"SELE" U KRUŠEVAC STIGLA IZ KIJEVA: Profesor u penziji Jordan Stanojčić godinama otkrivao zanimljivo poreklo poznatih pesama

VAŽNE pesme na ovim prostorima kao da nisu marile za granice i nacije. Hrvatsku himnu "Lijepa naša domovino" komponovao je Srbin Josif Runjanin, a srpsku "Bože pravde" Slovenac Davorin Jenko. Retko ko zna da je Srbiniz Vojvodine Vasa Nikolić napisao crnogorsku pesmu "Još ne sviće rujnazora" dok su "Osam tamburaša s Petrovaradina" stvorili Crnogorci RatkoŠoć i Milorad Vučetin. Mnogi se iznenade i kada čuju da je ŠumadinacDragiša Nedović komponovao bosansku pesmu "U lijepom starom graduVišegradu" i dalmatinsku "Kad si bila, mala Mare". Autor austrijskehimne je unuk našeg pesnika Petra Preradovića.

FOTO: Privatna arhiva

Jordan Stanojčić, profesor u penziji iz Valjeva, godinama je istraživao, pronalazio i sakupljao upravo ovakve priče. Tako je nastala knjiga "Priče o pesmama", koju je objavio "Knjiga -komerc". Uz stihove 341 pesme, dat je i njihov istorijat. Knjiga počinje pričama o pesmama "Bože pravde", "Hej, Sloveni", "Svetosavska himna", "Vostani Serbije", a završava se sa novokomponovanom "Sve su pesme ispevane".

- Rođen sam u patrijahalnoj seljačkoj porodici, govorim o četrdesetim godinama prošlog veka, nije bilo radija, nije bilo televizije, i ljudi su zabavljali sami sebe tako što su pevali. Ne samo na prelu i poselu i igrankama, nego se pevalo i dok su se čuvale ovce, dok se žnjelo, kopao kukuruz, išlo putem - ispričao je Stanojčić. - Šta god da se radilo, selo je odjekivalo od pesme. Te pesme sam zapisivao. Kad neku ne zapišem, čekao sam sledeći put da je čujem, a pamtio sam i melodije. Mnogo sam pesama tako naučio. Sad su me godine pristigle, pa sam neke zaboravio.

FOTO: Privatna arhiva

U knjizi ima mnogo interesantnih priča o nastanku pesama. Ko je prvi zapevao o rusim kosama, pitanje je na koje još nema odgovora. Činjenica jeste da pesmu "Ruse kose curo imaš" brojni narodi smatraju svojom, a njene različite verzije pevaju i Srbi, Turci, Grci, Arapi, Jevreji, Bugari, Egipćani. Neke pesme iz drugih zemalja su se odomaćile kod nas. Jedna od njih je "Odakle si sele devojano mlada, iz Srbije brale iz Kruševca grada" koja je prvobitno glasila "Iz Rusije brale, iz Kijeva grada". O tome svedoči gramofonska ploča iz 1908. godine koja se čuva u arhivi Radio Beograda. Stanojčić je pronašao čak sedamdeset ruskih pesama koje se pevaju kod nas ali sa drugim tekstom: "Kaćuša", "Volga, Volga", "Legenda o dvanaest razbojnika", "Sonja", "Čekaj me", "Da smo se ranije sreli". Toliko ima i mađarskih pesama koje su kod nas poznate kao varoške. Najpoznatija među njima je "Na kraj sela čađava mehana".

- Malo ljudi zna da pesme "Kad ja pođoh na Bembašu", "Kraj tanana šadrvana - Azra" i "Jedna cura" potiču iz jevrejskog muzičkog nasleđa - navodi autor. - Prva je bila duhovna pesma Jevreja koji su se doselili iz Španije u 15. veku. Bosanci tekst nisu razumeli, ali im se melodija dopala pa su je prepevali. Pesma "Azra" koja počinje stihovima "Kraj tanana šadrvana, gde izvire voda živa, šetala se svakog dana sultanova ćerka mila" ima više autora. Jedan je nemački pesnik Hajnrih Hajne koji je napisao tekst, drugi autor Antun Rubinštajn je ruski Jevrejin, treći je Aleksa Šantić koji ju je preveo sa nemačkog.

FOTO: Privatna arhiva

Podsećajući da su srpske patriotske pesme decenijama potiskivane, Stanojčić kaže da je uspeo da pronađe samo nekoliko posvećenih Karađorđu: "Sedam sati judara, Bejograd se jotvara", "Karađorđe, kunu te devojke što odvede u hajduke momke", "Prošetala bela bula". Pesma "Oj, vojvodo Sinđeliću", dugo je bila među zabranjenima, a umetnici koji su je izvodili imali su velikih neprilika.

- Pesma "Ja sam ja, Jeremija" nastala je za vreme srpsko-turskog rata između 1876. i 1878. Prezime Krstić je u Srbiji veoma često, a kad se pesma pojavila bilo je često i ime Jeremija. Teško je bilo utvrditi ko je Jeremija Krstić. On u pesmi kaže "selo mi je Toponica", a u Srbiji ima šest sela sa tim imenom. Pesma je posle Drugog svetskog rata bila zabranjena kao nacionalistička, velikosrpska, da bi je 1971. ponovo otpevao Predrag Živković Tozovac. Naprasno je postala popularna, toliko da je na jednoj žučnoj sednici Saveza komunista u Titovom Užicu proglašena za "nacionalističku zaveru". "Jeremijom" se pozabavilo i Predsedništvo SKJ na čuvenoj 21. sednici, a Tozovac je, uplašivši se da će biti uhapšen, dugo boravio u Bugarskoj. Vratio se tek kad je "halabuka" prošla.

Pesma "Sprem`te se, sprem`te, četnici" nastala je povodom jedne akcije koju je predvodio Jovan Babunski u selu Drenovo 1907. U toj akciji uništeno je uporište bugarskog komitskog vojvode Stevana Dimitrova. Ta pesma u originalu ispevana je na makedonskom jeziku, a autor sa danas poznatim tekstom je Edo Ljubić (1912-1993), koji je od 1942. pa do smrti živeo u SAD. Između dva rata bio je jedan od najpopularnijih pevača u Jugoslaviji.

Himna Dragačevskog sabora trubača "Sa Ovčara i Kablara", koju su za vreme rata pevali i partizani i četnici, jedna je od najpopularnijih jugoslovenskih melodija, koja se peva 77 godina, a izgleda da treba dodati još toliko jer se, kažu, pevala i u vreme kneza Mihaila, dodaje Stanojčić. U jednoj emisiji Radio Beograda emitovan je prilog o razgovoru pesnika Branka V. Radičevića sa piscem Miroslavom Krležom.

FOTO: Privatna arhiva

- Vi u Srbiji ste u zabludi ako mislite da je pesma "Sa Ovčara i Kablara" nastala u vreme narodnooslobodilačkog rata - rekao je Krleža. - Partizani su je prepravili umetnuvši "Druže Tito, svetla lica..." Pesma je u to vreme doživela svoju renesansu, ali ona potiče iz vremena vladavine kneza Mihaila, šezdesetih godina 19. veka.

Radičević zaprepašćen tim podatkom je rekao:

- Gospodine Krleža, ja sam vam veoma zahvalan za ovu informaciju, ali vas molim da nikome ne pričate o ovome.

Mnogima najlepša partizanska pesma "Konjuh planinom" opisuje događaj koji je ispevan na stihove Banjalučanina Miloša Popovića, profesora filozofije koji se borio u istoj četi sa poginulim husinskim rudarom Pejom Markovićem. Kasnije, 1966. snimljen je istoimeni film koji je režirao Fadil Hodžić, a scenario napisao Meša Selimović. Muziku je pisao Oskar Danon.

- Kao što je "Po šumama i gorama" došla iz Rusije, "O Suzana" iz Amerike, tako je pesma "Ramo, Ramo druže moj" stigla čak iz Indije. Prva asocijacija kad se pomene ova pesma je Muharem Serbezovski, ali ju je pre njega otpevao Slobodan Boba Ilić. Svoju impresiju indijskim filmom "Prijatelji", u kojem je čuo ovu narodnu pesmu, Ilić je ispričao glumcu Božidaru Milivojeviću koji je napisao srpski tekst za nju.

U knjizi je i puno pesama sa autentičnim ličnostima. Jedna od njih je "Otvori mi belo Lenče vratanca". Na groblju u Vranju postoji spomenik na kome piše: Milan Tasić u zagradi Mile Pile i pored njega njegova supruga koja se pominje u toj pesmi. Pesma "A, kad tebe ljubit ne smem, drugu ljubit neću ja" koja je posvećena nesrećnoj ljubavi prote Vase Živkovića i udovice Lenke. Proti Vasi je umrla žena i po pravilima naše crkve on nije smeo ponovo da se ženi. On se kao udovac zaljubio u Lenku i ona je ostala udovica i ona je njemu uzvraćala ljubav. Ta Lenka se udala za brata Jovana Sterije Popovića, a prota Vasa ih je venčao. On je bio učitelj Mihaila Pupuna i Uroša Predića.

Preporučujemo

Reportaže

0 0

GOVORIO TIHO A NAJDALjE SE ČUO: U manastiru Rakovica obeleženo 16 godina od smrti patrijarha Pavla

18. 11. 2025. u 12:39

Reportaže

0 2

CRNO VINO ZA JOŠ CRNjE DANE: Potomci Gala menjaju tradiciju i piju manje vina, ali traže kvalitetnije berbe

17. 11. 2025. u 10:26

Reportaže

0 1

TRI GENERACIJE PRAVE HARMONIKE: Od dedine radionice do sopstvenog brenda kojim pariraju italijanskim

16. 11. 2025. u 21:32

Reportaže

0 7

PONOSNO DRŽI STEG U SPOMEN SOLUNCIMA: Slađana Stamenović gotovo svakog dana nosi srpsku zastavu kod Trijumfalne kapije u Parizu

10. 11. 2025. u 10:05

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije