Republika Srpska

SAMO SE JEDAN ODSTO RECIKLIRA: Upravljanje otpadom u RS i BiH daleko od prakse u zemljama EU

Невена Бунић
Nevena Bunić

30. 03. 2026. u 06:45

STANOVNICI Srpske i cele BiH ne shvataju značaj reciklaže i razvrstavanja otpada, o čemu najbolje svedoče kontejneri natrpani raznoraznim otpadom, pa čak i na mestima na kojima je predviđeno odvajanje. S druge strane, ne postoji ni zakonska regulativa kojom bi se ta oblast uredila, ni na nivou entiteta niti na nivou BiH.

САМО СЕ ЈЕДАН ОДСТО РЕЦИКЛИРА: Управљање отпадом у РС и БиХ далеко од праксе у земљама ЕУ

Foto: Novosti

Prema studiji Fonda za zaštitu životne sredine RS i Fonda zaštite okoliša FBiH, od ukupe količine otpada u BiH, manje od jedan odsto se reciklira, dok se oko 99 odsto mešovitog otpada odlaže na deponije. To je poražavajuće, ako se ima u vidu da se 74 odsto otpada u EU ponovo upotrebljava, dok samo 25 odsto završi na deponijama.

Količina proizvedenog otpada u BiH po glavi stanovnika iznosi 354 kubna metra, dok je u zemljama EU 483. Taj podatak ne odražava pravo stanje, jer se u BiH tek 74 odsto stanovništa pokriveno odvozom otpada na deponije. Uz to, većina deponija u BiH ne ispunjava ni najosnovnije uslove za zaštitu životne sredine, a zauzimaju velike površine.

Svedoci smo da su kontejneri u gradskim sredinama prenatrpani otpadom, među kojima ima i opasnog. Podaci Fonda govore da produkcija komunalnog otpada u proseku iznosi 0,35 tona po stanovniku na godišnjem nivou, odnosno 0,96 kg na dan.

- Ne postoji zakonska obaveza za razvrstavanje otpada iz domaćinstava, a samim tim i nemogućnost kažnjavanja. Fond jedino može da sprovodi edukaciju o razvrstavanju otpada - kaže direktor Fonda Denis Stevanović.

Šta može da se preradi

U OTPAD koji se može reciklirati spadaju sve vrste plastike, stari papir, staklo, otpadne gume, metalni otpad, biootpad. U opasni otpad ubrajaju se stare baterije, otpadna ulja, stari lekovi, akumulatori, stare boje i lakovi, elektronički otpad, ostaci pesticida...

Ističe da ipak ima pomaka u oblasti upravljanja otpadom, i da vlast čini određene korake ka razvijanju svesti o značaju reciklaže.

- Fond ima aktivnu saradnju sa firmama koje se bave otkupom i reciklažom, pre svega, ambalažnog otpada. I to kroz dodelu bespovratnih sredstava za jačanje reciklažne industrije - navodi on.

Sakupljanje ambalaže

TRENUTNIM zakonskim rešnjima u Srpskoj nije predviđeno uvođenje depozitnog sistema, odnosno sistema povrata novca za ambalažu poput plastičnih ili staklenih boca.

- Međutim, to ne znači da takva mogućnost neće biti razmatrana u budućnosti. U mnogim evropskim državama depozitni sistemi su se pokazali kao veoma efikasan mehanizam za povećanje stope prikupljanja ambalažnog otpada, pa će se i kod nas u narednom periodu analizirati različiti modeli koji bi mogli doprineti unapređenju sistema upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom – kaže Stevanović.

Da vlast treba više da se angažuje oko ovog problema, smatraju u Centru za zaštitu životne sredine (CZŽS). Ističu da upravljanje otpadom, nikako ne bi smelo da se svede samo na reciklažu.

- Svesnost ljudi o ovom pitanju u nekoj meri postoji, ali nedostaju sistemska rešenja. S druge strane, sama reciklaža nije ideal odgovornog upravljanja otpadom, neophodne su dalekosežne mere ka smanjenju stvaranja otpada, kao što je zabrana ili smanjenje jednokratne ambalaže - kaže Igor Kalaba iz CZŽS. - Zakonska rešenja ne bi smela biti usmerena samo na kažnjavanje nesavesnih građana, neophodno je sprovesti edukaciju.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal