Društvo

DANAS SLAVIMO VELIKOG RUSKOG SVETITELJA: Izgovorite ove reči kako biste očuvali unutrašnji mir

Novosti online

15. 01. 2025. u 07:26

DANAS pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju dan posvećen Prepodobnom Serafimu Sarovskom.

ДАНАС СЛАВИМО ВЕЛИКОГ РУСКОГ СВЕТИТЕЉА: Изговорите ове речи како бисте очували унутрашњи мир

Danas pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju dan posvećen Prepodobnom Serafimu Sarovskom.

Serafim Sarovski bio je jedan od najvećih ruskih pravoslavnih podvižnika, prozorljivaca i čudotvoraca, a slavi se kao svetitelj.

Dobivši od Boga blagodatne darove: prozorljivosti, čudesa i isceljenja, a po volji Svevišnjeg, počeo je da stupa u razgovor sa posetiocima, a pre svega sa monasima. Njegove reči, prenete nekom posebnom ljubavlju i prepune neke tihe, životne vlasti, zagrevala su ljudska srca, čak i ona okorela i hladna. Sa velikom ljubavlju lečio je sve duševne i telesne bolesti. Toliko je bio poznat i voljen da je dnevno dolazilo skoro po dve hiljade ljudi na lečenje ili savete, ili samo za njegov blagoslov. Odlikovao se velikom smernošću. Kada ga je ceo svet slavio, on je sebe nazivao ubogi Serafim.

Pitali su ga: Šta je cilj našeg života? A Serafim Sarovski je odgovorio: Vraćanje u naručje Oca Nebeskog.

Dana 14. januara 1833. godine starac Serafim je završio svoj život na zemlji, u svojoj običnoj beloj podrasi, klečeći na kolenima na svagdašnjem mestu svojih molitvenih podviga, pred ikonom Božje Matere "Umilenje". Oko vrata mu je visio mali krst sa raspećem, a ruke su mu bile prekrštene na grudima.

Srpska pravoslavna crkva ga praznuje kao Prepodobnog Serafima Sarovskog, 15. januara po gregorijanskom kalendaru. Osim što je mnogima pomagao za života, Serafim Sarovski ostavio je dragocene reči koje žive skoro dva veka nakon njegove smrti. Ovo su njegovi saveti o tome kako da sačuvate unutrašnji mir:

- Ništa na svetu nije bolje od mira u Hristu - u njemu se poništava svaka borba vazdušnih i zemnih duhova: Jer ne ratujemo mi protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstva, i vlasti, i gospodara tame ovoga sveta, protiv duhova zlobe podnebesnih.

- Znak je razumne duše da čovek pogružava um u sebe i ima delanje u srcu svome. Tada ga blagodat Božija osenjuje i čovek prebiva u mirnom nastrojenju, a uz pomoć ovoga i u nastrojenju nadnebeskom: u mirnom, to znači sa dobrom savešću; u nadnebeskom - jer um sagleda u sebi blagodat Svetoga Duha, po reči Božijoj: "U miru je mesto Njegovo."

- Može li čovek da se ne raduje, videći sunce telesnim očima? A koliko veća radost nastaje kada čovek unutarnjim, (duhovnim), očima ugleda Sunce Pravde, Hrista. Tada se uistinu raduje anđelskom radošću. O tome je Apostol rekao: "Naš je život na Nebesima".

- Kada neko živi u mirnom nastrojenju, on kao da kašičicom zahvata duhovne darove. Imajući mirno nastrojenje duha, i budući osenjivani blagodaću Božijom, Sveti Oci su dugo živeli.

- Kada čovek dođe u stanje mira, on iz sebe i na druge može da izliva svetlost prosvetljenja razuma. On pre svega treba da ponavlja reči proročice: "Neka ne izlaze iz usta vaših reči ohole." I reči Gospodnje: "Licemeru, izvadi najpre brvno iz oka svojega i tada ćeš videti da izvadiš trun iz oka brata svojega."

- Ovaj mir je kao neko bescen-blago Gospod ostavio učenicima Svojim uoči smrti Svoje, govoreći: "Mir vam ostavljam, mir Svoj dajem vam". O njemu takođe govori i Apostol: "I mir Božiji koji prevashodi svaki um, neka sačuva srca vaša i misli vaše u Isusu Hristu."

- Mi, dakle, treba da sve svoje misli, želje i dela usredsređujemo na to da zadobijemo mir Božiji i sa Crkvom svagda vapimo: "Gospode Bože naš! Daj nam mir!"