JELENA DRAKULIĆ PETROVIĆ POVODOM 90 GODINA NIN-a: "Bogata istorija hroničara vremena" (FOTO/VIDEO)

GENERALNA direktorka i vlasnica NIN-a Jelena Drakulić Petrović obratila se povodom jubileja 90 godina postojanja ovog magazina.

Foto: NIN

- U bogatoj istoriji NIN-a, promene su sastavni deo ovog hroničara vremena. A promena kao takva, pre svega u vlasništvu NIN-a nosi ono što osećam svakoga dana. Tu neopisivu težinu odgovornosti, pritisak očekivanja i lepotu naizgled nemogućeg - da se uzdignemo iznad onoga što možemo nazvati “viškom istorije”, iznad vrtloga naše ere i ostanemo svoji, verni slobodi mišljenja i rasuđivanja, istinski dobroj književnosti. Neostrašćeni i objektivni, samoodrživi, i moderni u skladu sa novim vremenom -rekla je Jelena Drakulić Petrović, generalna direktorka i vlasnica magazina NIN, na svečanoj proslavi povodom 90 godina postojanja magazina, koja je održana u atrijumu Narodnog muzeja u Beogradu.

Ona je istakla da odgovore na sva pitanja uvek možemo naći u prošlim vremenima i iznova fantastičnoj činjenici da se istorija ponavlja.

- Ideja da se u NIN-u nađe nespojivo, zapravo i nije nova. Ovaj značajan jubilej je prilika da se osvetli lik i delo žene koja je zaslužna za ponovno pokretanje NIN-a nakon Drugog svetskog rata. Mitra Mitrović je prvi posleratni ministar kulture i obrazovanja u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji.  Ona je pisac, autor i osnivač Jugoslovenskog Dramskog pozorišta, žena koja je udarila temelje u prosveti i kulturi, partizanka iz Požege, borac za ženska prava… i, sve navedeno je bolje opisuje od činjenice - da je bila prva žena Milovana Đilasa - navela je Drakulić Petrović.

Foto: NIN

Najavljujući dokumentarni prilog o Mitri Mitrović, ženi koja je pokretanjem NIN-a odlučila da život provede nemirno, ali u miru sa svojim idealima Drakulić Petrović je rekla:

- Paradoksalno ali rigidni komunistički sistem je kao svoju suprotnost iznedrio brojne intektualne veličine i slobodnu misao, koju su oni branili kroz NIN kao svoje glasilo. Mitra je dala vetar u leđa za ponovno pokretanje i bez te bezuslovne političke podrške, pitanje da li bi bilo NIN-a danas. Ona je takođe odlučila da pismo glasila bude ćirilica, što je u tom vremenu suzbijanja nacionalnih obeležja, bila više nego revolucinarna ideja. Tako je ćirilični posleratni NIN bio jedan od primera decentralizacije u štampi: ako je predratni na latinici bio jugoslovenski, ovaj iz 1951. godine se može smatrati srpskim. Mitra je pronicala kako se iz ideologije prelazilo u dogmu protiv koje se uvek borila. Krajem pedesetih godina je politički stradala, ali je još dugo pisala, sve do početka 21. veka - zaključila je Drakulić Petrović.

Jubilej najstarijeg nedeljnika na Balkanu

Svečana proslava povodom 90 godina nedeljnika NIN održana je u atrijumu Narodnog muzeja u Beogradu, u prisustvu brojnih zvanica iz javnog, kulturnog i poslovnog života Srbije.

NIN je tokom devet decenija prošao kroz sve turbulencije vremena, a činjenica da ih je preživeo i nad‌živeo, sačuvavši ime i ugled, govori da nije bio samo hroničar tog vremena, već i njegov tumač. NIN je posmatrao svet nekad menjajući ugao gledanja, ali trudeći se da uvek ostane na strani istine i uvek, ali uvek – prateći najvažnije, ključne događaje.

Ako nije na stranicama NIN-a – kao da se nije desilo. Po naslovnoj strani NIN-a mogli ste razvrstati bitno od nebitnog. NIN je uvek pisao sa stavom i gotovo nikad nije ćutao.

Devedeset godina NIN-a jeste devedeset godina istorije. Ali i malo šire od toga i malo dublje od toga. Jer kada listate stranice NIN-a, od onih požutelih do ovih od najmodernijeg papira, vi ne pratite samo hronologiju skoro čitavog jednog veka, već i dobijate odgovore na sva pitanja o njemu: ko, šta, gde, kada i, što je najvažnije za jedan nedeljnik – zašto i kako.

(Nin)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije