TRAŽE DA FAKTIČKI PRIZNAMO KOSOVO: Poslednji izveštaj EK o našoj zemlji otkrio da EU želi politički zavisnu i ekonomski potčinjenu Srbiju

DVE su ključne poruke gustog teksta novog izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije, sročenog na više od 100 strana - ulazak naše zemlje u EU zavisi od priznavanja lažne države Kosovo i uvođenja sankcija Rusija.

Foto: Shutterstock

Ovako ukratko sagovornici "Novosti" analiziraju poslednji presek Brisela kada je reč o evropskim integracijama Srbije, i ukazuju da autore dokumenta, osim uobičajenih zamerki zbog saradnje sa Moskvom i Pekingom, posebno žulja i sve niža podrška članstvu u EU, za koju razloge, paradoksalno, ne vide u svojim dvostrukim aršinima i uslovljavanjima, već u anti-EU retorici koju podgrevaju "pojedini visoki zvaničnici".

To je razočaralo i novog ambasadora EU u Beogradu Andreasa fon Bekerata, koji je juče izveštaj uručio predstavnicima srpskih vlasti i koji je, kako je rekao, za tri meseca koliko je u našoj zemlji, primetio izraženi negativan narativ koji se koristi po pitanju Unije. S pozitivne strane, naveo je da EK ponavlja da je klaster 3 tehnički spreman za otvaranje, te da je sada na zemljama članicama da donesu odluku.

Međutim, sve i da se u Srbiji pevaju hvalospevi o EU i ispunimo sve što se od nas traži na polju reformi, to sudeći po novom raportu iz Brisela neće mnogo ubrzati naše integracije, jer ostaju nepremostive prepreke - Kosovo i Rusija. Tako je u poglavlju 4 novog izveštaja o napretku, naslovljenom "Normalizacija odnosa između Srbije i Kosova", Evropska komisija otvoreno prešla iz diplomatskog tona u otvoreni pritisak, pa se tako, suštinski, navodi da su Sporazum o putu ka normalizaciji i njegov ohridski aneks pravno obavezujući i da "bilo kakve formalnosti ne treba da sprečavaju njegovo sprovođenje". Srbija se poziva da započne priznavanje kosovskih dokumenata, simbola i institucija, dok se od Prištine očekuje da formira Zajednicu srpskih opština. Drugim rečima, Brisel jasno traži da Beograd prvi povuče potez ka faktičkom priznanju Kosova, dok se od Prištine očekuje - voljna saradnja.

Izveštaj beleži i događaje u Banjskoj iz 2023, navodeći ih kao "dokaz da Srbija mora da pokaže odgovornost". Takođe, i Beograd i Priština ocenjuju se kao nekonstruktivni kada je reč o rešavanju pitanja nestalih.

- Normalizacija odnosa i sprovođenje dogovorenih obaveza ostaju ključni uslovi na evropskom putu obeju strana, a u slučaju izostanka napretka rizikuju da izgube značajne prilike - navodi se u izveštaju.

Srbiji se zamera da je "više puta prekršila svoje obaveze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji lobiranjem protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama", ali to što je Priština, uz pomoć saveznika, pre svega Turske i Saudijske Arabije, izdejstvovala priznanja Sudana i Sirije se ne pominje, iako pet članica EU ne priznaje Kosovo, a ono je po i dalje važećoj Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN - statusno neutralno.

S druge strane, konstatuje se i da je "Kosovo više puta preduzimalo poteze suprotne svojim obavezama iz dijaloga, uključujući policijske akcije protiv struktura i službi koje podržava Srbija na severu". Navodi se da je Priština hapsila i odmah deportovalo građane koji rade u srpskim bezbednosnim strukturama i izgradila dva nova mosta u Kosovskoj Mitrovici u blizini glavnog mosta, što su, smatra EK, "akcije koje nisu u skladu sa duhom normalizacije".

Kada je reč o usklađenosti Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, ona je "izmerena" na 63 odsto, sa koliko se deklaracija i rezolucija Brisela Beograd uskladio. Konstatuje se da se naša zemlja nije pridružila nijednoj antiruskoj rezoluciji, a da su kontakti na visokom nivou i učestale bilateralne aktivnosti intenzivirane, uključujući i prisustvo predsednika Aleksandra Vučića na ruskoj vojnoj paradi 9. maja. To je, po Briselu, "zajedno sa učestalim antizapadnim narativima, uključujući one kojima se studentski protesti karakterišu kao inostrano podržana obojena revolucija, što postavlja pitanja o strateškom usmerenju Srbije".

Ekonomska saradnja sa Kinom za EU "predstavlja strateški izazov", a mesto u izveštaju našla je i zajednička vojna vežba srpskih i kineskih vojnika u julu ove godine, kao i prisustvo Vučića na proslavi 80. godišnjice pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu u Pekingu i njegov sastanak sa predsednikom Si Đinpingom. Ističe se i da se Srbija nije uskladila sa restriktivnim merama EU u vezi sa Belorusijom, Iranom, Severnom Korejom... Konstatovano je da je naša zemlja "nastavila da održava letove ka Rusiji, i to sa povećanom učestalošću".

Analitičar Srđan Graovac kaže za "Novosti" da je, kada je reč o zamerkama zbog anti-EU retorike, Brisel i te kako svestan koliki je pad podrške građana članstvu Srbije u EU:

- Da li zbog savetnika odavde, koji ih o tome obaveštavaju ili zbog sopstvene loše procene, oni tu kreću od pogrešne pretpostavke - da su za taj pad popularnosti ključne negativne izjave i kritike koje se daju u javnosti, i to neretko i od samih zvaničnika Srbije, što je apsolutno netačno. Pad popularnosti EU je, pre svega, zbog njihovog odnosa i prema Rusiji, i prema KiM i od zamora od priče o proširenju. Znači, ključan je odnos Brisela prema Srbiji, koji se svodi na pritiske po pitanju našeg teritorijalnog integriteta i veza sa Moskvom, kao i njihova nedoslednost kada je reč o proširenju.

Kada je reč o KiM, izveštaj je po Graovcu - očekivan. Ističe da su većina država EU, predvođenih Francuskom i Nemačkom, protagonisti lažne kosovske države, i da će nastaviti na tome da insistiraju:

- Pored sankcija Rusiji, za njih je sledeća najvažnija stvar da se Srbija saglasi sa lažnom državom Kosovo. To im je potrebno i zbog njihove spoljnopolitičke pozicije, jer su svesni da su u slučaju naše južne pokrajine u koliziji sa međunarodnim pravom, da su ga prekršili i time narušili međunarodni poredak, i da se Rusija u Ukrajini u suštini poziva na njihov presedan. Tako da je za njih pitanje KiM i priznanje Srbije, koje bi legitimisalo taj njihov potez, od prvorazrednog značaja, i zato će na tome insistirati.

V. N. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije