SUKOB NOVE DINASTIJE I MLADIH ZAVERENIKA: Pre stvaranje Crne ruke izbio je sukob između prestolonaslednika Aleksandra i majora Apisa

OD SAMOG osnivanja organizacije Ujedinjenje ili smrt 1911. godine, koja je kasnije postala poznata kao Crna ruka, a čiji je lider bio Dragutin Dimitrijević Apis, ova grupa je veoma brzo počela da stvara snažan uticaj u srpskoj politici.

KARIJERA Petar Živković kada je dobio čin majora,Foto Iz knjige "Vladar iz senke - General Petar Živković"

Taj uticaj je postao toliko značajan da se ubrzo javila potreba za uspostavljanjem ravnoteže i kontre u odnosu na njenu moć. U tom kontekstu, formirana je suparnička oficirska grupa, koja je imala za cilj da se suprotstavi Crnoj ruci. Ovu novu grupu, nazvana Bela ruka, pokrenuo je Petar Živković, koji je bio bliski saradnik budućeg kralja Aleksandra, a kasnije i podrška Nikoli Pašiću i radikalima.

Organizacija Bela ruka bila je, u suštini, čist pandan Crnoj ruci, ali sa značajnim razlikama u svom karakteru i ciljevima. Dok je Crna ruka imala definisanu ideologiju, jasan statut, strogo utvrđenu zakletvu i precizno određene političke ciljeve, Bela ruka nije bila ideološki usmerena. Ova grupa nije imala dublju filozofiju ili ozbiljne političke ambicije, već je funkcionisala kao interesna organizacija, koja je delovala isključivo u skladu sa kratkoročnim, pragmatičnim ciljevima prestolonaslednika Aleksandra. Dok su grupe poput Ujedinjenje ili smrt imale jasno definisane višestruke ciljeve i teorijski zasnovane ideje o budućnosti zemlje, Bela ruka je bila potpuno suprotna, jednostavnije strukture, i sa ciljem koji nije nadmašivao neposredne interese i potrebe svojih članova.

„Pre stvaranje Crne ruke izbio je sukob između Aleksandra i Apisa. Sve je počelo tako što je neko saopštio prestolonasledniku da Apis nije pružio podršku dinastiji i da se zalagao da se u Srbiju dovede stranac za vladara. Razljućen takvim glasovima, Aleksandar je otišao u Glavni generalštab, gde je oštrim rečima prebacio Apisu njegovo držanje.

Apis je odgovorio otvoreno:

- Da, a šta vi mislite da smo mi stavili glave u torbu da se vi dvojica (Aleksandar i Đorđe) svađate i otimate oko prestola kao kakve igračke. Varate se, jer smo u stanju da po drugi put stavimo glave u torbu. Aluzija na novi državni udar bila je jasna. Nakon toga, Aleksandar je tražio od ministra vojnog, Stepe Stepanovića, da Apisa i Milovanovića - Pilca prekomanduje u neki garnizon van Beograda. Samouverenom Aleksandru takve reči nisu bile prijatne, tim pre što su ukazivale na mogućnost novog državnog udara protiv dinastije i njega lično. Sudari dve tako snažne ličnosti morali su se završiti raskidom, iako je do toga trebalo da prođe dosta vremena“.  

Svestan snage zaverenika prestolonaslednik Aleksandar se u tom trenutku okreće ka lojalnim oficirima i okružuje se njima, pokušavajući da vremenom ojača tu grupu oficira i istisne zaverenike iz vojske.

Sa druge strane zaverenici i grupa oficira oko njih februara i marta 1911. godine vrše poslednje pripreme za osnivanje tajne organizacije Ujedinjenje ili smrt.

U SVOJIM memoarima Petar Živković je izneo svoje viđenje i pogled na organizaciju Ujedinjenje ili smrt: „1910. u Beogradu je izlazio list Pijemont. To je bio čisto nacionalni list i oko njega se obrazovala nacionalna omladina na čelu sa Ljubom Jovanovićem zvanim Čupa. Ovaj list je zastupao našu nacionalnu stvar u Staroj Srbiji i Maćedoniji. List su podržavali, upravo finansirali oficiri iz zavere 1903. godine na čelu sa tadašnjim majorom Dragutinom Dimitrijevićem Apisom. Major Dimitrijević upravo je bio sa Ljubom Jovanovićem stub tog lista; upravo nacionalnog pokreta. On se bio obratio i prestolonasledniku Aleksandru za materijalnu pomoć objasnivši mu zadatak i cilj tog lista. Pomoć je i dobio (mislim oko 25.000 dinara). Ali ovaj list nije se zadržao samo na glavnom cilju - spoljno nacionalnom, već je počeo da se bavi pitanjima unutrašnje politike. Kritikovao je i vladu. Tada je bila radikalska vlada pod predsedništvom Nikole Pašića a Ministar finansija je bio Stojan Protić. Radikalska vlada, a naročito Stojan Protić bili su jako nervozni zbog toga, a naročito što su znali koji su u tom listu i da su oni održavali vezu sa prestolonaslednikom Aleksandrom. Oni su čak zato i prebacili. I zaista prestolonaslednik Aleksandar se ljutio, što se ovaj list bavi unutrašnjom politikom i smatrao je, da je bio prevaren, kad su mu se obratili za pomoć i govorili o programu čisto spoljno nacionalnom za oslobođenje našeg naroda i teritorija u Turskoj. Tu se već pojavilo, upravo počelo neraspoloženje prestolonaslednika Aleksandra prema ovim ljudima.

U to vreme izbije na javnost da postoji tajna organizacija Ujedinjenje ili smrt koja je posle prozvana Crna ruka. Pričali su pojedini, kako su vrbovani i kako su u organizaciji bile petorke tj. njih petorica polažu zakletvu pred jednom ličnošću iz centrale, a zakletva se polaže na oružju. Svaki od zakletih ima da uvede novu petorku i oni polažu zakletvu pred nepoznatim itd. Dakle ovo je bila propaganda na osnovu čisto nacionalnog rada za oslobođenje i ujedinjenje naših potlačenih krajeva. Vrbovanje je počelo vrlo aktivno i kod mladih ljudi nailazilo na veliki odziv. I zbog toga to nije moglo ostati u potpunoj tajnosti. Pričali su mi koji su bili vrbovani, a nisu hteli da u organizaciju stupe, jer je to vojničkim propisima zabranjeno. Ovo se jako širilo među oficirima, kod civila je bio malo slabiji uspeh.

Kad je ovo izbilo na javnost i novine počele da pišu o tome ova misterioznost i tajnost pozadine mnoge je uznemirivala i zadavala im brige, jer se nije znalo koji su glavni inicijatori. Sumnjalo se i na protivnike zaverenika i na protivnike radikala itd. Jednom prilikom oko polovine 1911. godine pešadijski major Vladimir Tucović sretne mene, Antu Antića i Josifa Kostića i ispriča nam ovo: Kako ga je kapetan Velimir Vemić vrbovao da stupi u tu organizaciju Ujedinjenje ili smrt jer je i on u istoj a želi da uvede petoricu, pa poziva i njega, da bude jedan od te petorice. Vemić mu nije mogao reći ni koji su članovi, niti šta drugo o organizaciji. Tucović nas pitao za savet, pa je tom prilikom izjavio, da i on sumnja, da nije tu neka pozadina od protivnika zaverenika, pa da ih likvidiraju. Mi smo mu rekli da je najbolje da on ode potpukovniku Milanu Gr. Milovanoviću (Pilcu) tada na službi u Ministarstvu vojnom i potpukovniku Dragutinu Dimitrijeviću Apisu, na službi u glavnom đeneralštabu, da im to saopšti i čuje njihovo mišljenje. Tada su ova dva potpukovnika važila kao najbolji i glavni za zaverenike iz 1903. i to od mlađih, zauzimali su vidne i važne položaje.

Posle kratkog vremena Tucović se sastane sa mnom, Josifom Kostićem i Antonijem Antićem i ispriča nam ovo: kako je razgovarao sa Milovanovićem i Dimitrijevićem o njegovom vrbovanju od strane Vemića i da su mu oni rekli, da se ne boji ništa i da stupi u tu organizaciju. Dalje Tucović je rekao, da on veruje, da su tu glavni oni.“ 

POSTOJI, međutim, i druga strana ove priče koja baca novo svetlo na događaje tog vremena. Prema ovom tumačenju, Vladimir Tucović, koji je bio jedan od ključnih figura u vojnim i političkim krugovima Srbije, imao je zadatak da lično vrbuje Petra Živkovića za članstvo u tajnoj organizaciji Ujedinjenje ili smrt:

- Kako je kasnije Tucović svedočio, objasnio mu je da Crna ruka zahteva spremnost na lične žrtve i gerilsko ratovanje po potrebi. Kažu da se Živković - zbog svog kukavičluka - od toga prepao. Crnorukci su pričali da se pretvarao kako je uvređen što mu Dimitrijević nije to lično rekao. Živković je navodno odgovorio Tucoviću da će se odlučiti posle susreta sa prestolonaslednikom Aleksandrom. 

SUKOB MEĐU PUČISTIMA

U VREME osnivanja Crne ruke desila se jedna neprijatna stvar i velika šteta za mlađe zaverenike jer je došlo do razlaza između majora Antonija Antića i Apisa zbog familijarne afere (intimna veza između Apisa i ujne Antićeve, žene Đorđa Genčića). Tada su prijatelji Antićevi osuđivali postupak Dimitrijevićev, a ovaj je zbog toga bio neraspoložen prema njima. U intimne prijatelje Antićeve računao se major Josif Kostić i Petar Živković. 

 SUTRA: BELA I CRNA RUKA UNOSE RAZDOR MEĐU OFICIRIMA  

Preporučujemo

Feljton

0 0

JURIŠ ZAVERENIKA NA KRALjVSKI DVOR: Svedočenja, učesnika u atentatu, šta se događalo 29. maja, iz godine u godinu su se menjala

26. 07. 2025. u 18:00

Feljton

0 1

ZAVERENICI MENjAJU PLAN NAPADA NA DVOR: Petar Živković je u atentatu imao daleko složeniju ulogu od one koja mu je kasnije pripisivana

25. 07. 2025. u 18:00

Feljton

0 1

PLETENjE BIČA ZA UKLANjANjE PREZRENOG KRALjEVSKOG PARA: Pukovnik Mašin je predložio na koji način da se onemogućiti otpor članova vlade

24. 07. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije