Društvo

ŽIVA RANA NA DUŠI SRBIJE: Juče, na Zadušnice, bližnji oplakivali devetoro đaka i školskog čuvara koje je ubio Kosta K.

Boris Subašić

04. 06. 2023. u 10:53

SNOPOVI uvelog cveća, hiljade nedogorelih sveća, jezerca očvrslog voska na asfaltu, pokisle igračke, oproštajne poruke sa slovima koje su kiše razmazale, kao suze još stoje na ogradi Osnovne škole "Vladislav Ribnikar" na beogradskom Vračaru. Stoje, opominju i podećaju na nezapamćenu tragediju koja se ovde desila pre mesec dana.

ЖИВА РАНА НА ДУШИ СРБИЈЕ: Јуче, на Задушнице, ближњи оплакивали деветоро ђака и школског чувара које је убио Коста К.

Foto: D, Milovanović

 
Juče su, na Zadušnice, roditelji i bližnji na grobljima oplakivali devetoro mališana, devetoro đaka, devetoro osnovaca ove škole i njihovog čuvara, druga, prijatelja - školskog čuvara koje je 3. maja ujutro ubio trinaestogodišnji dečak Kosta K., učenik "Ribnikara". Šestoro teško povređenih još se oporavlja od rana koje je ovaj dečak napravio na njihovim telima, prazneći okvir za okvirom očevog automatskog pištolja. Rane na njihovim dušama nikada neće zaceliti, a vreme...vreme će ih samo ublažiti.

Najdublja patnja koju osećaju roditelji i najbliži žrtava s vremenom će postati njihov lični tragični usud, jer život se nastavlja svojim tokom. O tome je svedočio i prizor dvojice dečaka koji su, juče, oko podneva igrali košarku na osunčanom narandžastom igralištu "Ribnikara", po kome je vetrić nosio osušeno cveće popadalo sa školske ograde, ograde, kao zida plača, najstrašnijeg spomenika našeg doba. Pored njega je prošao je i deka sa unukom i prekrstio se, a zatim uveo mališana da tu uvežbava još nevešto hodanje.

Mnogi Beograđani su se juče krstili ili zastajali pognute glave kraj ograde ove škole, škole sa pokislim plišanim medama i pismima adresiranim na nebo.

- Na ovom mestu se Srbija suočila sa pitanjima kakvi smo i čemu učimo decu? Da li takozvana tolerancija u stvari znači licemerno opravdavanje zatvaranja očiju pred zlom? Zašto smo zaboravili na starinsko saosećanje, ljubav i moral, temelj ljudskosti - rekao nam je sredovečni Beograđanin, dok je netremice gledao u ulaz ove škole? - Da, kažnjavanje krivaca je neophodno i pravedno, ali bez razumevanja zašto je došlo do zločina i bez zatiranja semena zla, pretnja od nove tragedije neprestano će lebdeti u vazduhu.

Ko je kriv, zašto, kako... čini se da će pitanja doveka ostati bez odgovora. Bez pravog, smislenog, ljudskog. Odgovore dugujemo senima stradalih, osnovcima, njihovim roditeljima, odgovore dugujemo sebi...

Stojeći na Zadušnice, pred ogradom "Ribnikara", postaje nam bolno jasno da će najdublja patnja u budućnosti biti ona lična roditeljska, bratska i sestrinska, ali da je osećanje užasa i strepnje posle zločina u školi ostalo živa rana na duši cele Srbije.

BEZDUŠNICI

ĐAKE prvake iz OŠ "Vladislav Ribnikar" u petak je kiša "uhvatila" na putu do jednog beogradskog dečjeg pozorišta koje je za njih organizovalo predstavu. Kada su videle pokislu decu, dame iz šminkernice su donele peškire i fenove i sa učiteljicom počele da im suše kosice. Na nesreću prisutnih, utikač za fen nalazio se u holu, u kojem se nalazi kafe, čiji je vlasnik, menadžer, ili ko god... povišenim tonom oterao i učiteljicu i decu.

Tako su đaci prvaci dobili i lekciju o nasilju.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
2025. NEĆU PAMTITI PO DOBROM: Aco Pejović progovorio o velikim gubicima - Ne mogu zaboraviti takve stvari

2025. NEĆU PAMTITI PO DOBROM: Aco Pejović progovorio o velikim gubicima - "Ne mogu zaboraviti takve stvari"