HRAM KNJIGE PROSVEĆUJE 180 GODINA: Biblioteka u Kikindi, jedna od tri najstarije u Srbiji, obeležila veliki jubilej

Nema onog ko dođe u Kikindu iz dugog mesta da neće, pored ostalih, primetiti lepu zgradu Narodne biblioteke u centru grada. Ali malo je onih koji znaju da je ta biblioteka jedna od tri najstarije u Srbiji i najstarija ustanova kulture u ovom banatskom gradu. Osnovana je pre 180 godina, 1. maja 1845. godine, kada su ugledni Srbi u Velikoj Kikindi odlučili da, ličnim prilozima, formiraju čitaonicu.

Foto: R. Šegrt

Pre Kikinđana srpske čitaonice osnovane su 1842. godine samo u Irigu i Vršcu. Istovremeno sa Kikindom, čitaonice su nastale u Novom Sadu i Somboru. Osnivački fond kikindskog čitališta činilo je 250 knjiga, a sada je na policama skoro 200.000 naslova, naviše na srpskom, mađarskom i engleskom jeziku, manji deo na francuskom i nemačkom.

U riznici biblioteke čuva se čak i akt o osnivanju, koji je ustanova stekla pre tri godine kao poklon profesora Jefte Trifunca, potomka čuvenog pravnika Pavla Trifunca, velikog borca za srpska nacionalna prava u Austrougarskoj.

Foto: R. Šegrt

- Za nas je ovaj dokument od neprocenjive vrednosti i on je lična karta ustanove, jer sadrži potpise građana Kikinde - osnivača Čitaonice. Dokument je naslovljen kao „Zakonik Dnevnik Upisnik rodoljubaca za Čitaonicu srpsku Velike Kikinde, 1. maja 845 zavedene“. U njemu su imena prvih članova Srpske čitaonice u Velikoj Kikindi. Kao godina je označena 845. a ne 1845. jer se tada na početku nije pisala cifa jedan. Upravo od te Srpske čitaonice poreklo vodi današnja Narodna biblioteka „Jovan Popović“ – navodi profesor i bibliotekar Slobodan Tomić.

Inicijativu za otvaranje čitaonice pokrenuli su studenti požunskog univerziteta: Pavle i Mihail Trifunac, Atanasije Udicki, učitelj Lazar Kirić, Georgije Stanković i Bašaidac Sergije Birimac. Posebno je važan doprinosa učitelja Kirića, koji je ustupio deo kuće za čitaonicu, dok se ne nađe bolje rešenje. Čitaonica je osnovana da bi se Srbi, građani Velike Kikinde, okupili, nacionalno ujedinili, da bi se knjige čitale i stanovništvo obrazovalo. Nažalost, nema pouzdanih podataka o tačnoj adresi prve čitaonice, ali se zna da se više puta selila. Izjmeđu dva rata bila je u Sokolskom domu, današnjem Kulturnom centru. U sadašnjoj zgradi, nekadašnjoj privatnoj palati porodice Vinchaid, hram knjige zvanično je od 1948. godine.

Foto: R. Šegrt

U godini kada je osnovano čitalište Kikinda je bila varošica sa oko 14.000 stanovnika, pretežno srpske nacionalnosti. Gotovo sva srpska gospoda tadašnje Velike Kikinde i okoline dali su svoje priloge u novcu ili knjigama, te je Srbska čitaonica već nakon dva meseca u fondu imala više od 250 knjiga, šest novčića za numizmatičku zbirku i šest novina: Srbske Narodne novine, Beogradske novine, Hrvatske novine, „Zoru“ dalmatinsku, budapeštanski Hirado i nemačke „Špigl“. Prema nekim beleškama prvih šest knjiga, među kojima su bila i dela Dositeja Obradovića, poklonio prota Vasilije Stojanović. Biblioteka nije radila samo za vreme Drugog svetskog rata, kada je deo fonda spaljen, a arhiva uništena. Odmah posle oslobođenja, 6. decembra 1945. godine, opet zahvaljujući pomoći građana, ponovo je otvorena biblioteka, a sledeće godine i čitaonica.

- Biblioteka od 1952. godine nosi ime pesnika Jovana Popovića, rođenog Kikinđanina koji je svoju imovinu poklonio gradu. Ima status matične ustanove za Severnobanatski okrug i ogranke u svih devet kikindskih sela – kaže v.d. direktotra Dunja Brkin Trifunović.

Foto: Фото: Р. Шегрт

POGLEDAJ GALERIJU

Pre dve godine otvorena su odeljenja u Ruskom Selu i Iđošu, a renovirano u Banatskom Velikom Selu. To je potrebno uraditi i za ogranak u Mokrinu. U tom periodu ustanova je izdala nekoliko važnih monografija: o fotoreporteru Imreu Sabou, akademskom slikaru-mozaičaru Đuri Radloviću, o kikindskim grobljima, priredila izložbu o pesniku Šandoru Petefiju, fotografu Hečko Moru, redovno organizuje književne večeri i promocije. Iako je zgrada u kojoj se nalazi po arhitekturi reprezentativna i pod zaštitom je države, održavanje je teško i zahteva nova ulaganja, a biblioteci nedostaje još adekvatnog prostora.

RETKE KNjIGE I LEGATI

- Osim bogatog fonda ustanova ima i 50 starih i retkih knjiga štampanih do 1867. godine. Najstarije knjige su mađarski zakonik iz 1699. i „Jestestvovije“ Pavla Kenđelca.

Imamo i četiri legata, najobimniji je onaj koji je poklonio Đoko Stojičić. Dva manja darovali su profesori matematike: Branko Petrović i Georgije Birdić. Četvrti je poklon porodice prof. dr Spasoja Grahovca. Oni su poklonili i beletristiku – navodi v.d. direktorka Dunja Brkin Trifunović.

SRETENjSKI ORDEN PRVOG REDA

- Povodom 180 godina postojanja i za naročite zasluge u prikupljanju i očuvanju književnog fonda od istorijskog i kulturnog značaja za Srbiju i njene građane, bibliteka je ove godine odlikovana Sretenjskim ordenom prvog reda. Ustanovu godišnje poseti oko 17.000 čitalaca. Pre 20 godina ustanovili smo književnu nagradu „Đura Đukanov“ za autore do 35. godina. Već već deset godina organizujemo besplatnu pripremu učenika osmog razreda za završni ispit iz srpskog jezika. Imamo jedinstveni konkurs za učenike osnovnih i srednjih škola koji snimaju trejlere za knjige koje su pročitali – nabraja direktora Brkin Trifunović.

Preporučujemo

Reportaže

0 0

MOLDAVIJA RIZIKUJE DA POSTANE NOVA UKRAJINA: Upozoravajuće poruke na Međunarodnoj naučnoj konferenciji "Moldavija i Sloveni"

25. 11. 2025. u 11:49

Reportaže

0 6

SRBIN POSTAVIO GRANICU IZMEĐU RUSIJE I KINE: U susret jubileju, 300 godina od Kjahtanskog ugovora objavljena monografija o Savi Vladislaviću

24. 11. 2025. u 16:38

Reportaže

0 4

NISAM NIKAKAV HEROJ, ČOVEK SAM BEZ POSLA! Jovica Baračanin (54), dostavljač hrane, o životnoj drami posle spasavanja devojke u Novom Sadu

21. 11. 2025. u 11:30

Reportaže

0 5

ČUVAR IMENA DREVNIH MAJSTORA: Lešnički pekar peče i mesi iz ljubavi, a meštani imaju poseban nadimak za njega

20. 11. 2025. u 17:32

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije