SELO DRAŽE OD PARIZA: Anđelo Petković (27) izabrao da sačuva ognjište i imanje svojih predaka na obroncima Suve planine (FOTO)

PITALI su me zar me nije ponela ona pesma "Zanela me svetla velikoga grada", a odgovorio sam im da je moja pesma "Selo moje lepše od Pariza".

foto: J. Ćosin

Zaista, moje selo mi je draže od Pariza - priča za "Večernje novosti" Anđelo Petković iz Malog Krčimira kod Gadžinog Hana.

Ovaj momak od tek 27 godina je, između života u Parizu i Malom Krčimiru, izabrao rodno selo na obroncima Suve planine. Tu danas živi i radi, negujući porodično imanje i tradiciju stočarstva i poljoprivrede. Imao je priliku da ostane u Francuskoj, ali je odlučio da se vrati zavičaju i bude među malobrojnim mladima u ovoj opštini koji su ostali verni životu na selu, uprkos svim izazovima koje on nosi.

- Imao sam priliku da odem, da ostanem tamo, ali nisam mogao. Ko je navikao na takav život, njemu je lepo, ali meni je to delovalo kao kavez. Ovde imam slobodu. Pa, pogledajte ove planine, ovu širinu, imam svoj mir. Nije sve u tome gde je lakše, nego gde možeš da dišeš punim plućima - kaže Anđelo sa sigurnošću čoveka koji između grada koji obećava i sela koje traži, nije dugo vagao.

Foto: Фото: Ј. Ћосин

POGLEDAJ GALERIJU

U selu mu jutra počinju mnogo pre svitanja. Dok većina još spava, Anđelo ustaje, odlazi u štalu. Svaki pokret ima red, svaka obaveza svoje vreme, a između svega toga nema mesta za odlaganje. Potom se sprema i odlazi na posao u Dom zdravlja u Gadžinom Hanu i ambulanti u Donjem Dušniku gde radi kao domar.

- Ustanem u 4.00, dolazim tu kod ovaca, pustim jagnjiće, pomuzem dve ovce, pa tom mleku dodam kravlje da njime nahranim i jariće jer troje sisa ali dvoje moram da dohranjujem. Onda stavim seno i zob, pa ih odvojim, onda namirujem kod ovaca. Potom se istuširam, spremim i idem na posao. Kad se vratim, opet iz početka, plus njiva... Borim se koliko mogu, ali meni to nije teško. Kad voliš i hoćeš, ništa ti nije teško - priča ovaj skromni mladić, bez želje da svoj trud predstavi kao nešto posebno, iako to nesumnjivo jeste.

Sve je na njemu

Foto: J. Ćosin

MENI ga je žao kad vidim kako današnja omladina živi, imaju vremena, izlaze, provode se. On ne u toj meri. Ide na posao, vraća se, pa opet radi, i ujutru i po podne. Težak je to život, mora da se poseje, da se obezbedi hrana za stoku, sve je na njemu. Ali opet, ima nešto svoje, ima sigurnost, radi u firmi, pa sutra može da ima neku penziju. Ja imam ovu malu poljoprivrednu penziju, pa se snalazimo - kaže nam Anđelova baka Dragica.

Na njegovom imanju život se meri brojem životinja koje traže pažnju i brigom koja ne prestaje. Ima 22 ovce, 24 jagnjeta, koze, jarići, svinje, kokoške, psi i mačke, a svako od njih deo je kruga koji se svakodnevno zatvara i ponovo otvara. I upravo u tom krugu, nedavno se dogodilo nešto što ni stariji meštani ne pamte. Anđelova koza ojarila je petoro jarića.

- Najčešće bude dvoje, nekad troje, ali petoro niko nije imao. Nisam mogao da verujem, baš sam bio iznenađen. Tri su ženke i dva mužjaka - kaže kroz osmeh koji odaje koliko mu znači i taj mali, a veliki događaj.

Troje jarića ostaju uz majku, dok dvoje hrani na flašicu, mešajući kravlje i ovčje mleko da im obezbedi snagu. Iako mu dan traje od mraka do mraka, ne zaboravlja da ima i godine u kojima bi trebalo da bude bezbrižniji. Ponekad ode do prijatelja u Niš ili Leskovac, provede se, kako kaže, kao i svi mladi, ali se brzo vraća.

Foto: foto: J. Ćosin

POGLEDAJ GALERIJU

- Obaveze ne mogu da čekaju. Ovce i posao ne znaju za druženje. Prošle godine bio sam sa majkom na moru i sve vreme sam mislio kako se ujak, koji me je menjao, i baka snalaze. Ipak, nekad se nađe vreme, ali retko. Moj plan je da ostanem ovde, da se oženim, da zasnujem porodicu i da se ovo ognjište ne ugasi - kaže odlučno.

Njegova baka Dragica, žena koja ga je, kako sama kaže, podigla "od kilo mesa", posmatra ga sa ponosom koji ne krije, ali i sa brigom koju ne može da sakrije. U njenim rečima prepliću se zahvalnost što je ostao da brine o njoj i imanju, budući da je ostala i bez supruga i sina, Anđelovog oca, koji su pre nekoliko godina preminuli, ali i tuga što zna koliko je taj put težak.

- Retko mladi ostaju, svi gledaju da odu. On je vezan za mene, ali i za ovo mesto. Majka mu je u Francuskoj, išao je kod nje, bio po nedelju-dve, ali nikada nije hteo da ostane. Ja ne mogu da ga nateram, to mora iz njega da dođe, a njemu je želja da ostane. Sad je već vreme da se oženi, da zasnuje porodicu, da ima s kim da deli sve ovo - kaže Dragica.

Dok sela širom Srbije ostaju bez glasova, u Malom Krčimiru ognjište u domu Petkovića i dalje gori zahvaljujući Anđelu koji je izabrao da ostane tamo odakle drugi odlaze. Između Pariza i sela, između svetla i tišine, on je izabrao život koji traži više, ali i istinski daje. 

Preporučujemo

Reportaže

0 1

ŠTITE OBALU I OD STOGODIŠNjIH VODA: Kod Prijepolja grade važnu potpora za odbranu od poplava i zaštitu životne sredine

25. 03. 2026. u 06:30

Reportaže

0 2

SNAGU POKAZUJE U RINGU, A OSEĆANjA U PESMAMA O KOSOVU: Kalina Miltenović (10) iz Niša ima dva hobija - boks i muziku, i uspešna je u oba

24. 03. 2026. u 09:00

Reportaže

0 5

DUG IZMIRIO - IZVRŠITELj: Obrt u slučaju porodice Mitić kojoj su bili zaplenjeni penzija i humanitarne uplate

24. 03. 2026. u 06:45

Reportaže

0 0

PRSTENOVANO OSAM LABUDOVA: Zimski stanari Gradskog jezera u Vršcu obeleženi pre odlaska

23. 03. 2026. u 18:37

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije