"NOVOSTI" NA DRUŽENJU SA GLAVNIM GLUMCIMA MJUZIKLA "DON ŽUAN": Svako može da se promeni zbog ljubavi (FOTO)

Francuski kompozitor Feliks Grej napisao je 2003. godine muziku i libreto za mjuzikl “Don Žuan”, napravivši tako slobodnu adaptaciju Molijerove klasične priče.

Foto: Alesandro Dobići

Najnovija verzija ovog, sad već svetski poznatog mjuzikla, nastala je 2019-2020. godine, od kada je uspešno izvođen u Francuskoj, Kini i Južnoj Koreji, a u Kanadi je bio najomiljeniji - odigrano je 200 predstava pred 350.000 gledalaca. Evropsku turneju započeće upravo u našoj zemlji, 24. i 25. januara 2026, u beogradskom Sava centru.

To je i bio povod današnjeg druženja sa glavnim glumcima, nežnom i nasmejanom, plavokosom Francuskinjom Leticijom Karer (33) i njenim pet godina starijim kolegom, markantnim Italijanom Đan Markom Skijaretijem.

Prilikom adaptacije mjuzikla Grej je izmislio lik Marije, da bi Don Žuanu dao priliku za iskupljenje, i prikazao ga drugačijim nego što ga znamo iz dela Tirsa de Moline i Molijera, te tako Karerova stupa na scenu. Pitali smo je kako bi opisala sebe:

- Nisam ono što i moje uloge. Kada me ljudi opisuju kažu da sam vrlo pozitivna, optimista i veoma srećna. Imam mnogo energije, volim da donosim radost u svačiji život, generalno, i privatno i putem posla, i veoma mi je važno da budem ljubazna prema ljudima. Kad god imam vremena ulažem ga u lični rast, ozbiljna sam ali i zabavna, nalazim balans i veoma sam srećna u životu – ne skidajući osmeh kaže nam lepa Francuskinja.

Foto: Irina Duplevskaya

A vašu ulogu u mjuziklu, Mariju?

- Ona je jaka žena koja se pojavljuje nakon što Don Žuan ubije komandanta. Iako je mnogo čula o Don Žuanu, ne zna ko je on i zaljubljuje se u njega odmah, na prvi pogled (i on u nju). Zanimljivo je što je priča o erosu, smeštena u prošla vremena, 17. veku, a Marija je snažna žena koja odabira svoju ljubav. Naime, na početku je u vezi sa Hafedom, kog će zaboraviti istog trena kada se pojavi Don Žuan, te je u srži predstave i ljubomora. Želim da verujem da se Don Žuan promenio, a poruka mjuzikla je da svako može da se promeni zbog ljubavi. U svetu u kom živimo potrebni su nam ljubav i nada, umetnost, da odemo da pogledamo predstavu, jer je previše teško bez toga. Ako to nemamo u sebi i za sebe nećemo imati ni ni nadu u bolji život. Kada smo nastupali u Kini i Južnoj Koreji, među budistima, naučili smo njihovo verovanje da odašiljanje pozitivnosti daje mnogo zauzvrat.

Kakav je osećaj proputovati svet sa predstavom?

- Kao da ste u veš mašini. Svakodnevno proživljavate neverovatne stvari, menjate mesto boravka svake nedelje, publiku, svakodnevno živite ljubav i smrt, intenzivno je veoma. Ne predstavlja mi problem, ali morate biti u dobroj mentalnoj kondiciji da biste mogli da iznesete sva ta putovanja i promene, daleko od kuće. Sa „Don Žuanom“ je drugačije, pronašla sam svoju drugu porodicu u ovom timu, kada igramo zajedno osećam se kao da sam kod kuće. Od januara 2024. nastupamo zajedno, nerazdvojni smo na turnejama, doručkujemo, ručamo, odmaramo zajedno, igramo. Kada su dobri ljudi u pitanju, kao što je ovde slučaj, stvori se snažna veza među njima. Veoma sam bliska sa Đan Markom koji je izrazito prijateljski nastrojen prema meni, zahvalna sam na tome što ga poznajem, kao i ceo tim.

Da li su različite reakcije publike?

- Da, recimo Kinezi su vrlo zabavni, dopada im se mjuzikl pa smo dobili i poklone od njih. Divno je što svaka publika deli istu, ljudsku emociju. Zato „Don Žuan“ i može da igra u svim zemljama, jer ga svako razume na isti način.

Od malena živite svoj posao?

- Da, sa šest godina sam počela da pevam i nastupam u pozorištu, za mene je to koncept života. Volim svoj život i ne bih želela da ga promenim. Snimila sam i album sa svojim pesmama u Francuskoj, napravila mjuzikl… Kroz svoj posao učim, razotkrivam različite kulture i zemlje, pomalo i engleski (smeh) i svakodnevno kažem „hvala na tome, veoma sam srećna“.

Zadovoljno izgleda i Đan Marko Skijareti, dok strpljivo pozira pred kamerama, bez tragova umora, iako su oboje neposredno pre našeg susreta doputovali u Beograd. Zamolili smo ga da nam otkrije tajnu uspeha ovog mjuzikla:

Foto: Irina Duplevskaya

- Tajna je u kombinaciji odlične muzike napisane od strane Feliksa Greja, priče koje se izvodi na bini i snage i lepote plesa. Odličan blend, sve je savršeno pomešano zajedno, u dva i po sata trajanja.

Kada ste se prvi put susreli sa Molijerovim Don Žuanom?

- U školi, kao i sa tvorcem ovog lika, Tirsom de Molinom. Od onda sam gledao nekoliko puta genijalnog Mocartovog „Don Đovanija“ u pozorištu, koji na kraju „pušta“ glavnog junaka da potone u pakao bez mogućnosti za iskupljenje, tako da sam znao mnogo o svom liku pre no što sam dobio ulogu.

Sada se, pak, zaljubljuje, šta se tad menja?

- Postaje potpuno druga ličnost u drugom delu predstave. Upravo ta razlika između prva dva čina čini lik tako snažnim i priču toliko lepom za pričanje. Ljubav ga je promenila, dramatično i zauvek.

Verujete li da je to izvodljivo i u stvarnom životu?

- Naravno, a uz to verujem da je moguće da vam ljubav bude osnova života.

Kako biste voleli da publika doživi Don Žuana?

- Voleo bih samo da dođu na predstavu, uživaju u energiji šoua, pobegnu od stvarnog sveta na nekoliko sati i uživaju u divnom izvođenju sačinjenom od strasti, duše, prelepog plesa i muzike.

Foto: Фото: Алесандро Добићи

POGLEDAJ GALERIJU

Imate i igračke deonice u predstavi?

- Da, igram flamenko, koji je duša Španije, a mi dočaravamo ljudima originalni španski lik. Snažni odnos između Don Žuana i flamenka je očigledan na sceni. Svaki put kada igrači završe nastup u mjuziklu potpuno su „isceđeni“, jer daju sve od sebe na sceni.

Da li vam je teško da pevate i igrate u isto vreme? Trenirate li da biste sve to mogli?

- Jeste, ali to čini ovo putovanje zanimljivim. Trening je deo moje svakodnevne rutine, posebno kada nastupam, fizička aktivnost me zagreje pre nastupa. Trudim se da sam u dobroj formi i da se zdravo hranim da bih mogao da iznesem ulogu kako bi trebalo.

S tim u vezi, ostavili naše ljubazne sagovornike da se okrepe domaćim specijalitetima pre no što krenu u obilazak Beograda. Neće imati mnogo vremena, samo dan, jer potom putuju dalje, ali želja im je da obiđu Muzej Nikole Tesle i reke. Za razliku od Leticije, Đan Marko je već jednom bio u našoj prestonici, sa mjuziklom „Notr Dam de Pariz“. Kaže da mu se svideo grad mada nije stigao da vidi mnogo više od samog centra, zbog „gustog“ rasporeda. No, dopali su mu se ljudi i intereakcija publike koja raste sve vreme tokom izvođenja predstave i poručuje da jedva čeka da dolazi češće i otkriva više o nama.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije