Izbori dan posle

Završeni su izbori u 10 opština u Srbiji i rezultati su poznati. U svih 10 opština pobedila je SNS samostalno ili u koaliciji. Ako se uzme u obzir da su prošle godine u jeku najžešćeg blokaderskog divljanja održani izbori u 5 opština u Srbiji i da je i tada na svim mestima pobedio SNS nameće se zajednički zaključak, a to je da su građani rekli svoje.

Foto: Tanjug

I ovog puta u mnogim opštinama nije moglo bez blokaderskog nasilja i svakakvih pokušaja da se osujeti glasanje i pribavi kakav glas makar na silu. I ovog puta građani su se  jasno i glasno izjasnili protiv nasilja i bezidejnosti, već za programe i budućnost.

Ali ono što je bilo indikativno, a za nas ništa novo, to je kako su ovi lokalni izbori u samo 10 srpskih opština propraćeni u susednoj nam Hrvatskoj.

Mediji u Hrvatskoj su sa neverovatnom pažnjom i brigom pratili izbore u Srbiji, a naročito u Kuli, gde je bio prisutan ne mali broj hrvatskih državljana. Mi ovde u Srbiji ne možemo ni da zamislimo da bi bilo koji od naših medija obratio pažnju na neki od opštinskih izbora, na primer u Kutini, ili Podravskoj Slatini...pa čak i da su županijski izbori.

Svedoci smo koliko je cele prošle godine blokadersko opoziciono ludilo na ulicama i svo nasilje u želji da se vlast smeni van izbora, bilo na razne načine podržano iz Hrvatske. Blokaderi su obučavani u hrvatskim ideološkim centrima i odatle finansirani, mogli su tamo nesmetano da se sklone, čak iako su imali poternicu zbog pokušaja državnog udara. Već je pisano da je u toku prošle godine u Hrvatskoj objavljeno preko 30.000 negativnih i krajnje uvredljivih natpisa o Predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću, pa i njegovoj porodici. Jednom rečju blokaderska opozicija dobijala je i dobija svu moguću materijalnu i nematerijalnu podršku iz svih segmenata hrvatskog društva, a pogotovo vlasti,  ne bi li urušili na bilo koji način Srbiju, a na prvom mestu njenog Predsednika.

Sklopila je Hrvatska vlast vojni savez sa Albanijom i našom okupiranom teritorijom KIM, koju su priznali kao nezavisnu državu. Ako se zna da su Hrvatska i Albanija članice NATO pakta, jasno je protiv koga je taj vojni savez uperen.

Najnovije je opšta haranga na Srbiju i njenu vojsku, pogotovo na moćno naoružanje kojim naša armija raspolaže i to isključivo u odbrambene svrhe. Zašto to radi jedna članica NATOa koju štiti član 5. Kolektivnog ugovora o bezbednosti, jasno je samo toj vlasti. Kada je na tu harangu iz Hrvatske naš Predsednik odgovorio sa par uljudnih rečenica, postao je nepodoban za posetu Hrvatskoj na skupu Brdo Brijoni, koji se održava svake godine.

Ostaje da verujemo da ako našem Predsedniku Aleksandru Vučiću godinama Hrvati ne dozvoljavaju da kao građanin poseti Jasenovac i položi cvet na stratište nedužno poklanih Srba, sigurno da se i zbog ovog sada nije puno uzbudio...

Nekako dok ovo pišem setih se detinjstva, iako sam rođen u krugu dvojke, kao i moj otac, dobar deo letnjeg raspusta provodio sam kod maminih u jednom malom mestu u unutrašnjosti Srbije. Moj teča strastveni lovac, uvek je imao vrhunske lovačke pse, a jedan je bio poseban po svojoj veličini, dresuri i okićen sa mnogobrojnim medaljama, posle izložbi. Kroz mesto protiče lepa i čista planinska reka , a ja sam od neke desete godine dobio dozvolu, dok je teča na poslu, da vodim tog psa  ne baš inventivnog imena Džeki na reku da se okupa. Kao vrhunski lovački pas, Džeki je bio obučen da voli vodu, pliva, ali i da ne laje. Do reke nije bilo daleko, bila je na kraju naše uluce ili kako su zvali sokaka, a duž našeg puta sa obe strane nalazile su se prizemne kuće, čija su dvorišta bila ograđena tarabama. Džeki je uvek išao pored mene i nije bio vezan, a kako god smo prolazili pored bilo koje tarabe mali domaći kučići su se zaletali i besomučno lajali sve dok ne bi zamakli za drugo dvorište gde su lajali drugi kučići. Isto je bilo i pri povratku, samo sa druge strane ulice. Na sve ovo Džeki nije obraćao pažnju, nego je jedva čekao da dođe do reke i da zapliva. Jedanput se desilo da je jedno kuče pronašlo rupu i da je izletelo na ulicu, a ja sam se uplašio. To je trajalo samo par sekundi , dok Džeki nije samo jedanput zalajao, a to kuče brže bolje pronašlo rupu da se vrati nazad...
Pitao sam teču da mi sve ovo objasni, a on mi je to vrlo jednostavno objasnio.

Rekao mi je da je Džeki svestan svoje snage, a da te male kuce laju iz straha, i zato što imaju tarabu da ih štiti, a da nema tarabe, dok mi prolazimo, bili bi zavučeni po nevidljivim ćoškovima svoga dvorišta.

Ne znam zašto mi je ovo palo na pamet da napišem, valjda sećanje na lepo detinjstvo, a  i pouke koje sam dobijao, kao dete, a koje su večite u vremenu.

Preporučujemo

Politika

0 0

VIKAO ISPRED REKTORATA "SMRT VUČIĆU" Uhapšen zbog širenja mržnje i ugrožavanja bezbednosti predsednika Srbije

01. 04. 2026. u 14:47

Politika

0 0

BRNABIĆ O REKTORU ĐOKUĆU: Žestoka reakcija - Čovek bez trunke stida i srama!

01. 04. 2026. u 14:45

Politika

0 3

"OVO JE DOKAZ DA JE KRAJ SVEMU" Vučić: Moja glavna poruka je za ljude da budu mirni (FOTO)

01. 04. 2026. u 14:20

Politika

0 9

N1 IZNOSI LAŽNE "ČINjENICE" O DOLASKU ANTONIJA TAJANIJA U BEOGRAD: Kolege, ne blamirajte se

01. 04. 2026. u 13:40

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije