NI PREDŠKOLCI NE PRIČAJU DOBRO: Dr Mirjana Sovilj o zabrinjavajućim podacima o teškoćama u govoru kod najmlađih

OKO 70 odsto dece ima neku vrstu patologije govora i jezika. Više od trećine njih, uzrasta do tri-četiri godine, ne priča, iako bi do tada već trebalo da imaju razvijen funkcionalni govor. U ovom uzrastu sve je veći procenat najmlađih sa poremećajem ponašanja iz autističnog spektra. Sve se to odražava na značajan porast broja dece sa problemima u čitanju, pisanju i savladavanju školskih obaveza.

Foto Shutterstock

Na ove drastične podatke upozorava prof. dr Mirjana Sovilj, direktorka Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora "Đorđe Kostić" u Beogradu. Ona ističe da je dete, koje već posle prve godine ne može da izrazi svoja osećanja i želje, osujećeno u komunikaciji. U većini slučajeva tu nesposobnost nadoknađuje hiperaktivnim, agresivnim ili autoagresivnim ponašanjem i neadekvatnim emocionalnim reakcijama.

Profesorka Sovilj ističe veliki značaj reagovanja na vreme, jer u suprotnom ova patologija dovodi do dalekosežnih posledica. Kako navodi, iz ove populacije se kasnije regrutuju deca sa hiperaktivnim ponašanjem, poremećajem pažnje i koncentracije, anksioznošću, strahovima, neurotičnim reakcijama, slabim uspehom u školi, nasilnim ponašanjem, bolestima zavisnosti.

- Pored poznatih fizioloških uzroka - prenatalnih i porođajnih trauma, hipoksije, visokog bilirubina na rođenju, čestih upala uha, uzimanja ototoksičnih lekova, razlozi porasta ove vrste poremećaja su i upotreba telefona i tableta pre treće godine, prekomerno gledanje televizije, kratko dojenje, miksovana hrana posle 12 meseci, kao i oskudna komunikacija u porodici - ističe profesorka Sovilj. - Veoma važan faktor je i nedovoljna kompetentnost stručnjaka, koji treba da brinu o dečjem razvoju, počev od ginekologa, neonatologa, pedijatara, vaspitača, defektologa, učitelja i nastavnika.

Prema rečima profesorke Sovilj, poslednjih godina u Institutu je ogroman broj mališana od 6-7 meseci do 5-6 godina, koja ne progovaraju, imaju potpuno poremećen san, ulaze u stanje besa i neutešnog plača bez vidljivog razloga. Oni odbijaju svaki kontakt, plaše se dodira, nemaju kontakt očima, a kad prohodaju besciljno se kreću u prostoru, bez svesti o okolini, a često uz agresiju i samopovređivanje.

- Kada se ovi simptomi prepoznaju i deca se uključe u naš psihoaudiolingvistički tretman, kod 80 odsto mališana preveniramo autizam, a oni dostižu nivo razvijenosti u skladu sa svojim uzrastom do polaska u školu - naglašava dr Sovilj. -Nažalost, još uvek su roditelji prvi koji veoma brzo uoče da sa njihovim detetom nešto nije u redu. Međutim, lanac stručnjaka nema adekvatnu edukaciju da pravovremeno ukaže na rizične faktore, ili prepozna simptome patologije govorne komunikacije, ponašanja i učenja. Optimalno je da se, u prvoj godini, roditelji obrate za pomoć kada uoče da dečje ponašanje nije u skladu sa razvojnim normama.

BESPLATNI PREGLEDI BEBA

INSTITUT od 1953. prati patologiju govora u predškolskom uzrastu.

- Tada je bilo oko osam odsto dece sa ovom vrstom patologije, a već 1985. godine 46 odsto. Danas ih je između 60 i 70 odsto - kaže dr Sovilj. - Pre 36 godina, polovina dečje populacije je ispoljavala ovu vrstu poremećaja, ali je i tada ovaj problem bio marginalizovan. Predispozicija patologije govora se nasleđuje, tako da su ugrožene i sledeće generacije. U tom cilju u Institutu se obavljaju besplatni pregledi beba, radi utvrđivanja prelingvalnog, senzomotornog i socioemocionalnog razvoja.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije