DELO MILANKOVIĆA "TRAŽI" MUZEJ: Od sutra na hangaru starog aerodroma u Beogradu spomen-ploča velikanu srpske i svetske nauke

MALO je ljudi koji su istovremeno razumeli kretanje planeta i umeli da projektuju građevine koje će trajati decenijama.

Arhiv udruženja "Milutin Milanković"

Milutin Milanković (1879-1958) bio je jedan od njih. Iako je bio svestran naučnik, koji je objasnio klimatske cikluse Zemlje i ledena doba, često se zaboravlja da se on najpre bavio tehničkim naukama i projektovanjem građevinskih objekata.

Pored dela koja su ga svrstala među najveće umove svetske nauke, jedan od najznačajnijih srpskih naučnika, akademik, profesor, građevinski inženjer, matematičar i astronom, ostavio je dubok trag ne samo u svetskoj nauci, već i u oblasti graditeljstva i inženjerstva. Jedno od takvih dela je Hangar Starog aerodroma u Beogradu iz 1929. godine, koje je u vreme kad je nastalo predstavljalo inženjerski poduhvat svetskih razmera i jedan od retkih sačuvanih primera rane vazduhoplovne infrastrukture u Srbiji. Upravo na tom mestu sutra će biti otkrivena spomen-ploča Milutinu Milankoviću. Događaj je upriličen na 147. godišnjicu njegovog rođenja.

- Spomen-ploča na Hangaru nije kraj jednog posla, već početak nove obaveze - kaže mr Slavko Maksimović, predsednik Udruženja "Milutin Milanković" za "Novosti". - Milanković nas obavezuje mnogo više nego što smo mi, kao društvo, do sada uspeli da mu vratimo. On nije bio naučnik jedne knjige, jedne teorije ili jedne oblasti. Bio je čovek koji je umeo da poveže kosmos i Zemlju, broj i konstrukciju, misao i delo. Hangar Starog aerodroma je jedan od dokaza da njegova genijalnost nije bila apstraktna, već je imala meru, raspon, temelj i trajanje.

- Zato ova spomen-ploča nije samo znak sećanja, već poziv da konačno otvorimo i pitanje trajnog mesta Milutina Milankovića u kulturnom i naučnom pamćenju Srbije. Udruženje "Milutin Milanković" poseduje i čuva dragocenu arhivu, izložbene panoe, dokumenta i svedočanstva koja zaslužuju da budu dostupna javnosti, mladima, istraživačima i svetu. Ako Srbija ume da se ponosi svojim velikanima, onda mora umeti i da im obezbedi prostor dostojan njihovog imena.

Arhiv udruženja "Milutin Milanković"

Hangar Starog aerodroma projektovan je za potrebe vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije.

- U vremenu kada je avijacija bila simbol napretka, snage i modernosti, ovaj objekat predstavljao je građevinsko-konstruktivni poduhvat svetskih razmera - ističe Maksimović. - U njemu se ogledala epoha koja je verovala u nauku, tehniku i velike projekte, ali i zemlja koja je u svojim najboljim ljudima prepoznavala snagu budućnosti. Danas, gotovo vek kasnije, Hangar je promenio namenu. Umesto aviona, motora i vojnih komandi, u njemu se čuju glasovi posetilaca, razgovori, muzika i ritam savremenog gradskog života. Ali upravo u tome leži i njegova nova simbolika. Hangar nije ostao mrtvi spomenik. On je, na svoj način, nastavio da živi. Zato je poruka ovog obeležavanja jednostavna i snažna: Milankovićevo delo i danas živi.

Arhiv udruženja "Milutin Milanković"

Maksimović kaže da Milanković ne sme "ostati" samo ime na spomen-ploči, ili naziv bulevara, lik na novčanici ili lekcija u udžbeniku:

- Njegovo delo traži prostor. Njegova arhiva traži institucionalnu brigu. Njegovo ime traži mesto koje će govoriti generacijama koje tek dolaze.

Milanković je živeo mirno i tiho, skromno i nije čeznuo za popularnošću. Svetskoj nauci podario je teoriju o klimatskim promenama i najprecizniji kalendar, tehnici armirani beton, brojne patente i građevinske objekte, a literaturi književna dela kojima je čitaoce proveo kroz vasionu i vekove i kroz carstvo nauka... Za razliku od drugih srpskih velikana u Srbiji nema ni zadužbinu, fondaciju, stalnu izložbenu postavku, naučno-istraživački centar.

Arhiv udruženja "Milutin Milanković"

Udruženje koje nosi ime velikog naučnika čuva značajan deo arhivske i izložbene građe.

- Godinama se zalažemo da Milanković dobije muzej u kome bi se čuvala, izlagala i tumačila njegova arhivska građa, naučni rukopisi, gde bi bile izložene njegove fotografije, prepiske, inženjerski projekti, lična dokumenta, knjige, sve ono što svedoči o životu čoveka koji je srpsku nauku upisao u svetsku istoriju - ističe Maksimović.

Najveći deo zaostavštine Milutina Milankovića nalazi se u Arhivu SANU. Važni spisi su i u Arhivu Srbije, Arhivu Matice srpske u Novom Sadu i Astronomskoj opservatoriji u Beogradu.

Preporučujemo

Feljton

0 2

Grofovi i baroni: U austrijskoj vojsci znatno se povećava broj Srba oficira koji su nosioci plemićkih titula

03. 05. 2026. u 21:19

Feljton

0 1

SRPSKI TRGOVCI OSVAJAJU ZAGREB: Najznačajniju ulogu među Srbima trgovcima u javnom životu Hrvatske imao je Anastas Popović

08. 04. 2026. u 18:00

Reportaže

0 0

NEZABORAV ZA DREVNE SVETINjE NEMANjIĆA: U Srpskom kulturnom centru "Spona" u Skoplju održana predavanja docenta dr Jasmine Ćirić

01. 04. 2026. u 06:30

Feljton

0 1

NIKOLA TESLA POMAGAO I UDRUŽENjU ČETNIKA: Srpskog naučnika krasila jedna od najuzvišenijih hrišćansih vrlina, milosrđe

24. 02. 2026. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije