ŠEST VEKOVA SMEDEREVSKE TVRĐAVE: Utvrđeni prestoni grad na Dunavu, dvor despota Đurđa Brankovića, čuva mnoge tajne i misterije (FOTO)

DVE godine dele Smederevo od obeležavanja šest vekova od gradnje Smederevske tvrđave, najveće ravničarske tvrđave u Evropi.

Foto N. Živanović

Prema istoričarima, u prvom veku Evropa  je znala za tri važna grada - Rim, Istanbul i Smederevo. Prvi pisani pomen Smedereva zabeležen je 1019. u povelji vizantijskog cara Vasilija, a sledeći u povelji kneza Lazara iz 1381. godine.

Prvo je 1428. podignut Mali grad, rezidencija despota Đurđa, u kojem se nalazila biblioteka i kovnica novca. Izgradnja Malog grada trajala je samo dve godine. Najreprezentativniji deo  Malog grada bila je Velika sala za prijeme – Sala magna audientia, ukrašena sa tri gotičke i jednom romaničkom biforom - prozorima isklesanim u kamenu, jedinstvenim primerom u izgradnji srednjovekovnih gradova u Srbiji.

Potom, 1439.godine izgrađen je i Veliki grad i još 19 kula sa bedemima.

U šestovekovnoj istoriji, Smederevska tvrđava, nekadašnji prestoni grad Srbije, čuva mnoge tajne i misterije. Ovde se nalazi jedan od retkih dokaza o starom srpskom kalendaru koji godine broji od postanka sveta, a važio je do 19. veka, i koji se razlikuje od današnjeg 5.508 godina.  Ispod velikog krsta na kuli Donžon ispisan je tekst koji u prevodu glasi: “Hristu Bogu blagoverni despot Đurađ gospodar Srblja i pomorja zetskog po naredbi (volji) njegovoj sagradi se ovaj grad u leto 6938. Iznad krsta je ispisan tekst ‘Car slave‘ i znaci ‘Isus Hristos pobeđuje‘.”

Despot je bio među najbogatijim ljudima tog doba, a Srbija je jedna od vodećih proizvođača srebra i zlata u Evropi. U rudnicim Novog Brda se godišnje crpelo oko 25 odsto ukupne evropske proizvodnje zlata i 50 odsto srebra, a najveći deo pripadao je upravo srpskom vladaru, despotu Brankoviću.

Đurđev dukat menjao se u Veneciji za venecijanski zlatni cekin u odnosu 1:1. Dvorska riznica nalazila se u Malom gradu. Ostaci riznice mogu se i danas videti u vidu okruglog otvora od opeke na podu dvorske palate. Tu su i ostaci srednjevekovnog toaleta koga je srpski dvor imao za razliku od većine evropskih.

Foto: Фото Н. Живановић

POGLEDAJ GALERIJU

Osim blaga, Smederevo je imalo najvredniju srednjovekovnu vladarsku biblioteku u Srbiji. Đurađ Branković brižljivo je sakupljao i čuvao vredne rukopise koji su bili smešteni u dvorskoj kapeli u Malom gradu. Pretpostavlja se da je tu bilo oko 100 rukopisnih i štampanih knjiga, a pronađeno je do sada 24 za koje se sigurno zna da su pripadale despotovoj biblioteci, jer sadrže zapise, potpise i despotov grb. 

Nakon pada Smedereva 1459. godine, kada se despot Đurađ već upokojio, Turci su dozvolili porodici da iznese iz grada ono najvrednije, a to je bila despotova biblioteka. Dragoceni rukopisi danas su u Parizu, Londonu, Moskvi, Sankt Peterburgu, Budimpešti, Odesi,  Hilandaru, na Svetoj Gori...

Ipak, možda najveća misterija do danas je gde se nalazi ostaci Blagoveštenske crkve. Naime, verujući u čudotvorne mošti, despot Đurađ je otkupio znamenitu relikviju od turskog sultana za trideset hiljada zlatnih dukata. Prenos moštiju Svetog Luke iz Epira u Grčkoj, kao i doček ove relikvije u Smederevu 1453. godine predstavljao najveličanstveniji događaj u srednjovekovnoj istoriji Smedereva.

Prema sačuvanim spisima, mošti Svetog Luke „ unete su  u novosazidanu Blagoveštenjsku crkvu i položene sa desne strane dveri. Čuvane su u Smederevu do pada grada i odnošenja relikvije 20. juna 1459. godine. Iza svetitelja ostala je i najveća misterija crkve u kojoj su njegove mošti ležale šest godina jer njeni ostaci ni do danas nisu pronađeni. Romatične pretpostavke pojedinih istoričara govore da je u njoj sahranjen i sam despot Đurađ, jer njegov grob do danas nije pronađen.

Sve ovo, i još mnogo činjenica, prava su turistička poslastica za ljubitelje istorije, pre svega, ali i ozbiljan zadatak za lokalne poslenike u kulturi, turizmu i nosioce odgovornih funkcija pred kojima je zadatak da novim sadržajima atraktivnim za posetioce, Smederevskoj tvrđavi obezbede mesto koje zaslužuje a koje nije još dosegla.

I za kraj, neizbežno je podsetiti da je Smederevska tvrđava najveći građevinski poduhvat srpskog naroda do 20. veka.

U toku je nominacioni proces za upis Smederevske tvrđave na svetsku listu UNESKO kulturne baštine.  Oni koji rade na ovom važnom i komplikovanom procesu, očekuju da će se Smederevska tvrđava naći na ovoj listi i pre obeležavanja šest vekova od nastanka 2028. godine, čime bi bila otvorena nova era utvrđenja na desnoj obali Dunava

Foto: Novosti

Preporučujemo

Reportaže

0 3

SMEDEREVO KAO HIROŠIMA, U PAR SEKUNDI RAZNETA POLOVINA GRADA: Danas je 85 godina od najveće eksplozije nemačke municije u okupiranoj Srbiji

05. 06. 2026. u 07:00

Srbija

0 0

ŠOROM ŠAJKE, A DUNAVOM ČEZE: U Muzeju u Smederevu izložba maketa

01. 07. 2026. u 12:51

Srbija

0 0

NAJBOLjI ĐACI NA BILBORDIMA U SMEDEREVU: Javno priznanje za 24 đaka generacije

26. 06. 2026. u 08:58

Hapšenja i istraga

0 0

"MOJE NINE NEMA ZBOG PROPUSTA LEKARA": Marija Rakić iz Smederevske Palanke traži odgovorne za smrt njene sedmomesečne bebe

15. 06. 2026. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije