Srbija

AUSTROUGARI MU TELO ISKOPALI I SLIKALI GA! Trsteničani ne zaboravljaju slavnog srpskog oficira Vojislava Tankosića

Софија Бабовић

14. 11. 2021. u 08:38

OD 1922. godine vojvoda Vojislav Voja Tankosić (1880) počiva na Novom groblju u Beogradu, ali sećanje na njega čuvaju brižno u Trsteniku, gde je preminuo početkom novembra 1915.

АУСТРОУГАРИ МУ ТЕЛО ИСКОПАЛИ И СЛИКАЛИ ГА! Трстеничани не заборављају славног српског официра Војислава Танкосића

Jedan od najintrigantnijih srpskih oficira u istoriji, rođen u maloj Rukladi, nadomak Uba i Lajkovca, bio je istaknuti učesnik ključnih istorijskih dešavanja u kraljevini, aktivan član Narodne odbrane, jedan od osnivača "Crne ruke", komandovao je streljanjem braće kraljice Drage Mašin u Majskom prevratu 1903. i vodio neverovatno uspešnu mrežu srpskih špijuna na Balkanu, kao čovek od najvećeg Apisovog poverenja.

Važio je za jednog od najvećih junaka balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, odlikovan je i Karađorđevom zvezdom. Saborci su ga preneli u Vojnu bolnicu u Trsteniku iz Igrišta kod Velikog Popovića gde je ranjen. Uprkos pokušajima lekara da ga spasu, podlegao je ranama. Medicinsko osoblje poskidalo je sve epolete koje bi mogle da odaju identitet preminulog i potom je major u najvećoj tajnosti sahranjen, kako se veruje, negde na starom trsteničkom groblju.

- Austrijanci su posle detaljne pretrage i raspitivanja kod mesnih vlasti, ipak pronašli grob i posle stručne ekspertize, utvrdili da se radi o legendarnom komiti koji im je toliko zagorčavao život - potvrđuje Milorad Belić, autor knjige "Komitski vojvoda Vojislav Tankosić".

Koliko daleko je išlo to "zagorčavanje", jasno je iz izveštaja austrijske i mađarske štampe, koji 1915. godine oduševljeno pišu o smrti majora Tankosića nazivajući ga "demonom svetskog rata" i "podstrekačem ubistva prestolonaslednika", mislivši na Sarajevski atentat.

- Veruje se da je preminuo u Vojnoj bolnici, a nije poznato do kraja gde je tačno bila prva humka - ispričao je svojevremeno za "Novosti" Gradimir Nikolić, unuk Mileve Nikolić, rođene sestre majora Voje, autor knjige "Mirno spavaj, vojvodo".

- Koliko je bio trn u oku Austrougarima najbolje svedoči da su ga iskopali, fotografisali telo i objavili u novinama. To svedočanstvo čuva se i danas u Vojnom muzeju.

Sećanje na nesumnjivo junaštvo u oslobodilačkim ratovima Voje Tankosića neguju učenici Gimnazije "Vuk Karadžić" u Trsteniku, Narodni univerzitet i brojni poslenici kulture u gradiću kraj zapadne Morave, gde slavni komita ima i ulicu, a od 2005. godine i spomenik. Sećanje čuva i udruženje koje nosi ime po srpskom junaku.

- Zajednički organizujemo odavanje počasti majoru, koji je imao nesreću da okonča svoj život vrlo mlad, u 35. godini - kaže profesor istorije i većnik Ivan Nešić.

- Okupljamo se svake godine u novembru da podsetimo mlade na žrtvu koju je major podneo, ali i na druge srpske vojnike koji su se borili za slobodu. Važno je da mlađima ukažemo na nacionalnu istoriju i potrebu da se očuva naš identitet.

KORENI "CRNE RUKE"

- NIJE slučajno što su Tankosića ranjenog preneli u Trstenik, gde su imali i sopstvenu "crnorukačku" i "komitsku" infrastrukturu - predočava za "Novosti" profesor Ivan Nešić.

- Trstenik je imao dosta sledbenika organizacije "Ujedinjenje i smrt", ovde su sklonište pronalazile i komite iz drugih krajeva. Nije potvrđeno da je sa ranjenim Tankosićem pristigla i arhiva "Crne ruke". Priča je ostala da su dokumenta zakopana negde u okolini grada.

APOTEKAR NA UDARU JAVNOSTI

PREMA nekim izvorima, lokalne mesne vlasti spominju se u kontekstu odgovornih što su Austrogari pronašli raku gde je sahranjen vojvoda Tankosić. Istoričarka muzejske zbirke u Trsteniku Jelena Vukčević kaže da je "slučaj Tankosić" eskalirao kada je izvesni apotekar Svetolik Trajković spomenut u listu "Tribuna", u broju od 29. juna 1919. u rubrici "Sramni stub". Naime, autor teksta Radovan Perović Nevesinjski prozvao je Trajkovića da je Tankosićev grob "prokazao Švabama", pa da je od guvermana dobio privilegiju da ima apoteke u Trsteniku i u Vrnjačkoj Banji i dekret da ne može biti interniran. Međutim, list je bio zatrpan protestnim pismima sa adresa najuglednijih Trsteničana, pa je 3. jula objavljen demanti i izvinjenje apotekaru.