POČETAK RAZLAZA SRPSKIH STUDENATA SA BAKUNJINOM: Nečajev u Cirihu je ilegalno živeo, krijući se od švajcarske policije koja je tragala za njim

TAČAN datum osnivalja Srpske socijalističke stranke, nije sasvim izvestan.

SOCIJALISTA Svetozar Marković je brzo „prozreo“ Bakunjinove ideje, Foto "Vikipedija"

Prema Skerlićevim navodima, osnivački kongres održan je početkom jula 1872. godine. Po slovu Bakunjinovim, inače preciznih zabeležaka, to je moglo biti 12. jula. „Konferencija Srba“ - stoji u Bakunjinovom dnevniku zabeleženo pod ovim datumom. U Bakunjinovom dnevniku, u vezi sa ovim, nalazi se još zabeleženo: 5. avgust - „pisao organizaciju za Srbe“; 9. avgust - „pisao za Srbe“; 5. septembar - „pisao organizaciju za Srbe“. Kad je tačno osnovana Srpska socijalistička partija ne vidi se ni iz poznatog pisma Svetozara Markovića Nikoli Pašiću od 5. avgusta 1872, u kojem Marković inače kaže, da su, kad je on stigao u Cirih, već postojala dva programa socijalističke stranke. Ovde se Marković neprecizno izražava, da primetimo. Dva programa nisu uopšte postojala, već jedan program koji se sastojao iz dva dela - opšteg i praktičnog. Naknadno, Bakunjin je oba dela spojio u jedan, ali ta verzija nije sačuvana. Po J. M. Meijeru, drugi deo programa, praktični, treba da je sastavio V. Aleksandrov, s kojim su srpski bakunjisti došli inače u sukob u leto 1872, o čemu govori i Bakunjin u svojim zabeleškama: 8. avgust - „Savetovanje Srba, protiv Aleksandrova"; 7. avgust - „Srbi, izlečeni u odnosu na Aleksandrova“; 13. avgust - „Srpsko veče - izveštaj Srba o Aleksandrovu u prisustvu gospođe Vahovske...“

Ako se na osnovu dosad poznatih podataka sa sigurnošću ne može reći kad je osnovana Srpska socijalistička stranka, može se tačno ustanoviti nešto drugo (na osnovu Bakunjinovog dnevnika) — kad su se sve u julu 1872. sastali u Cirihu Bakunjin i Svetozar Marković. Citiramo Bakunjinov dnevnik: 23. jul - „Marković, Filipović,  Sažin, gospođa Lavrov, Danić, Stojanović, Kojić“; 24. jul - „Uveče došao Marković“; 29. jul - „Oštra diskusija: Kojić, Stojanović, Marković, Filip(ović)“; 30. jul - „Poslednje objašnjenje s Markovićem“. (Pašića, kao što se vidi - Bakunjin nigde ne pominje, što je jedna potvrda više za neosnovanost svih tvrđenja o razgovorima i diskusijama vođenih između njih u Cirihu, u leto 1872. godine).

POSLE „poslednjeg objašnjenja“, Bakunjin i Marković se više nisu sreli. Razišli su se zauvek. I Bakunjin će, zatim, za Markovića reći da je - „etatista“, a ovaj za Bakunjina - da se „ništa ne razume u srpske stvari“ i da je istina „pošten, ali apsolutno nesposoban organizator i vrlo neumešan revolucionar“.  Godine 1874,kad je Bakunjin već bio još samo „živi pokojnik“, Marković će čak napisati, u listu „Rad“, da je cela Bakunjinova anarhistička teorija „u istinu šuplja“ i „besmislena“.

Kao „etatistu“, Bakunjin je pomenuo Markovića u pismu Arboreu od 17. decembra 1872, u kojem je inače izneo svoje mišljenje o Srbima u Cirihu - u vezi sa žalbom Arborea na njih, na opadanje njihovog elana za stvar Sloveneke sekcije u kojoj su oni činili većinu.
„Koliko sam ja imao prilike da posmatram naše Srbe“, rekao je Bakunjin u pismu Arboreu, „moram, sasvim iskreno govoreći, da kažem, da mi oni ne izgledaju uopšte rđavi... 

Nama je potrebna Slovenska sekcija, ma ona bila i loša, s obzirom da bi ona mogla da bude baza za stvaranje našeg slovenskog pokreta.  Mi moramo da koristimo materijal koji nam u Cirihu stoji na raspolaganju, ili (misliš) da bi bilo bolje, da svi ovi Srbi sledeći Markovića priđu nemačkim etatistima?

Celo pitanje zahteva da se o svemu dobro razmisli, jer, na kraju, mi smo oni koji su dali svoj doprinos izgradnji ove sekcije, onakve kakva je ona sada. Naravno da naši Srbi neće napraviti nikakvo čudo, ali oni su solidni momci. Nadajmo se da se neće pokazati prenespretnim. U ovom pogledu mi ih pre svega moramo staviti na probu. Što oni nisu od slova do slova asimilirali naš program i što oni naše principe ne zastupaju uporno, to te ne bi trebalo, moj dragi viteže, da žalosti. Takvih ljudi ima na kraju krajeva i kod nas, ne zaboravi to“.

Da o Srbima misli bolje, mnogo bolje nego Arbore, Bakunjin je imao i posebne razloge. To su bila dva događaja koja su se zbila upravo u vreme njegovog boravka u Cirihu, a u kojima su Srbi odigrali zapaženu ulogu. U pitanju je organizovanje napada na šefa Ruske sekcije Prve internacionale, Nikolaja Utina, i pokušaj otimanja iz ruku policije revolucionara-blankiste Sergeja Genadijeviča Nečajeva.

NEČAJEV  je tada, u leto 1872, živeo ilegalno u Cirihu, krijući se od švajcarske policije koja je za njim, zajedno sa predstavnicima ruske carske policije, tragala i dan i noć.

Njegovi prvi saradnici u Cirihu, pomagači i zaštitnici, bili su uglavnom Srbi - Manojlo Hrvaćanin, Tasa Stojanović i Miloš Andrijević.  Hrvaćanin je, mesto je i vreme da se to ovde iznese, zajedno s Nečajevim i Kasparom Turskim  bio osnivač jedne posebne revolucionarne organizacije, koja je imala naziv - Slovenska sekcija, za koju se u jugoslovenskoj istoriografiji misli da je bila identična sa Slovenskom sekcijom koju je osnovao Bakunjin, što uopšte nije tačno. Po zamisli osnivača, sekcija je trebalo da uđe u sastav Prve internacionale, ali je pokušaj u tom pravcu propao. I to zbog Nečajeva, koji se na molbi Generalnom savetu Prve internacionale nije, istina, potpisao pravim imenom, već lažnim - A. Dubov, ali što je Utin, šef Ruske sekcije i poverljiva osoba Karla Marksa, odmah „prokljuvio“ - pa je Marksu sugerisao da Slovenskoj sekciji, upravo zbog Nečajeva, nema mesta u Prvoj internacionali, što je ovaj i prihvatio. ( Zanimljivo je da se za tek osnovanu organizaciju Turskog, Nečajeva i Hrvaćanina, pre nego što je ona u stvari i „sklopljena", saznalo u Petrogradu, u trećem odeljenju carske policije. U izveštaju tamo pristiglom, kaže se da je u Cirihu osnovano udruženje koje ima za cilj podizanje socijalne revolucije u Rusiji, Poljskoj, Srbiji i drugim slovenskim zemljama.)

JEDINI autentičan pismeni trag o ovoj organizaciji na srpskom jeziku, predstavlja, po našem saznanju, pismo Manojla-Maše Hrvaćanina upućeno iz Ciriha svom rođaku u Staru Gradišku, trgovcu Kosti Ugriniću, potonjsm istaknutom organizatoru ustanka u Bosni i Hercegovini 1875., 13. decembra 1871. godine.

„Ovde sklopismo“, stoji u pismu Manojla Hrvaćanina Kosti Ugriniću, „početkom oktobra Slovensku sekciju Internacionale u kojoj ima Rusa, Srba i Poljaka, po sistemu možeš videti da se slaže sa Internacionalom i da je dakle ogranak njen. Glavni zadatak je njen da propaganduje svuda načela Internacionale jer se time najpre onamo doći može, čemu mi težimo tj. socijalnoj revoluciji, kojoj će zadatak biti da poruši preživelu trošnu zgradu današnje sisteme koja u društvu vlada i da položi temelj opštem napretku i blagostanju.

Ako dakle želiš stupiti u sekciju a ti napiši da si rad da stupiš i da se slažeš sa načelima Internacionale. Tu želju treba da pošaljem Komitetu, no, pošto sam ja u komitetu kao zastupnik Srbalja, pošalji je meni i ja ću javiti društvu. Upisne takse treba da platiš najmanje dva franka a mesečno najmanje 50 santima...“

NEPRAVDA NEČAJEVU

SERGEJ Genadijevič Nečajev rođen 1847, umro je u desetoj godini zatočenja u Petropavlovskoj tvrđavi, 27. 11. 1882. Poslužio Dostojevskom kao uzor za lik Petra Verhovenskog u "Demonima". Svetozar Marković je Nečajeva loše ocenio u „Radeniku“ ("Ruski revolucionari i Nečajev"). Mita Cenić, koji je inače sebe držao za "autentičnog nastavljača Markovićevog dela" smatrao se obaveznim da "popravi grešku" Svetozara Markovića, pa je Nečajeva pozitivno ocenio u listu „Radenik“ (broj 50. od 6. juna 1881).

Prema Fridrihu Engelsu, koji je ponekad bio prebrz u izricanju suda o slovenskim socijalistima i revolucionarima, Nečajev je bio - ruski carski agent, agent - provokator.

 SUTRA: JURIŠ SRPSKIH STUDENATA NA ŽANDARMERIJU U CIRIHU 

Preporučujemo

Društvo

0 0

BIROKRTSKA ARISTOKRATIJA UGROŽAVA SRPSKI NAROD: O Srbiji Bakunjin je govorio s velikim poznavanjem stvari, što se Srbima naročito dopadalo

11. 05. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

SRBI U CIRIHU DOČEKUJU BAKUNjINA KAO MESIJU: Prvi Srbin koji se upoznao s Bakunjinom, bio je liberal Vladimir otac Slobodana Jovanovića

10. 05. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

BAKUNjIN PIŠE PROGRAM SRPSKIH SOCIJALISTA: Nikola Pašić,kao i drugi Srbi u Cirihu, se preko ruskih studenata, upoznao sa Bakunjinovim učenjem

09. 05. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

NAPREDAK ZEMLjE MORA DA BUDE U INTERESU NARODA: Pašić je ministru prosvete uputio pismo i izložio poglede na ekonomski razvitak Srbije

08. 05. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije