NEĆE MOĆI: Profesionalci

GDE je granica između odgovornog novinarstva i potrage za senzacionalizmom i/ili ostvarivanja političkih i drugih partikularnih interesa?

Foto Z. Jovanović

KRAJEM avgusta prošle godine novinarka N1 Ana Novaković uvela je u glavni tok srpskog novinarstva formu koja je ranije bila ograničena na ono što se i kod nas, i u svetu s prezirom naziva "žutom štampom". Njena poseta hotelu "Bristol" i prepad direktora "Junajted grupe" Stena Milera dok večera više su ličili na neki "paparaco lov" nego na ozbiljno novinarsko izveštavanje kojim se njena kuća busa u grudi. I motiv za ovaj svojevrsni prepad je krajnje sporan s novinarskog gledišta, jer se unutrašnji sukob u ovoj kompaniji predstavlja kao pitanje od "javnog interesa" i medij se jasno koristi kao poluga pritiska na jednu od zaraćenih strana.

AKO je Novakovićkin upad na privatnu večeru legitiman, onda su legitimni i prepadi na Dragana Bjelogrlića u jednom "javnom objektu u centru Beograda", koji je N1 jasno osudio, i "nedopustivo ometanje" "dvoje zaposlenih u Ambasadi Velike Britanije" tokom njihove "rutinske diplomatske posete Aranđelovcu", što je N1 takođe osudio. A nije. Ni jedno, ni drugo, ni treće. Ovakvim ponašanjem krši se član 138a Krivičnog zakonika Republike Srbije kojim se zabranjuje "neovlašćeno praćenje ili preduzimanje druge radnje u cilju fizičkog približavanja nekom licu protivno njegovoj volji" ili "nastojanje da se uspostavi kontakt neposredno" "protivno volji drugog lica". Ovo se odnosi i na novinare, i na "civile".

SADA novinar lista "Danas" Uglješa Bokić u srpsko novinarstvo uvodi novi žanr. Sličan je "paparaco lovu", ali malo zloćudniji i potencijalno opasniji. Kao što postoji granica između novinarstva i pristojnosti, postoji i granica između novinarstva i neodgovornosti. Ta granica nije samo etička nego i zakonska. Kada se u javnosti objave detalji o načinu na koji se čuva jedno štićeno lice - koliko ljudi ga obezbeđuje, gde stoje, kako se vrše pregledi, gde su postavljene kamere i gde borave pripadnici obezbeđenja - onda to više nije informisanje javnosti već potencijalno ugrožavanje bezbednosti.

UPRAVO je to problem sa Bokićevim tekstom u listu "Danas". Dok je sasvim legitimno postavljati pitanja u vezi s tim kako se i zašto štiti predsednik Srpske napredne stranke, bivši premijer i ministar odbrane Miloš Vučević, i dok je sasvim u javnom interesu postavljati pitanja o potrebi za ovakvom zaštitom, odnosno dok je u duhu novinarstva dovoditi u sumnju odluke na tu temu, granica ne samo dobrog ukusa nego i bezbednosti pređena je iznošenjem detalja koji se tiču te zaštite.

PORED ovih legitimnih pitanja javnosti se serviraju detalji koji liče na operativni izveštaj: koliko pripadnika jedinice obezbeđuje štićeno lice, kako izgleda antidiverzijski pregled, koliko često se obavlja, gde je postavljena kamera koja pokriva prostor oko zgrade i detalji o tome gde borave pripadnici obezbeđenja. Problem je u tome što takve informacije nisu bezazlene. One su upravo ono što u bezbednosnim službama spada u kategoriju osetljivih podataka, jer pružaju uvid u rutinu, raspored i način funkcionisanja obezbeđenja. Krivični zakonik Republike Srbije u članu 138 predviđa da je kažnjivo ponašanje koje dovodi do ugrožavanja bezbednosti drugog lica.

IMAMO i član 141 Krivičnog zakonika koji se odnosi na neovlašćeno otkrivanje poverljivih podataka. "Advokat, lekar ili drugo lice koje neovlašćeno otkrije tajnu koju je saznalo u vršenju svog poziva, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. Neće se kazniti za delo iz stava 1 ovog člana ko otkrije tajnu u opštem interesu ili interesu drugog lica, koji je pretežniji od interesa čuvanja tajne", navodi se.

Naravno da je u interesu javnosti da se sazna da li je obezbeđenje Miloša Vučevića organizovano u skladu sa zakonom, ali način na koji se ono obavlja to svakako nije. Način obezbeđenja štićenih lica, metode antidiverzijskih pregleda, broj pripadnika obezbeđenja i tehnička sredstva koja se koriste - sve su to podaci koji pripadaju sferi bezbednosnih informacija. Njihovo javno objavljivanje ne može se podvesti pod javni interes. Novinarstvo nije špijunaža. A imamo i jednu "frojdovsku grešku", Bokić ne kaže da je pripadniku "kobri" pokazao "novinarsku legitimaciju", nego "službenu". 

Preporučujemo

Kolumne

0 4

NEĆE MOĆI: Ima li u Splitu ustaša?

08. 03. 2026. u 07:40 >> 07:42

Kolumne

0 9

NEĆE MOĆI: Spisak je prethodio logoru

01. 03. 2026. u 21:12

Kolumne

1 17

NEĆE MOĆI: Vreme idiota (kompletnih)

22. 02. 2026. u 07:40

Politika

0 3

"NEKA SRBI SA KIM ZNAJU DA MISLIMO NA NjIH" Vulin iz Hilandara čestitao Vaskrs

12. 04. 2026. u 11:14

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije