MALA SRPSKA SVETA GORA: Sa Kablara prelep pogled sa novog staklenog vidikovca (FOTO/VIDEO)

PRIRODNjAČKI muzej, amfiteatar, teretana na otvorenom, novi dokovi, izmuljavanje jezera Međuvršje, Rehabilitacioni centar, vidikovac na Kablaru...

Foto: V. Ilić

Ovo su samo neki od projekata koji su ili u potpunosti završeni, ili su u izradi, a koji će obogatiti turističku ponudu Ovčar Banje. Ovo mesto sve više posećuju turisti iz celog sveta, pre svega zbog jedinstvenog spoja prirodne lepote i kulturno-istorijskog nasleđa u vidu brojnih manastira smeštenih na obroncima Ovčara i Kablara, zbog čega je često nazivaju Mala srpska Sveta gora.

Vlada Srbije je prepoznala značaj ulaganja u ovo mesto nadomak Čačka, pa je do sada realizovano osam projekata, odnosno uloženo je više od 200 miliona dinara. Brojni posetioci, sećajući se nekadašnje zapuštene Banje, danas ne mogu da je prepoznaju. Zato se i ovde uvek traži mesto više, a gotovo da nema nijednog ara zemlje, niti nekretnine koji su na prodaju, a ako ih i ima cene su astronomske. Meštani, kojih u Banji ima svega oko 150, planiraju da započnu sopstvene male biznise, opremaju svoje domove za smeštaj turista, oni koji su otišli iz ovog mesta trbuhom za kruhom vraćaju se u rodni kraj... Banja doživljava svojevrstan procvat.

Još lane je formirana Radna grupa pri Vladi Srbije koja ima za cilj revitalizaciju ovog mesta, jer se u Banju nije ulagalo od 1957. godine, kada je izgrađena brana u Međuvršju. Počelo se bojažljivo, da bi se ubrzo realizovalo čak osam projekata, a još sedam je u izradi. Među njima je izgradnja Rehabilitacionog centra, koji će raditi pod okriljem čačanske bolnice, i gde će se oporavljati pacijenti posle hirurških intervencija. Planirano je i postavljanje novog vidikovca na vrhu Kablara, na 879 metara nadmorske visine, čija je najava izgradnje izazvala burne reakcije u javnosti, posebno pojedinih udruženja za zaštitu prirode.

Foto: Фото: В. Илић

POGLEDAJ GALERIJU

U skladu sa planskim aktima, na ovom mestu, koje spada u drugi stepen zaštite prirode, dozvoljena je izgradnja vidikovca kao turističke infrastrukture – kazala nam je Gorana Čanković iz “Energoprojekta”, firme koja je dobila zadatak izrade projektne dokumentacije za vidikovac. - U toku je uređivanje idejnog rešenja, koje predviđa pešački most i nekoliko platformi sa info pultom, a sve ukupno će imati oko 425 kvadratnih metara. Taj objekat neće imati nikakav restoran, kafić ili slično, neće imati priključak na vodu ili kanalizaciju, neće biti kolskog pristupa, već samo pešačka staza. Ovaj vidikovac će biti urađen po ugledu na brojne vidikovce širom sveta, poput onog u Velikom kanjonu u Koloradu ili onog u Biokovu u Hrvatskoj.

Direktorka Zavoda za zaštitu prirode Marina Šibalić rekla nam je da na mestu gde je planirana izgradnja vidikovca dozvoljena izgradnja, ali uz određena ograničenja.

Naša ustanova će biti uključena u izradu svih projekata u Ovčar Banji, pa tako i u ovom. Ništa se neće raditi mimo Uredbe o zaštiti prirode, tako da ćemo mi uvek davati poslednju reč o bilo kakvom idejnom rešenju, koji će morati da se koriguje, ako to bude bilo potrebno, sa uslovima Zavoda. Sve je još u vidu idejnog rešenja koji je podložan promenama, sve do konačnog rešenja – dodala je Šibalić.

Drugi projekat koji je od velikog značaja za Ovčar Banju, kao i za čitav čačanski kraj je izmuljavanje jezera Međuvršje, jer je ono trenutno čak 80 odsto zamuljeno, odnosno studija iz 2015. godine pokazala je da ima oko 14 miliona kubika mulja. Prema rečima prof. Milana Radunovića, počasnog konzula Mađarske, ovaj posao će, prema potpisanom bilatelarnom sporazumu između Srbije i Mađarske, biti poveren mađarskoj firmi, koja već ima iskustva u ovakvim poslovima, a domaća preduzeća će biti takođe angažovana.

Mađarska je već uložila 500.000 evra u studiju izvodljivosti. Grad Čačak je uradio elaborat o čišćenju jezera. Posle brojnih analiza koje treba da pokažu sastav mulja, jer postoje indicije da je prepun teških metala i arsena, pristupiće se planovima za dalje korake, pre svega mislim na sam tok izmuljavanja, koji će ići verovatno sa plovnog objekta, potom na transport mulja, odlaganje... Početak svih poslova oko ovog projekta očekuje se već početkom juna ove godine. Ovaj posao je značajan i zbog toga što je brana projektovana da zadržava vodu, a ne mulj, tako da će biti i otklonjena svaka briga za popuštanje brane – zaključio je Radunović.

Preporučujemo

Dobre priče

1 6

ZNANjEM UZDIŽE FARMU I IMANjE: Agroekonomista Pavel David Mihalj, iz Boljevaca kod Surčina, spojio obrazovanje i porodičnu tradiciju

28. 04. 2022. u 11:33

Poljoprivreda

0 2

NIČE PRVO DIGITALNO SELO U SRBIJI: Projekat kreće 24. maja, a ovde će se nalaziti

25. 04. 2022. u 11:44

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije