OVK LAŽE MISIJU OEBSA DA NEMA SRBA U ZATVORIMA

SLOBODAN Milošević, predsednik Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) i Ričard Holbruk, izaslanik Sjedinjenih Američkih Država (SAD), postigli su 13. oktobra 1998. godine sporazum o mirnom rešavanju krize na Kosovu i Metohiji. Između ostalog, sporazumom je dogovorena „kosovska samouprava” odnosno održavanje izbora na Kosovu i Metohiji pod nadzorom međunarodne zajednice.

Foto EPA

Takođe, sporazum je predviđao stvaranje lokalne policije i povlačenje dela pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Vojske Jugoslavije iz pokrajine. Sporazum je predviđao i druga rešenja radi zaustavljanja oružanog sukoba u pokrajini. Misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i Severnoatlantskog pakta (NATO) dobile su zadatak da sprovedu nadzor nad situacijom na Kosovu i Metohiji. Tako je 15. oktobra 1998. godine potpisan sporazum između SRJ i NATO, a sutradan sporazum između OEBS i SRJ. Potom je na Kosovo i Metohiju upućeno 2.000 posmatrača OEBS, a misija je imala zvaničan naziv Kosovska verifikaciona misija.

Misija OEBS registrovala je brojne zločine koji su izvršeni na Kosovu i Metohiji tokom 1998. i 1999. godine i to pretočila u dva svoja izveštaja pod naslovom „Kosovo: kako viđeno, tako rečeno”. Prvi izveštaj obuhvata period od oktobra 1998. godine, pa do juna 1999. godine, a drugi pokriva period od juna do oktobra 1999. godine. Izveštaje su preveli Pavle Rak i Duška Anastasijević, a objavio ih Fond za humanitarno pravo. U prvom izveštaju nalazi se podatak o poseti misije OEBS zatvoreničkom objektu OVK u Lapaštici. Iako šturi, ti podaci su napisani na osnovu Zapisnika misije OEBS o poseti zatvoru u Lapaštici i sastancima članova OEBS sa pripadnicima OVK. Zapisnik je dostupan javnosti na sajtu Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju u Hagu.  

Rustem Mustafa, poznatiji pod nadimkom Remi, bio je komandant Operativne zone Lab. Rođen je 27. 2. 1971. godine u selu Prepolac kod Podujeva. Posle rata je bio poslanik i potpredsednik partije Hašima Tačija. Predstavnici OEBS su tokom sastanka sa njim zatražili pristup svim zatvorima koje je držala OVK, kao i pristup svim pritvorenicima. Mustafa je taj zahtev odbio, kako je naveo, „iz bezbednosnih razloga”. Naime, njegovo obrazloženje je bilo da se pritvorenici OVK drže po kućama i stalno se premeštaju u zavisnosti od borbenih dejstava i drugih razloga. Međutim, odobrio je članovima OEBS pristup odabranim pritvorenicima. Tada ih je informisao da će imati pristup kod ukupno 8 pritvorenika. Svi su bili albanske nacionalnosti i bili su optuženi za pljačkanje i „saradnju sa neprijateljem”. Članovima OEBS je rečeno da će biti odvedeni u drugi objekat gde će moći da se pojedinačno sastanu sa svakim pritvorenikom. Obavešteni su i da među pritvorenicima OVK nema lica srpske nacionalnosti. Mustafa ih je obavestio i da je oko 10 lica bilo u nekoj vrsti kućnog pritvora. Pravdao se da nije dobro informisan o pravnoj proceduri hapšenja i zatvaranja pritvorenika i za informacije o tome uputio ih je na Latifa Gašija, šefa vojne policije OVK. Obavestio ih je i da je prema „krivičnom ratnom zakonu OVK” zlostavljanje pritvorenika bilo zabranjeno i da se za zlostavljanje pritvorenika odgovaralo disciplinski.

POSLE sastanka sa Mustafom, predstavnici OEBS su odvedeni u kancelariju Latifa Gašija. On ih je informisao da je svaka OVK brigada imala u svom sastavu šefa vojne policije. Svaki šef je bio ovlašćen da podiže optužnice prema pravilima „Vojnog suda” OVK. Prema njegovim rečima, kada je neko optužen, on se pritvarao na 2-3 meseca pre nego što bi bio izveden pred sud. Sud je bio sastavljen od veća sudija, istražnog sudije i porote. Svi su bili advokati ili oficiri. Činjenicu da su civili izvođeni pred vojni sud pravdao je odsustvom političkih i pravnih institucija na Kosovu i Metohiji. Ovaj argument nije pravno prihvatljiv, jer su pravosudni organi SRJ bili zakonom ustanovljeni i međunarodno priznati.

PREDSTAVNICI OEBS su zatražili od Gašija da nadgledaju suđenja, ali njihov zahtev nije prihvaćen. Kako su obavešteni, u tom trenutku, zbog bezbednosne situacije, suđenja nisu održavana. Istovremeno, predstavnici OEBS obavešteni su da je OVK imala tri zatvorska objekta u okviru zone Lapaštica. Svi su bili po kućama i na tajnim lokacijama. Uslovi u zatvorskim objektima kako ih je opisano Gaši su „isti kao i za vojnike odnosno hrana je ista i isti uslovi života”. Obavestio ih je da su pritvorenici dobijali tri obroka dnevno, ćebad i krevete, da su imali pristup toaletu i tuševima. Prema njegovim rečima, sobu su delila 2-3 pritvorenika i njima je bio dozvoljen izlazak napolje kako bi prikupili i isekli drva, radi šetnje i radi pranja. Sa druge strane, obavestio ih je da su neki pritvorenici držani u samicama, obično oni koji su se sumnjičili za ozbiljne zločine „kolaboracije”. Prema njegovim tvrdnjama, niko od pritvorenika nije bio likvidiran i svi pritvorenici su se nalazili u predistražnoj fazi postupka. Gaši je priznao predstavnicima OEBS da je OVK imala zatvore za ljude koje OVK treba da „testira“, ali nije objavio njihov broj niti broj pritvorenika u njima. Testirani su ljudi koji su bili sumnjivi, a želeli su da se priključe OVK.

Kada su u pitanju lica srpske nacionalnosti, Gaši je izjavio da je 10-15 lica srpske nacionalnosti „prošlo” kroz zatvoreničke centre OVK i da su svi bili oslobođeni. Jedno lice srpske nacionalnosti oslobođeno je 2-3 meseca ranije posredstvom posmatračke diplomatske misije SAD na Kosovu i Metohiji. Nakon razgovora sa Gašijem, predstavnici OEBS imali su privatni razgovor sa zatočenicima. O detaljima tih razgovora nema podataka. Gaši nije dozvolio da pritvorenici napišu pisma, a koja bi OEBS dostavio njihovim porodicama.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije