Društvo

ĆIRILICA IMA STATUS KAO ZA VREME OKUPACIJE: Ovako lingvisti ocenjuju status pisma i jezika na Dan maternjeg jezika

Љ. Бегенишић

21. 02. 2023. u 10:00

SRPSKI jezik je danas, a to danas predugo traje, u neveselom stanju, zapušten i osiroteo, kao uostalom i narod čije ime nosi.

ЋИРИЛИЦА ИМА СТАТУС КАО ЗА ВРЕМЕ ОКУПАЦИЈЕ: Овако лингвисти оцењују статус писма и језика на Дан матерњег језика

Ilustracija Tošo Borković

Ove reči pesnika Đorđa Sladoja možda ponajbolje odslikavaju položaj našeg jezika o kome smo sa lingvistima i piscima razgovarali povodom Dana meternjeg jezika koji se obeležava danas, a koji je ustanovio Unesko 1999. godine. Sagovornici "Novosti" upozoravaju da se našem maternjem jeziku, kao ključnom čuvaru nacionalnog identiteta ni u jednoj oblasti života ne pridaje potreban značaj.

Ili kako bi rekao Đorđo Sladoje - naš odnos prema jeziku je, blago rečeno, indolentan i nemaran kao i prema drugim ključnim identitetskim elementima.

Slično mišljenje ima i lingvista Sreto Tanasić, koji stanje našeg maternjeg jezika u društvu ocenjuje - kao zapušteno.

- Kada se na današnji dan govori o srpskom jeziku i njegovom pismu ćirilici u našoj državi mora se reći da njegov status nije ni blizu nivoa na kome bi morao biti kao nacionalni jezik, a na kome su nacionalni jezici u evropskim državama - kaže Tanasić, koji je i predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika. - Prema onome što možemo videti danas u Beogradu, reklo bi se da je osvanula 1915, daleko bilo, kada su austrougarski okupatori temeljito istrebili ćirilicu u Beogradu i Srbiji. Uvek se pitam koga to institucije i preduzeća latiničnim natpisima obaveštavaju usred Srbije. Isto vidimo i na štandovima gde se prodaje štampa, pa slično je, iako nikako nije isto, i na izlozima knjižara.

Naš sagovornik ocenjuje da se u Srbiji posle raspada Jugoslavije i srpsko-hrvatskog jezičkog zajedništva nismo odgovorno odnosili prema srpskom jezičkom pitanju.

- Eto i na to nas opominje deklaracija kojom je utemeljen ovaj Dan maternjeg jezika - kaže Tanasić.

On ističe da, kada su u pitanju manjinski jezici u našoj zemlji, slobodno možemo tvrditi da smo mi i zakonski i u praksi obezbedili da njihov status bude bolji nego što je bilo koja druga zemlja u Evropi, a daleko iznad statusa koji ima srpski jezik u zemljama regiona.

I uprkos našem lošem odnosu prema nacionalnom pismu i jeziku, poruka pesnika Đorđa Sladoja može biti poučna: jezik je mnogo življi i žilaviji nego što se nama, u trenucima malodušnosti čini, ali ne može sve sam obaviti.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
NEMAJU NIKAKVA PRAVA NA NJEGOVO DELO: Hrvati IZGUBILI spor protiv Tomine udovice, sudili se 35 leta

"NEMAJU NIKAKVA PRAVA NA NjEGOVO DELO": Hrvati IZGUBILI spor protiv Tomine udovice, sudili se 35 leta