NAŠI GRESI OPET RAZAPINJU ISUSA NA KRST: Poslanica beogradskog nadbiskupa Nemeta

OVE godine sve hrišćanske zjednice slave Uskrs istog datuma. Poslednji put to se dogodilo pre 24 godine, tačnije 2001.

Foto N. Skenderija

S pravom se pitaju vernici zašto je tako da se svake godine pomera datum proslave najvažnije svetkovine naše vere. Zašto hrišćanske zajednice ne mogu da se dogovore oko jedinstvenog datuma za tako veliku svetkovinu?

Mnogo se razloga može naći za tumačenje ovog stanja stvari. Zašto se ne slavi zajedno ovaj dan? Ili zašto se ne slavi Uskrs istog datuma svake godine, a najposle kako to da se datumi kod zapadnih i istočnih hrišćana puno puta ne podudaraju?

Većina ovih razloga za nas danas nerazumljiva su objašnjenja, koja, ruku na srce i hvala Bogu, ne utiču na sadržaj verske istine, na srž ove svetkovine. Kao što sam napomenuo, ove godine svi hrišćani svetkuju Uskrs istog datuma, što je od velikog značaja, posebno stoga što upravo ove 2025. slavimo 1700. godišnjicu Nikejskog sabora, prvog ekumenskog ili vaseljenskog sabora hrišćanske crkve, čije odluke i dan-danas predstavljaju temelj svih hrišćanskih zajednica. Taj sabor je, pored ostalog, doneo odluku o jedinstvenom datumu slavljenja Uskrsa.

Tokom istorije došlo je do razilaženja između zapadnog i istočnog računanja vremena u crkvenim krugovima, a kroz vekove ovaj jaz je produbljen još nekim ljudskim poluistinama. Zajednička proslava bi bila moguća kada bismo se dogovorili oko jednog, jedinstvenog datuma koji bi se svake godine slavio istog dana u kalendaru.

Sveti otac Franjo je sledeći predloge i primere pape Pavla Šestog, Ivana Pavla Drugog, Benedikta Šesnaestog mnogo puta naglašavao da je Katolička crkva spremna da prihvati svaki zajednički datum za proslavu Uskrsa. Jer, važnost ove svetkovine nije u datumu, nego u njezinom sadržaju. Kod apostola Ivana ili Jovana nalazimo tekst: "I uveče toga istog dana u nedelji, dok su učenici u strahu od Židova bili zatvorili vrata, dođe Isus i stane u sredinu i reče im: ’Mir vama.’ To rekavši pokaza im svoje ruke i obradovaše se učenici videvši Gospodina."

Ovaj tekst nam jasno govori da je uskrsnuće Isusa Hrista tako veliki događaj, tajnovit svakako, da ga ne možemo ograničiti niti vremenom, niti prostorom. Vreme i prostor nisu važni za uskrsnuće. Uskrsnuće jedanput realizovano ostaje zauvek s nama. Ne sputava ga neki konretan datum. Jer, datum proslave je važan samo za nas ljude, da se pobožno setimo čudesnih dela Boga našeg, da utonemo lično u dubinu ove velike tajne.

Bez sećanja i slavlja Uskrsa mi bismo bili samo obična interesna grupa, nevladina organizacija, svetska korporacija. Jedanput Uskrs, uvek Uskrs. Uskrs je od tada stvarnost prisutna svugde gde se ljudi vole i praktikuju ljubav jedni prema drugima. Uskrs je tamo gde se i u tami greha i slabosti javlja tračak nade, optimizma i snage za promene.

Uskrs je vidljiv u naporima svakog društva u nameri da stvori uslove pravednog saživota gde će se poštovati dostojanstvo svake osobe, temeljna prava svakog čoveka. To sve izvire iz činjenice da je Isus Hrist umro i uskrsnuo za svakog čoveka i celi stvoreni univerzum.

Katolička crkva vekovima nalaže da se borba za pravdu i učestvovanje u preobražaju sveta u potpunosti ukazuju kao sastavni deo propovedanja Jevanđelja. Ova borba, međutim, ne vodi se ni oružjem, ni dronovima, niti kompjuterskim virusima ili sredstvima masovnog zastrašivanja ili dezinformacijom. Ova je borba u samom centru čoveka, u srcu svakog od nas. Ova borba se u hrišćanskoj tradiciji zove obraćenje. Ono zaista znači okrenuti se u drugom smeru, promeniti mišljenje, usmeriti se natrag ili povratiti se.

Obraćenje je glavni zadatak svih hrišćana, i to uvek nanovo, sa potpunim predanjem i požrtvovano.

U vreme, kada od 2021, u Katoličkoj crkvi slavimo sinodalni proces, koji usmerava prema većem učešću svih hršćana u životu crkve i društva u kojem živimo, obraćenje postaje glavni zadatak svih nas. Svi mi moramo preispitati svoje delovanje, svoje misli, svoj način govora. Neophodno je da se svi upitaju da li svojim rečima, nastupom u javnosti, u porodici i na radnim mestima šire mir i ljubav uskrslog Isusa Hrista ili šire razdor, laž i prevaru i tako doprinose fizičkoj smrti Isusa.

Naši gresi ponovo razapinju Isusa na krst. Veliki ruski pisac Dostojevski veličanstveno opisuje ljudsku narav u knjizi "Braća Karamazovi", pokazujući da bismo mi ljudi bili sposobni ponovo osuditi i ubiti Isusa ako bi se on pojavio još jedanput među nama. To je naša ljudska narav, ali Bog je čoveka zamislio drugačijim: Isus Bogočovek svojim uskrsnućem pokazao je da ljudska narav može da se bori bez nasilja za dobro svih nas i da dobro na kraju uvek pobeđuje. Ljudima je danas neophodna duhovna snaga koju je imalo više od 300 učesnika Nikejskog sabora kada su posle nekoliko nedelja rasprava uspeli da dođu do zajedničkog verovanja.

Došli su do zajedničkog verovanja koje i danas ispovedamo u svim većim hrišćanskim crkvama. Delovanje i uspeh tih saborskih učesnika neka nam bude primer da bismo i mi bili spremni da više razgovaramo, vodimo dijalog, umesto da jedni druge blatimo, proglasimo neprijateljima, samo zato da bismo na kraju mi ispali bolji, savršeniji, bliži Bogu. Isus je pokazao ljudima da dobrom voljom i istrajnošću mogu uvek da grade bolje društvo, bolju crkvenu zajednicu, bolji život za sve.

Svim hrišćanima i ljudima dobre volje želim blagoslovljene uskršnje praznike. Hristos vaskrse!

Preporučujemo

Društvo

0 7

DANAS JE VODENI PONEDELjAK, DRUGI DAN USKRSA: Ove običaje obavezno ispoštujte

21. 04. 2025. u 07:16

Panorama

0 2

TRADICIJA PREKO GRANICA: Srbi u Seulu obeležili Uskrs po pravoslavnim običajima

20. 04. 2025. u 14:39

Društvo

0 0

DANAS SLAVIMO VASKRS, najradosniji hrišćanski praznik (VIDEO)

20. 04. 2025. u 13:28

Svet

0 12

SVET BRUJI O OVOJ SCENI IZ RUSIJE: Putin je otišao na uskršnju liturgiju, prizori i reči patrijarha Kirila potpuno su nadrealni (FOTO)

20. 04. 2025. u 10:02

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije