"NON-PEJPEROM" PROTIV DODIKA GAĐAJU TRI METE: Analiza "Novosti" - Kakve posledice može da proizvede inicijativa Pariza i Berlina oko RS

U ODSUSTVU jedinstva u briselskom klubu, gde se pojedine zemlje, poput Mađarske, protive izolaciji rukovodstva u Banjaluci, Pariz i Brisel posegnuli su za već viđenom taktikom non-pejpera, sa ciljem da "jednim udarcem" pogode tri mete: politički sankcionišu lidere Republike Srpske, ugroze njen opstanak i dodatno otežaju pozicije Srbije.

Foto: Profimedia

Naime, diplomatska akcija Nemačke i Francuske, koje su skrojile dokument u kojem pozivaju ostale članice EU da prekinu sve kontakte sa vodećom trojkom RS - predsednikom Miloradom Dodikom, premijerom Radovanom Viškovićem i prvim čovekom parlamenta Nenadom Stevandićem - i protiv njih pooštre kaznene mere, indirektni je udar i na Beograd. Jer, svaka institucionalna ili politička podrška koju Srbija pruža Banjaluci - bez obzira na to što ona proizlazi iz Sporazuma o specijalnim paralelnim vezama, kao i iz načela definisanih u Deklaraciji Svesrpskog sabora - ubuduće bi mogla da bude tumačena u Briselu i drugim zapadnim centrima kao neposlušnost i konfrontacija, pa i da posluži kao izgovor za politiku "štapa" EU prema Srbiji.

Ovaj non-pejper dodatno komplikuje inače paradoksalnu situaciju kada je reč o Bosni i Hercegovini. EU i njeni predstavnici optužuju Dodika i čelnike RS za secesionizam i insistiraju na očuvanju teritorijalnog integriteta BiH. To, međutim, rade samo verbalno. U praksi, posebno preko odluka visokog predstavnika Kristijana Šmita, kojeg Banjaluka ne priznaje, konstantno podrivaju opstanak zajedničke države i ruše Dejtonski sporazum na kojem ona počiva.

O opasnoj francusko-nemačkoj akciji raspravljao je i Savet za nacionalnu bezbednost Srbije, kojem je predsedavao Aleksandar Vučić, a stigao je i odgovor iz Banjaluke.

Tako je Dodik rekao da je "non-pejper" produbljivanje krize, gubljenje vremena i novca i još jedan avanturistički pristup BiH:

- I ovo pokazuje da za 30 godina, koliko je prošlo od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, o BiH vodeće države EU nisu naučile gotovo ništa. Umesto da su se energija i volja usmerile na realno sagledavanje situacije, uzroke i posledice, devastaciju ionako krhkog demokratskog kapaciteta od strane međunarodnih činilaca, Nemačka i Francuska krenule su prečicom i silom. Ni jedno ni drugo istorijski nije proizvodilo rezultat u BiH.

Stevandić je poručio da je non-pejper o BiH nastavak pokušaja da se obesmisli Republika Srpska i ocenio da je taj dokument došao u geopolitičkom momentu kada postoje pokušaji da se Srbija destabilizuje iznutra. On nije iznenađen sadržinom dokumenta:

- Potpuno je jasno da je geopolitički momenat bio pogodan da se dodatno opterete i Republika Srpska i Srbija, koju lažno optužuju iz Sarajeva da se meša u unutrašnje poslove BiH. A Srbija ima obavezu, jer je BiH nastala i njenim potpisom na Dejtonskom sporazumu, da brani Republiku Srpsku i svoj narod - naveo je Stevandić.

On je ocenio da se Nemačka sada "dokazuje" i da želi da pokaže svoj politički uticaj, a da joj je "najzgodnije preko Srba", kao i da je sve što se radi protiv Republike Srpske zasnovano na lažima.

Diplomata Zoran Milivojević ukazuje, za "Novosti", da smo pre godinu-dve imali inflaciju "non-pejpera" i da se očigledno sad ta taktika ponovo vraća na scenu kada je reč o politici EU:

- Ovakvi dokumenti obično su uvod u neku akciju. Podsetiću na "non-pejper", isto Francuske i Nemačke, koji je posle proizveo Ohridski sporazum sa nametanjem rešenja za Kosovo kroz faktičko priznavanje. I ovaj "non-pejper" o BiH pokazuje želju nekih centara moći i neke političke elite u Evropi da se "zaostali posao" reši. Interesantno je da se njegovo objavljivanje poklopilo sa godišnjicom potpisivanja Dejtonskog sporazuma i kada se na globalnom planu neke stvari lome. Došlo je do promene u Vašingtonu, menjaju se i ideološko-političke strategije u međunarodnim odnosima, imamo uspon nacionalnih politika i suverenizma u Evropi. Zato akciju Berlina i Pariza oko BiH treba posmatrati i u tom kontekstu.

Milivojević kaže da je "non-pejper" pokušaj da se osnaži Šmit, odnosno politika i interesi pre svega Nemačke na ovim prostorima. Zvanični Pariz, dodaje, to sledi, jer Emanuel Makron želi da ojača pozicije Francuske u EU, ali i svoje lične, na unutrašnjem planu, gde gubi podršku.

- Insistiranjem Banjaluke na izvornom "Dejtonu" štite se nacionalni interes i politika celog srpskog naroda, ne samo u BiH, i to je nešto što smeta ovim centrima moći. Oni to vide kao još jedan proboj nacionalne politike, koji se dešava u Evropi, i žele to da zaustave u BiH. Francuska i Nemačka i ovom akcijom hoće da pokažu da su oni osovina u EU koja odlučuje i sačuvaju dosadašnjnu briselsku politiku koja je u ozbiljnoj krizi.

CEREMONIJA POVODOM TRI DECENIJE OD SPORAZUMA KOJIM JE OKONČAN RAT

CVIJANOVIĆEVA I ĐURIĆ U DEJTONU

DEJTON u Ohaju domaćin je prolećne sednice Parlamentarne skupštine NATO u okviru koje će se obeležiti i 30. godišnjica postizanja Opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini. Ovoj manifestaciji prisustvovaće srpski član i predsedavajuća Predsedništva BiH Željka Cvijanović, a već su doputovali i članovi Predsedništva BiH Željko Komšić i Denis Bećirović. Srbiju će na skupu predstavljati šef diplomatije Marko Đurić. On će na marginama imati odvojene susrete sa američkim i evropskim zvaničnicima, saopšteno je iz MSP. Mirovni sporazum kojim je okončan rat u BiH postignut je 21. novembra 1995. u američkoj vazdušnoj bazi "Rajt-Peterson" u blizini Dejtona.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije