KAPITALISTIČKA RELIGIJA SE KUNE U SLOBODU TRŽIŠTA: Jezuitski misionari su se spremali da Habsburge instaliraju kao careve Sjedinjenih Država

KOJA to država danas na Zapadu drži do principa iz Kantovog etičkog učenja: „Radi tako da ljudskost u tvojoj tako i u ličnosti svakog drugog u svakom momentu koristiš kao svrhu, a nikada samo kao sredstvo.“

SVETINjE Frenklin Ruzvelt je „Nju Dilom“ ugrozio slobodan kapitalizam, Foto Vikipedija

U kom zapadnom društvu je to vrednost bez obzira što se o Kantu govori kao o nespornom autoritetu? I kako se to, uopšte, tumači.

A kako bi i moglo kad kapitalističko društvo doživljava sebe kao nepogrešivo: „kad se privreda ne ponaša kako treba, prvo se traže žrtveni jarci. Kriza tokom sedamdesetih godina prošlog veka nazvana je ‘naftnom krizom’, a kad je Azijska kriza došla 1997. godine, krivica je stavljena na ‘azijatske vrednosti’. Prosto se nije moglo zamisliti da nešto može da bude loše sa kapitalizmom ili ekonomskim teorijama. Ono što je zapravo sistemska kriza rado se tumači kao rezultate delanja ‘zlih ljudi’“ (Rejnert, 2010).

To sa iluminatima se nije čestito ni stišalo, kad je 1820-ih i 1830-ih Amerikom zatutnjao anti- masonski pokret. „Slobodni zidari“ su okrivljeni da su odaniji svojoj organizaciji nego svojoj zemlji, jer imaju svoje pravo, svoje obaveze i kazne - do kazne smrću. To vodi velikom i neprestanom sukobu - demokratije i tajnih društvenih sila.

OBIČAN Amerikanac ni ovaj put nije uspeo da predahne kad su stigli novi tajni neprijatelji - jezuiti. S.F.B. Morz, čovek koji je pronašao telegraf, pisao je 1835. o planovima koji se već ostvaruju jer „mi smo već napadnuti na ranjivom delu gde nas ne mogu odbraniti ni naši brodovi, ni naši rovovi, ni naša vojska“. A „napadači“ su austrijski kancelar Meternih i jezuitski misionari, koji su se spremali da Habsburge instaliraju kao careve Sjedinjenih Država.

Protestantizam je ulazio u bitku biti-ili-ne- biti s rimokatoličanstvom pa će se 1836. pojaviti knjiga izvesne Marije Monk „Strašna objava“ od koje je u američkoj istoriji jedino bila čitanija „Čiča Tomina koliba“ Harijet Bičer Stou. Knjiga ove nepoznate Kanađanke, katolkinje, svedočila je o strašnim zločinima katoličkih časnih sestara u Montrealu. Marija je to, po tom zapisu, sve proživela i videla. Posle će se ispostaviti da je strašno svedočanstvo bilo plod neobuzdane fantazije osobe koja je imala ozbiljne povrede mozga kao dete. Ali činjenice, naravno, neće imati nikavog uticaja na suštinu paranoidnosti američke javnosti i politike.

Sve je javno odbacivano, a ništa od tih sila nije odbačeno. Ostalo je trajno ugrađeno u temelju američkog društva i deluje kao „duboka država“.

A TEK je stizao - komunizam. Tek su tu fantasmagorije religije kapitalizma kao antikomunističke objave mogle da rastu kao planine. Kad je Ruzvelt pokrenuo „Nju Dil“ - ugrozivši slobodni kapitalizam i vladu postavio iznad privatne svojine i nedodirljivosti privatnih interesa - nije bilo sumnje da je došlo vreme ubačenih „sovjetskih agenata“, što su bivali i predsednici i državni sekretari poput Džordža Maršala, a naravno i naučnici, umetnici.

Ekspertski sistem je tome dao nemerljiv doprinos. Nauka postaje sredstvo za opravadnje i racionalizaciju histeričnih stanja. To više nisu obične glasine i nekontrolisani izlivi. U kapitalističkom religijskom sistemu koji je podignut na prosvetiteljstvu to se radi upotrebom naučnih tehnika. Makartijev pamflet iz pedesetih godina McCarthyism od 96 strana ima 313  fusnota. Kad je Robert H. Velč, koji je pouzdano znao da „komunistički uticaji drže pod kontrolom našu vladu“, završio studiju o Ajzenaueru The Politician, knjiga je imala sto strana bibliografije i beleški.

Ričard Hofstater je govorio da je ta politička paranoja „parada eksperata, studijskih grupa, mono- grafija, fusnota i bibliografija“. Sve to nezaustavljivo ide dalje i dalje, pa je delo Arnolda Tojnbija, u stvari, fabijanska zavera šefova engleskih laburista, što je, kad se dobar ekspert malo zagleda, samo senka u kojoj može da dela ilumintski naučni proteže - Osvald Špengler. 

KOLONIJALIZAM je sprovođen kao misija pred kojom drugi narodi i druge religije mogu samo da kleče. I hrišćanstvo. Norveški ekonomista Erik Rajnert u studiji Globalna ekonomija - kako su bogati postali bogati i zašto siromašni postaju siromašniji (2004) kao neka vrsta nevernika opisuje kapitalističku misiju kao brutalno ograničenja ekonomske racionalnosti. On se našao u Peruu 1978-79. kad su „ogromne količine svežeg mleka bile prosipane u reke u oblastima Perua sa velikom proizvodnjom a malim brojem potrošača, dok je daleko nekvalitetnije mleko - proizvedeno od subvencionisanog evropskog mleka u prahu - napunilo supermarkete u Limi i dodatno opteretilo već opterećen spoljnotrgovniski bilans. Evropski seljaci su proterali peruanske s njihovih tržišta“. Iako se kapitalistička religija kune u tržište, kao i svakoj religiji zakletva može biti pogažena kad se „ne isplati“.

Kapitalističko „sveštenstvo“ je u Južnoj Americi moglo da sledi logiku i metode zapadno- hrišćanskih misionara. „Evropa je izvozila svoj višak mleka - koji je nastao jer evropski seljaci nisu mogli da žive od cena koje je svetsko tržište moglo da plati - po subvencionisanim cenama u zemljama kao što je Peru, to je verovatno bilo registrovano - kao što se to danas radi u SAD - kao pomoć nerazvijenim državama.“

MILOSTINjA, dakle. Ali, kako obezbeđena. „Istovremeno su institucije Vašingtona - Svetska banka i MMF - prisilile Peru da podigne cene benzina. Više im nije bilo dozvoljeno da koriste nacionalne tržišne cene za benzin koji su sami proizveli, od nafte koju su sami vadili. Cene benzina je trebalo dići. U ime tržišta, nacionalnu proizvodnju mleka u Peruu konkurencijom su uništili evropski seljaci pomoću veštačkih cena - veštački niskih za mleko, a veštački visokih za benzin - a one su bile nametnute spolja. Istvovremeno, Evropa je imala mirnu savest jer je ‘pomagala gladnoj deci’“ (Reinert, 2006).

„Mirna savest“ je važna i u religiji kapitalizma. Valjda je to „vernicima“ ostalo od stare vere hrišćanske. Tako svaki put kad kapitalistički poglavari krenu da pljačkaju po „bezbožničkoj planeti“ ili ubijaju „varvare“ medijski žreci činodejstvuju. Gomila se zavodi i usmerava na više ciljeve kao što su dobrobiti koje kapitalizam nudi - demokratiju, ljudska prava, slobodne medije, zapadne vrednosti, da i drugi postanu „deo evropske porodice naroda“, da štite svetsko zdravlje od virusa kovid-19, da sprovode „zelenu agendu“ da spasu Planetu... A to su produkti evropske kulture koja je nastala na „kapitalizmu kao religiji“. Evropa se hvali svojom kulturom. I veruje u moć svog bezbožništva. Ovo je vreme velikih iskušenja.

VASKRSAVANjE NEPRIJATELjA

HLADI rat je postao mrestilište tih ideja i raspoloženja. Pad komunizma se učinio na tren kao - pobeda nad pobedama. Ali onda su opet vaskrsli stari neprijatelji Rusi. Iza nastupaju horde koje se organizuju po „azijatskim vrednostima“.To je moguće jer kapitalizam nije samo zamena za hrišćanstvo, već „možda i jedina stvarna nega- cija. To što on nikad nije poricao postojanje Boga kao neki u prosvetiteljstvu, pokazuje njegovu suverenost. Praktični ateizam ‘čiste religije kulta’, kapitalizma, ne mora više da se bavi dogamtskim spornim pitanjima. Ko mora da se povinuje imperativima uvećanja kapitala, on već živi et si dues non daretur,, kao da Boga nema“ (Fljašman, 2017).

 SUTRA: DRŽAVA BEZ PRAVEDNOSTI OBIČAN SKUP RAZBOJNIKA  

Preporučujemo

Feljton

0 2

AMERIČKI ANTIKOMUNIZAM IZLEĆE IZ FLAŠE KOKA KOLE: Partizana odavno nema, svi su postali četnici i nacionalisti, liberali ili šta već ne

01. 07. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

SUDAR BESPREKORNOG REDA I MLADOG MRAČNOG SVETA: Nikad nijedan političar ne vidi ništa loše u gomili, ako se nije okupila protiv njega

30. 06. 2025. u 18:00

Feljton

0 1

PRIPOVEDANjE O MUKAMA S BOŽJIM PROPAGANDISTIMA: Ljudskost, čovečnost je najveća vrednost – kažu grčki mudraci, a Crkva ih je sklonila od nas..

29. 06. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije