihvate da naprave velike migrantske centre. Iz njih će se oni navodno vraćati u svoje matične zemlje, iako je svima, a pre svega Britancima, jasno da od toga nema ništa.

Foto: Profimedia

Stručnjaci sumnjaju da je raspoloženje albanskih vlasti na KiM da napravi deportacione centre za ilegalne migrante povezano sa mogućnošću dodatne, nelegalne zarade, jer će ovi pokušati da se vrate u zemlje EU uz pomoć albanskih kriminalaca koji su među vodećima u transnacionalnoj strukturi krijumčara ljudi. Takav poduhvat je skup a ako nema keša on se plaća otmicama, ucenama, ropskim radom, prostitucijom, prodajom organa...

Cenovnik krijumčara ilustruju podaci organizacije Centar za zaštitu azilanata iz marta 2025. kada je paket-aranžman transporta iz Turske u Srbiju koštao od 3.500 do 4.000 evra, a paket-aranžman iz Turske u Nemačku preko Srbije i do 8.000 evra. Krijumčari koji su vodili u Mađarsku sam prolazak kroz isečenu ogradu na granici te zemlje naplaćivali su 1.500 evra, kao posebnu vanaranžmansku uslugu.

foto:V.Mitrić

- Krijumčarske organizacije su sve opasnije i nasilnije. One koriste privatne stanove i skrivene lokacije u velikim urbanim sredinama da bi sakrili ljude, zlostavljali ih i organizovali prelaze granica. Oni kidnapuju ljude, drže ih u tim stanovima i iznuđuju novac od njihovih porodica u inostranstvu - kaže Đurović.

London takve mračne priče ne brinu sve dok su daleko od Lamanša niti mu smetaju svi migranti, što pokazuje i zvanična statistika: da 21 odsto britanske radne snage nije rođeno u Velikoj Britaniji.

- Migranti doprinose našem budžetu, plaćaju porez, nama su oni potrebni. Doprineće našem društvu, ali mi hoćemo da imamo legalne migracije, jer je pritisak na javni sektor veliki. U junu 2024. više od milion ljudi je došlo u Veliku Britaniju - rekao je na skupu "Migrantska kriza: Evropske politike i Zapadni Balkan" britanski ambasador u Srbiji Edvard Ferguson.

Pojednostavljeno rečeno, Britanija hoće kvalitetne migrante, škart namerava da smesti na Balkan, a toj želji se pridružila i EU. Čim je Starmerova vlada u martu nezvanično najavila stvaranje migrantskih centara na Balkanu kao "inovatovnog rešenja za upravljanje migracijama" taj plan je podržala i Evropska komisija. Kao vlada Evropske unije ona je naglasila da bi iste centre trebale da koriste sve članice EU kao deo novog "Zajedničkog evropskog sistema za povratak".

Foto: Tanjug/AP

Govoreći u brojkama to bi značilo nameru da se na Balkan slije ne samo 60.000 migranata koji su u Britaniji nepoželjni pre svega iz bezbednosnih razloga, već i višestruko više sličnih slučajeva iz država EU. Naime, od 2015. kada je krenuo veliki migrantski talas iz Azije i Afrike u Zapadnu Evropu je ušlo 29 miliona novih stanovnika. Početna solidarnost i uverenje da će doseljenici prihvatiti evropske sisteme vrednosti tokom protekle decenije potpuno su splasnuli, što pokazuju i uspon i uspeh desnih ideja u svim zemljama EU. Evropljanima je preko glave lažnih azilanata koji ugrožavaju njihov način života, kulturu, radna mesta i bezbednost.

Plan prethodne britanske konzervativne vlade predviđao je da se ilegalni migranti vrate u zemlju porekla čim budu uhvaćeni u Engleskoj, ali je propao zbog Starmerovih laburista koji su nastupali kao njihovi advokati. Sud je odlučio da bi vraćanje migranata u "problematične države" u kojima im "nije garantovana bezbednost" bilo kršenje ljudskih prava. Nastao je i paradoks: da su od deportacije zaštićeni i pripadnici ekstremističkih islamističkih organizacija koje su zabranjene čak i u islamskim zemljama, jer bi tamo završili u zatvoru ili prošli još gore. Zato su Britanci i Evropska komisija zaključili da je takve najbolje deportovati na balkanske države obećavajući im podršku na putu za EU i finansijske nagrade.

Foto: Tanjug

To je pokazao i nedavni Starmerov sastanak sa severnomakedonskim kolegom Hristijanom Mickoskim, koji je posle razgovora najavio potpisivanje ugovora o stareteškom partnerstvu sa Britanijom i "investicioni bum" koji će izazvati milijarde iz povoljnih londonskih kredita. U javnosti Severne Makedonije, pa i u premijerovoj partiji VMRO-DPMNE, pojavila se sumnja šta se zaista krije iza "napada velikodušnosti" kod Britanaca. Zaključeno je da je reč o pokušaju korupcije i prikrivene trgovine migrantima koje London namerava da preseli u Severnu Makedoniju. Zbog oštrih negativnih reakcija javnosti Mickoski je to demantovao, tvrdeći da nikada nije ni čuo takav zahtev, a kamoli pregovarao o njemu. Starmer, pak, nije ništa demantovao.

Organizacija "Amnesti internešnel" je takođe reagovala na britansku inicijativu formiranja "čvorišta za povratak", kojoj se priključila i EK, podsećajući da to nije nikakav novi plan, već povampirena ideja o pretvaranju balkanskih zemlja u rezervate za migrante i "balkanske domoroce" koji ih ne žele.

- Evropska komisija je popustila pred neupotrebljivim, skupim i nehumanim zahtevima nekoliko prodornih vlada koje su protiv ljudskih prava i migracije. Sama Komisija je 2018. godine odbacila koncept "čvorišta za povratak". Ona je veoma svesna da će ovi predlozi dovesti do kršenja ljudskih prava, potrošiti milione evra i otuđiti saveznike u vreme kada EU trebaju prijatelji. Uprkos tome, predlog postavlja temelje da države EU šalju ljude u zemlje sa kojima nemaju nikakve veze, da čame u pritvorskim centrima, sa malo verodostojnih garancija da će njihova prava biti poštovana. Iskreno, ovo je novi pad za Evropu - rekla je Iv Gedi, direktorka Kancelarije za evropske institucije u "Amnesti internešenelu".

Podrška i od UNHCR

BRITANSKA ministarka unutrašnjih poslova Ivet Kuper u martu je razgovarala sa predstavnicima Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) o "potencijalnom korišćenju centara za povratak na Balkanu od strane Velike Britanije za tražioce azila kojima je odbijen zahtev". Starmerova vlada je posle sastanka saopštila da je dobila podršku da nastavi sa planovima.

UNHCR je pak istim povodom izdao dokument u kome piše: "Bezbedan i dostojanstven povratak osoba za koje se utvrdi da im nije potrebna međunarodna zaštita je ključan za efikasno funkcionisanje režima međunarodne zaštite. Kada su mogućnosti za migrante da regulišu svoj boravak ograničene, a sistemi povratka neefikasni, veća je verovatnoća da će sistemi azila biti zloupotrebljeni od osoba bez potrebe za međunarodnom zaštitom kako bi regulisali svoj boravak".

"Privremeno" postaje stalno

UNHCR predviđa da odbijeni azilanti mogu biti smešteni u "čvorišta za povratak" na Balkanu i prisilno, ali da se iz njih ne mogu silom deportovati u matične države. To obesmišljava priče o njihovom privremenom boravku i povratku.

- Iako cilj centara za povratak treba da bude privremeni boravak radi olakšavanja povratka u zemlju porekla, mogu postojati pojedinci koji ostaju u centru za povratak duže vreme - sugeriše UNHCR.

To praktično znači da ilegalnim migrantima, koji neće da se vrate u svoju zemlju treba da se legalizuje stalni boravak u zemlji gde je migrantski centar. Namera Britanije i EU da u balkanske države pod takvim uslovima deportuju desetina hiljada nepoželjnih azilanata je i direktno ugrožavanje demografske slike.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije