MORALI DA KORISTE HRVATSKE ŠTAMPARIJE: Pokretanje književnog lista Srpski zabavnik uticalo je na razvoj štamparstva kod Srba u Zagrebu

POČETAK štamparstva u Zagrebu vezuje se za boravak u njemu istoričara Pavla Ritera Vitezovića (1652-1713), koji je svojim radom ovaj grad pretvorio u središte hrvatske knjige i kulture.

Foto: Iz knjige "Srbi u Zagrebu"

Njemu prethodi dolazak isusovaca u Zagreb, 1606. godine. Tada je uočena potreba da se u gradu osnuje štamparija, koju su isusovci nabavili 1664. godine, ali je ona radila slabo i na kraju je završila u ostavama biskupskog dvora na Kaptolu. Nju je Vitezović „otkrio”, i ona mu je od 1695. do 14. juna 1706. poverena na korišćenje.

Tu je 1696. štampao svoju knjigu "Kronika aliti spomen vsega svieta". Na prigovor da nije štampao dovoljan broj knjiga, ponosno je odgovorio: „Ta bi štamparija, kroz više od trideset godina zametnuta, bila propala, da je ja nijesam svojom brigom i trudom uskrsnuo, znatnim troškom obnovio, te za nedavnog požara 1706. s velikim svojim gubitkom spasao. Ovako je po mojem gorljivom nastojanju bila na veliku čast i korist kraljevstva...”

Nakon odlaska Vitezovića u Beč, u Zagrebu deluje niz stranih štampara. To nije podstaklo Srbe da i oni otvore svoju štampariju. Tek posle Velike seobe Srba u austrijsku državu, 1690, srpska jerarhija otpočinje borbu da im carska vlast odobri otvaranje svoje štamparije. Takva dozvola tada nije dobijena.

Tek na kraju XVIII veka, Srbi su u Beču došli u posed jedne štamparije, čiji je vlasnik bio Stefan Novaković. On je bio prinuđen da je, usled materijalnih teškoća, brzo proda peštanskom Univerzitetu. Štamparstvo kod Srba je svoj pravi zamah ostvarilo tek u XIX veku, kada su otvorene mnoge srpske štamparije na području Južne Ugarske, a i u Kneževini Srbiji.

Štamparstvo kod Hrvata doživelo je preokret u vreme ilirskog pokreta zahvaljujući dr Ljudevitu Gaju, koji je 28. decembra 1852. obelodanio oglas u kojem je obznanio da je otvorio „Narodnu knjigarnicu”. Tom prilikom štampao je proglas u kojem se kaže: „Prvo i osobito mjesto zauzimat će vazda u narodnoj knjigarnici narodna jugoslavenska književnost i u obće djela slavjanskim jezikom izlazeća ili na slavjanstvo spadajuća.”

U TO VREME, Srbi su se u Zagrebu koristili uslugama hrvatskih štampara, kod kojih izlaze i neka dela srpske književnosti. Tako kod Franje Župana izlaze 1847. godine "Basne" Dositeja Obradovića, a u istoj štampariji 1850. godine „Dobrый pastыrъ ili propovѣdi raznogъ roda za sve nedelѣ i prazdnike i drage slačae za apotrєblєnїe parohіanogь sveštєnstva… ҥast Ї.” kako je navedeno u Serbskй pečatnы.

Te iste, 1850. godine, štampan je kod Franje Župana i  Slavoljub Stevana Frušića, a iduće, 1851. godine, „brzotiskom” Lavoslav Župan izdaje Srpski kalendar za prostu 1851. godinu. Zanimljivo je i ćirilično izdanje Mažuranićevog epa "Smrt Smail-age Čengića", koje je na korist Penzionog fonda za udovice i siročad pravoslavnog sveštenstva štampao 1850. po drugi put kod Karla Albrehta dr Imbro Ignjatijević Tkalac. Brzotiskom istog štampara, štampan je 1859. u Zagrebu Život kn. Юlїa Agrikole odъ Kaя Kornelїя Tacita, u prevodu Stefana Pavlovića.

Kod Franje Župana štampana je 1852. knjiga  Nikole Begovića „Bіblійska povѣstnica staroga i novoga Zavѣta i Apostolska Dѣla sa pisanьem Palestine od Xrista do naši vremena a izvoda za dѣcű. Tridom Nikolє Begovića, sveštenika Pravoslavne serbske obćine petrinьsko-sisačke, pervo izdanьe, sa pridanьimы katihetіckimь pestanьma kod svake posebne pripovedke i pravoačnыmь izasnenѣmъ, sъ odobrenіemъ pravitelstvzющihъ“.

Povremeno pojavljivanje ćirilicom štampanih knjiga u Zagrebu u pedesetim godinama XIX veka ne predstavlja neko posebno iznenađenje. Tako su u nakladi Dragutina Albrehta „Knjigo i kamenotiskara u Zagrebu” objavljene ćirilicom Vѣežbe u lѣepopisu – „složio Franio Klaić, ravnatelь učitelьskoga obrazovališta i gradskih učionah u Zagrebu”. Uz ove Vežbe Dragutin Albreht priložio je 1861. i pismo, zapravo naredbu Kr. Hrvatsko-slav. dvorskoga dikasterija od osmog travnja t. g. br. 583/111 kojom je ustanovljeno „da se ima uz latinicu učiti i ćirilica u naših školah, da bude tim mladeži našoj pristupna književnost i hrvatska i srpska”. U tom svom cirkularnom pismu izdavač Dragutin Albreht objašnjava svoju molbu o pretplati rečima: „Sastavitelj držao se je kod sastavljanja upitnih predpisah onog pravopisa kojim su tiskane školske knjige, ispustivši samo neka suvišna pismena“. 

ZA RAZVOJ štamparstva kod Srba u Zagrebu od velikog je značaja pokretanje književnog lista "Srpski zabavnik" koji je od 5. januara 1884. godine izlazio svakog petog, petnaestog i dvadeset petog dana u mesecu, pod uredništvom Dušana Rogića, a štampan je kod K. Albrehta (do br. 23) i F. Fišera (od br. 23 od 25. novembra 1884) u Zagrebu.

Dušan Rogić rođen je u Sremu, u Šimanovcima, 3. septembra 1855. godine, a maturirao je u Sremskim Karlovcima 24. maja 1877, Filozofski fakultet završava u Zagrebu, posvetivši se u početku novinarstvu. Na kraju prvog broja, uredništvo se obratilo javnosti posebnim člankom. U napisu se ističe da se u Zagrebu već duže vreme oseća potreba za jednim srpskim književnim listom i to iz dva razloga: prvi je da se time „daje vidljiv znak o srpskome životu”, a drugi da se preko ovog lista odneguje srpska čitalačka publika.

Godine 1897. Rogić je otpušten iz službe iz političkih razloga i prelazi u Srbiju, gde radi kao privremeni učitelj. Pred Prvi svetski rat gubi mu se trag u Pirotu, gde je službovao u tamošnjoj gimnaziji. Šture podatke o njegovom životu najviše doznajemo iz lista koji je u Zagrebu uređivao do 1885. godine, kada obustavlja njegovo izlaženje. 

SUTRA: "SRBOBRAN" - UTICAJNE NOVINE IZ ZAGREBA

Preporučujemo

Društvo

0 0

DOPRINOS SRBA U STVARANjU KULTNE ULOGE POZORIŠTA: Podizanju kazališnog nivoa doprineo i glumac Adam Mandrović, iz Beograda

29. 03. 2026. u 23:59

Feljton

0 1

UGRADILA ŽIVOT I TALENAT U TEMELjE MODERNE SRBIJE: Danas se Nadežda Petrović doživljava kao nacionalna heroina i simbol emancipovane žene

21. 03. 2026. u 18:00

Feljton

0 2

UMRO SA MIŠLjU KAKO DA ZAUSTAVI SVETSKI RAT: Teslini posmrtni ostaci preneti iz SAD brodom "Srbija" tek 1957. godine

28. 02. 2026. u 18:00

Feljton

0 16

ČUDESNA PORUKA KNEZA PAVLA – IDI ZA BEOGRAD: U Srpsku akademiju nauka i umetnosti, 28. juna 1989. sam u suzama odgledala film o Svetoj gori

01. 02. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije