ČOVEK KAD SE ODREKNE BOGA KLANJA SE NOVIM IDOLIMA: Čin prikrivenog nasilja najčešće je, u stvari, mnogo strašniji od svakog otvorenog nasilja

KOMUNIZAM, kao jedna od tri zapadne ideologije (pored liberalizma i fašizma), bio je samo najočiglednije ateističan.

LOGIKA Žan Pol Sartr je razumeo hipnotičku nadmoć novca nad gomilom, Foto Profimedija

Komunisti su militantni ateisti, a osnova toga nije društveni sistem nego je komunizam kao religija „fanatično neprijateljski nastrojen prema svakoj religiji, posebno i najviše prema hrišćanskoj. On sam nastoji da bude religija koja će zameniti hrišćanstvo“, pisao je Nikolaj Berđajev u delu Izvori i smisao ruskog komunizma (1937).

Priča o tome uvek polazi od Marksove dosetke iz Uvoda za kritiku Hegelove filozofije da je „religija opijum za narod“. Marksov ateizam je iz pogleda na svet Ludviga Fojerbaha koji je „najgenijalniji ateistički filozof XIX veka, prodoran mislilac koji je dao velik doprinos antropološkoj filozofiji uopšte... po njemu nije čovek stvoren po liku i podobiju Božjem već je Bog stvoren po liku i podobiju ljudskom... Religija je samo izraz uzvišene prirode čovekove koja se odvaja, otuđuje od samog čoveka i prenosi se u sferu transcendentnog, onostranog“(po Berđajev, 1989).

Berđajev je tome dodavao i rusku posebnost - istočni narod koji je preuzeo zapadnu internacionalnu ideologiju. On to opisuje kroz samog vođu revolucije. „Lenjin je bio strasni, ubeđeni ateista - mrzeo je religiju. Kažem ‘ateista’ iako ne verujem u postojanje čistih ‘ateista’. Čovek je religiozna životinja i on i kada odriče istinskog, jedinog Boga stvara sebi lažne bogove, idole i kumire i klanja im se. Kao što su lenjinisti učinili veoma grubim Lenjinove ideje, tako je i sam Lenjin učinio grubom Marksovu ideju o religiji... u Lenjinovom protivljenju Bogu nema dubine, nema dubokih motiva jednog Fojerbaha ili Ničea, nema onog što se otkriva u Dostojevskom - nema unutrašnje drame“ (Berđajev, 1989).

To, naravno nikako ne znači da je Lenjin bio izvan osnovnih društvenih strujanja evropskog društva. Prosvetiteljskog razumevanja sveta. I ruski avangardistički umetnik - čije su perjanice Vasilij Kandinski i Kazimir Maljevič, koji nisu bili boljševici - živeo je s verom „da mu znanje o ubistvu Boga ili, tačnije, učešće u tom ubistvu, daje magičnu vlast nad svetom, njegova uverenost u to da izlazak izvan granica sveta omogućuje da otkrije zakone koji upravljaju delovanjem kosmičkih i društvenih sila i zatim da poput inženjera ovlada ovim zakonima, preporodi sebe i svet zaustavljajući njegovo raspadanja, sredstvima umetničke tehnike prida svetu večnu i idealnu formu“. (Grojs, 2009).

Avangardna opera Pobeda nad suncem (1913), misterija Hlebnjikova, Kručoniha i Maljeviča, u kojoj se po prvi put pojavio znak crnog kvadrata, rekonstruiše događaj ‘ubistva sunca’ i nastupanja mistične noći u kojoj se zatim zažiže veštačko sunce nove kulture, novog tehničkog sveta. Avangarda je bila i te kako svesna sakralnog značaja svoje prakse, to znanje je sačuvao i socijalistički realizam“ (Grojs, 2009). U religijskom pitanju tako je nejasna linija koja je razdvajala boljševike i one koji su se istorijskim spletom okolnosti našli u boljševičkom ateističkom društvu.

U TO VREME i Valter Benjamin konstatuje da je i kapitalizam religija. U Kritičkoj biografiji ovog mislioca Hauard Ajlend i Majkl V. Dženings podsećaju da je ta misao nastala u „vreme koje je Benjamin proveo u Hajdelbergu (1921-1922)“ i za vreme njegovih učešća „u nizu ’večernjih rasprava o sociologiji’, koje su se održavale u domu Marijane Veber, feminističke teoretičarke i političarke, koja je bila i udovica velikog sociologa Maksa Vebera“, a gde je među slušaocima bio i čuveni sociolog Alfred Veber, Maksov mlađi brat.

Kapitalizam kao religija „ukazuje na temeljni uvid Maksa Vebera o religioznoj prirodi kapitalističke radne etike, ali značajno je to što Benjamin, još 1921, svoju argumentaciju nije zasnovao na Veberu, čak ni na naučnom marksizmu, već na Marksovoj analizi fetišističkog karaktera kapitalističke robe, iz Kapitala.

Benjamin tvrdi da je kapitalizam možda najekstremniji među svim religioznim kultovima, a koji počiva na čisto psihološkom odnosu prema fetišiziranim objektima. Lišen učenja ili teologije, taj kult se održava jedino kroz nepre- kidno izvođenje svojih obreda - kupovine i potrošnje. Za Benjamina, „ta reinvencija vremena kao praznika bez kraja, ironično aktivira najpogubniju posledicu kapitalizma: osećanje ’krivice-duga’, koje postaje univerzalno. To utiskivanje krivice-duga ne vodi u ’reformu bivstvovanja’ već u njegovo ’potpuno uništenje. Od tog širenja očaja, čija bi religija trebalo da obuhvati ceo svet, očekuje se spasenje’“ (Benjamin, 2014).

Valter Benjamin je, dakle, kapitalizam video kao čist religiozni kult ali bez dogme (zahteva određene postupke, ali indiferentan je prema onome u šta ljudi veruju). Svaki dan je posvećen kultu kapitalizma, pa su i „neradni dani kao dani za rekreaciju u cilju očuvanja radne sposobnosti odavno podređeni logici iskorišćavanja“. A „Bog kapitalizma mora ostati skriven. Tek u zenitu krivice on sme da se obrati Bogu. Potisnuto božanstvo za Benjamina je kapital. U stvari veoma retko se izgovara da je ekonomija organizovana prema potrebama iskorišćavanja kapitala. Čovek kome, navodno, treba da služi ekonomija već odavno zna ili naslućuje da je obrnuto. Upravo to je tabu kapitalizma“ (Flajšman, 2017).

ŽAN – POL Sartr je o toj hipnotičkoj nadmoći novca nad gomilom napisao nezaboravne delove u znanoj drami Đavo ili Gospod Bog. Glavni junak, koji bejaše vlastelin i glavni vojskovođa odluči da podeli zemlju seljacima i iz svoje svemoći siđe među njih - da bude istinski hrišćanski brat njihov. Iako mu je njegova nova poznanica Hilda, obožavana od gomile jer „pati zbog njihove bede“ i oni to prepoznaju, objasnila da to nije „neka sreća“ jer oni „samo bleje“. Kako im je Gec poklonio zemlju: „otkako si ti među nama, rvem se sa svojom dušom“, ispoveda se Hilda. „Znam da više nisu gladni i da se manje zlopate. Ako vole da budu srećni kao nedotupavne ovce, treba i ja to da volim. Pravo sam čudovište: manje ih volim otkako manje pate. A ipak, grozim se svake patnje. / Pauza/ Možda sam zla.“

U jednom trenutku među te ljude dolazi Tecel, čovek iz Crkve koji im prodaje - oproštajnice. Nastaje hipnotičko stanje koje se zasniva na najočiglednijoj prevari. Ali očiglednost ne može ništa da promeni. Ništa! (Sratr ovde uvodi istorijsku ličnost - Johan Tecel, dominikanac, znan je po ubiranju idulgencija u Saksoniji. Dočekivan je u gradu zastavama, pesmom i svećama. Zvona, orgulje. On bi izvadio papsku bulu za prikupljanje priloga za gradnju crkve Sv. Petra u Rimu. „Sa autoritetom svih svetaca i s milošću za vas, oslobađam vas svih grehova i zločina i oslobađam vas od svih kazni za deset dana“, javljao je i obećavao: „Čim novčić u škrinjici zazveči, uboga duša iz Čistilišta iskoči“.)

Između plemenitosti žrtve i sitnog ćara gomila nema dilemu. Pojedinac bi se premišljao. Neko bi i odbio. Pojedinac može da bude ličnost. Ali gomila je uvek na moralnom dnu. Na tome se gradi „dobrovoljno ropstvo“. „Ropstvo se može značajno pogoršati kada poprimi odlike slobode“, pisao je Ernst Jinger septembra meseca 1945. Čin prikrivenog nasilja je, u stvari, mnogo strašniji od otvorenog nasilja. Kapitalizam se na tom podizao do neba. na koje se onda dodaju kontrolni instrumenti.

BOG NIJE MRTAV

ZAPADNI čovek je ušao u avanturu da sebe doživljava kao Boga, odnosno da se klanja "jednom od nas, a da se prema svojim ideologijama odnosi kao prema teološkim konstruktima. Transcendentnost Boga se urušila, ali on nije mrtav. On se povukao u sudbinu ljudi. Taj prolazak ‘planetarnog čoveka’ kroz kuću očaja i apsolutno usamljenički karakter njegovog puta jeste onaj etos koji opisuje Niče. Taj čovek je Übermensch, Natčovek, prvi koji je spoznao kapitalističku religiju i počeo da je ostvaruje" (Benjamin, 2014).

 SUTRA: KAPITALISTIČKA RELIGIJA  SE KUNE U SLOBODU TRŽIŠTA  

Preporučujemo

Feljton

0 3

STOTINU HILjADA LjUDI SKANDIRA "LEKA HEROJ": Sahranu Aleksndra Rankovića narod je, svojom svešću i svojom voljom, učinio veličanstvenom!

28. 06. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije