NEĆE MOĆI: Prorok Hjui Long

Hjui Pirs Long bio je guverner Luizijane, a potom i senator iz te države. Nadimak mu je bio "Kingfiš" (velika zverka u slobodnom prevodu). Ne bez razloga.

Foto Z. Jovanović

Long je rođen u siromašnoj porodici na severu Luizijane 1893. zahvaljujući čemu je vrlo dobro znao sve muke običnog čoveka, a uprkos čemu je, svojim radom i talentima, uspeo da se uzdigne do najviših ešalona vlasti i suprotstavi se najmoćnijim ljudima Amerike toga vremena, uključujući i predsednika Frenklina Ruzvelta, čiji je bio ljuti rival, iako su bili u istoj stranci, i kojem je bio najveća prepreka za reizbor u trenutku kada je ubijen.

Zbog životnih okolnosti, Long nije uspeo da završi pravni fakultet, ali je uspeo da se upiše u Advokatsku komoru Luizijane, i kao advokat brani interese svojih najsiromašnijih sugrađana i bori se protiv korporativnih giganata koji su izrabljivali obične ljude, poput "Standard oila". Upravo posle govora na procesu protiv te naftne kompanije, predsednik američkog Vrhovnog suda Vilijam Hauard Taft, koji je pre ove pozicije bio predsednik SAD, rekao je da je Long "najbriljantniji advokat koji je ikada nastupao pred američkim Vrhovnim sudom".

Shvativši da bi kao guverner bolje štitio i unapređivao interese siromašnih, Long se 1928. kandidovao za ovu funkciju i pobedio. Odmah po dolasku na vlast, povećao je socijalne programe, organizovao velike javne radove i projekte kao što su moderan sistem auto-puteva i izgradnja najviše zgrade u prestonici jedne od američkih država. Radio je i na povećanju cene pamuka, sirovine koju su mahom proizvodili brojni siromašni poljoprivrednici. Zbog ovakve politike koja nije išla naruku najbogatijim slojevima, 1929. je pokušan njegov impičment pod optužbama za zloupotrebu položaja, neustavne metode i autoritarnost (da li vas sve ovo podseća na nešto?). Impičment je propao u Senatu Luizijane, a klimaks protesta elite kulminirao je pobunom naoružanih milicija koje je organizovao, između ostalog, i "Standard oil", zbog uvođenja poreza za proizvođače nafte od pet centi po barelu. Pobuna, u kojoj je došlo i do oružanog obračuna, rešena je izvođenjem Nacionalne garde, proglašenjem vanrednog stanja i zabranom okupljanja.

Long, inače oštar kritičar "Nju dila" koji je u borbi protiv Velike ekonomske krize uveo Ruzvelt, u martu 1933. je objavio svoj plan za redistribuciju bogatstva, koji je predviđao ograničavanje ukupnog bogatstva na 100 miliona dolara, godišnjeg prihoda na milion dolara i nasledstvo na pet miliona. Ovako sakupljen novac trebalo je da ide u fond koji bi obezbeđivao da svako domaćinstvo dobije 5.000 dolara i minimalni godišnji prihod u visini trećine prosečnog prihoda jednog domaćinstva. Takođe, Long je predlagao uvođenje besplatnog visokog obrazovanja i profesionalne obuke, pomoć za veterane, pomoć farmerima, veću federalnu ekonomsku regulaciju, novu seriju javnih radova, minimalnu penziju od 30 dolara mesečno, mesec dana odmora za radnike i radnu nedelju od trideset sati, kao i besplatno zdravstvo. Ovo je u februaru 1934. pretočio u program reformi i pokret nazvan "Podelimo svoje bogatstvo".

Long, koji je zbog ogromne popularnosti u vreme svog ubistva (na sahranu je došlo 200.000 ljudi) bio najveća smetnja Ruzveltu za reizbor u Belu kuću, optuživan je za sve i svašta i verovatno je prvi političar pogrdno nazivan "populistom", a njegovi protivnici tvrdili su i da je "fašista". Usled toga, on je, a ne britanski premijer Vinston Čerčil, kojem se najčešće pripisuje parafraza te rečenice, rekao da će "ako u budućnosti u Americi bude fašizma, on biti ogrnut plaštom antifašizma". To njegovo, slobodno možemo reći, proročanstvo danas se ostvaruje. Kulminacija ovoga je, svakako, ubistvo konzervativnog desničarskog aktiviste Čarlija Kirka koje je, iz očigledno fašističkih motiva, izvršio čovek koji zastupa nominalno antifašističke ideje.

Isti ovakav fašizam, ili preciznije totalitarizam, i kod nas zastupaju ljudi koji se mahom deklarišu kao antifašisti. Podsetio bih vas samo da je Marinika Tepić iz svog opisa na tadašnjem "Tviteru", a današnjem "Iksu", obrisala odrednicu "antifa" pošto je Donald Tramp najavio, u vreme masovnih nereda izazvanih smrću Džordža Flojda, da će ovaj pokret označiti kao "terorističku organizaciju". U tome, nažalost, nije uspeo, a da jeste, možda bi današnjica bila makar malo drugačija.
Plaštom nekakvog "antifašizma" ogrću se i oni koji inspirišu i rasplamsavaju nasilje što ovih dana pogađa gradove Srbije - od "antifašiste" u crnoj košulji Nenada Čanka, njegovog sina Milana i bivše žene Marije Vasić, uhapšene pod optužbom za planiranje nasilja na skupu u Beogradu 12. marta, Brajana Brkovića, Mirana Pogačara i, naravno, Dinka Gruhonjića i njegove ekipe. Ne zaboravimo da sebe "antifašistima" nazivaju i lideri Pokreta slobodnih građana u čijim je prostorijama i kovana zavera za nerede 12. marta, i Zeleno-levog fronta kojima ne smetaju pravi fašisti u Hrvatskoj, Bosni ili Ukrajini. Kao "antifašisti" se deklarišu i mnogi među onima koji zagovaraju ubistvo predsednika Srbije Aleksandra Vučića i drugih državnih i partijskih funkcionera, "jahanje", "prženje", "dinstanje", smrt policiji, ostrakizaciju čak i njihovih porodica i dece, kao i druge metode zastrašivanja i progona političkih neistomišljenika.

Ovi "antifašisti" prvo su u borbi za svoje ciljeve uveli političku korektnost koja u praksi predstavlja cenzuru, zatim su se protiv onih koji ovo nisu prihvatili borili "kanselovanjem", a sada su one koje nisu uspeli da "kanseluju" počeli da ubijaju. Pitanje je samo jesu li i oni spremni da umru za svoje "ideje"? 

Preporučujemo

Kolumne

0 8

NEĆE MOĆI, Uloga Zelenih u obojenoj revoluciji

07. 09. 2025. u 09:32

Kolumne

0 1

NEĆE MOĆI: Učinimo Stijaka bogatijim

15. 06. 2025. u 11:05

Kolumne

1 4

NEĆE MOĆI: Za ideale ginu budale

30. 03. 2025. u 10:00

Kolumne

0 7

NEĆE MOĆI: Vremena se menjaju

23. 02. 2025. u 07:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije