BEZBEDNIJI ZA PTICE: Uz Dunav diverterima zaštićeno 40 kilometara dalekovoda (FOTO)

PRETHODNE tri godine, od strujnog udara i sudara sa elektrovodovima duž toka Dunava u Srbiji tzabaleženo je stradanje 1.194 ptice, pokazalo je istraživanje Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

FOTO: Marko Šćiban Nikola Nedeljković

 Da bi se zaustavilo dalje stradanje, u saradnji sa Elektrodistribucijom Srbije, zaštićeno je 40 kilometara dalekovoda diverterima, odnosno preumseravačima leta, a izlovano je 576 stubova.

FOTO: Marko Šćiban Nikola Nedeljković

Zato je 2020. pokrenut projekat „LIFE Danube Free Sky“ sufinansiran iz LIFE programa Evropske unije u kojem učestvuje 15 partnera iz sedam podunavskih država : Austrije, Slovačke, Mađarske, Hrvatske, Rumunije, Bugarske i Srbije, a cilj je da se istraži i spreči stradanje ptica od strujnog udara. U Srbiji, projekat reljalizuju Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i Elektrodistribucija Srbije u okviru devet Međunarodno značajnih područja za ptice koja se prostiru na prostoru dunavskog toka.

FOTO: Marko Šćiban Nikola Nedeljković

U prvoj fazi prpjekta bilo je potrebno ustanoviti koje su trase i stubovi najopasniji. Za taj posao su angažovana 22 saradnika, i obišlo se 484 kilometra srednjenaponskih dalekovoda i 6.094 srednjenaponskih stubova. Te trase su obilažene, posmatrani su preleti ptica, odnosno način na koji ptice interaguju sa dalekovodima, prikupljane su informacije o tipovima stubova i konzola kako bi se razvili načini kasnije zaštite, a sve vreme su sakupljani podaci o stradanju ptica.

- Tokom terenskog rada, pronađeno je ukupno 1.194 stradalih jedinski 57 različitih vrsta ptica – predočava podatak Mirjana Rankov, ornitolog u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. - Najviše stradaju ptice iz porodice vrana:svrake, sive vrane, gačci, gavranovi, a za njima slede mišari, vetruške, čvorci, labudovi. Uzroci stradanja su u najvećem broju slučajeva bili nesumnjivi. Ukoliko ptica ima opekotine na nogama, kljunu, glavi ili perju, reč je o elektrokuciji, a ako se primećuje slomljen vrat ili krila i krv iz kljuna, reč je o koliziji.

FOTO: Marko Šćiban Nikola Nedeljković

Nakon što su ustanovljene najsmrtonosnije deonice, Elektrodistribucija Srbije je na 40 kilometara dalekovoda postavila 3.340 divertera, lija je funkcija da preusmere let, pomeraju se i reflektuju svetlost tokom dana i svetle u mraku signalizirajući na taj način pticama da se na pravcu leta nalazi prepreka kako bi blagovremeno mogle da preusmere svoj let. Dodatno, na 576 najopasnijih stubova postavljeno je 1.454 izolacionih kapa koje će pticama omogućiti bezbedno sletanje, bez mogućnosti da svojim telom naprave kratak spoj i stradaju od strujnog udara.

FOTO: Marko Šćiban Nikola Nedeljković

Pored toga, sprovedene su i mere zaštite. Duž Dunava postavljena je 101 kutija za gnežđenje modrovrana, jedne od najlepših ptica u Srbiji. Ova vrsta je brojala svega 15-ak parova na severu Vojvodine početkom 21. veka kada i počinje postavljanje brojnih kutija za gnežđenje, koje modrovrane prihvataju usled nedostatka prirodnih duplji u drveću. Većina populacije modrovrane koja se procenjuje na 500 gnezdućih parova, svoj dom pronalazi upravo u pokenutim kutijama.

FOTO: Marko Šćiban Nikola Nedeljković

- U prvoj godini, modrovrane su zauzele šest kutija, u drugoj čak 15 – ističe Mirjana Rankov. - Do sada smo obeležili ukupno 49 mladunaca modrovrane koji su se izlegli u ovim kutijama. Ali, njih zauzimaju i druge vrste, poljski vrapci, pupavci, čvorci, kukumavke.

FOTO: Marko Šćiban Nikola Nedeljković

U okviru projekta su postavljeni i satelitski odašiljači na dve mlade jedinke stepskog sokola čija je brojnost u Srbiji procenjena na svega 22 do 32 gnezedećih parova. Ovi sokolovi naseljavaju gotovo isključivo Vojvodinui gde se gnezde na stubovima viskonaponskih dalekovoda u metalnim kutijama postavljenim upravo u tu svrhu. Pomoću podataka koji se dobijaju preko satelitskih odašiljača, ornitolozi će moći da saznaju više o životnim navikama i ekološkim potrebama ove, izuzetno ugrožene grabljivice.

DEO PRIRODNOG STANIŠTA

ELEKTRIČNI stubovi, žice i objekti za transformaciju napona su odavno postali deo prirodnog staništa koje ptice koriste za odmor, osmatranje plena i prilikom lova i gnežđenja. Ove strukture predstavljaju ozbiljnu pretnju po ptice, elektrokucija (strujni udar) i kolizija Usudar sa dalekovodima), godišnje odnesu desetine miliona života đširom sveta.

Preporučujemo

Društvo

0 2

LEDENI DAN PRED NAMA, EVO KADA OTOPLjAVA: Vremenska prognoza za četvrtak, 8. januar

08. 01. 2026. u 00:00

Društvo

0 1

SRBIJA POD SNEGOM I LEDOM RHMZ saopštio: Umeren sneg u Beogradu, Valjevu, Smedervskoj Palanci, na jugu Srbije ledena kiša

07. 01. 2026. u 22:42

Društvo

0 2

VOZAČI OPREZ - OGLASIO SE RHMZ: Moguća ova opasna pojava

07. 01. 2026. u 20:45

Društvo

0 0

SVEČANO NA BOŽIĆ I BADNjE VEČE U PARIZU: Hiljade Srba slavili u Gradu svetlosti

07. 01. 2026. u 20:24

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije