NI POSLE 110 GODINA NEMA DOSTOJNOG SPOMENIKA NAJSLAVNIJEM BRANIOCU BEOGRADA: Majoru Gavriloviću memorijal duguju i prestonica i Čačak

NAJSLAVNIJI branilac Beograda, major Dragutin Gavrilović, ni posle 110 godina od junačke odbrane srpske prestonice - nema spomenik ni u njoj ni u rodnom Čačku.

Narodni muzej u Čačku

 Na samom Dunavskom keju, istina postoji spomenik Braniocima Beograda 1915, ali ne i čoveku koji je predvodio njihov podvig.

Oni koji idu dorćolskom ulicom Mike Alasa, nekadašnjom Banatskom, možda će primetiti pomalo skrajnutu spomen-ploču posvećenu majoru Gavriloviću na kojoj je ispisana njegova komanda herojima odbrane Beograda 7. oktobra 1915.

Narodni muzej u Čačku

- Tačno u tri časa neprijatelj se ima razbiti vašim silnim jurišem, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice, ima da bude svetao. Vojnici! Junaci! Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz svog brojnog stanja, naš puk je žrtvovan za čast Beograda i otadžbine. Vi nemate više da se brinete za svoje živote, koji više ne postoje. Zato napred u slavu! Za kralja i otadžbinu! Živeo kralj! Živeo Beograd! - zabeležio je "Gavrilovićev glas pun zanosa" tada mladi vodnik 10. kadrovskog puka Đorđe Roš kome je nekoliko minuta kasnije metak prostrelio vrat.

Narodni muzej u Čačku

Ove reči će prolaznik moći da pročita u slučaju da obeležje stoji na svom mestu jer su ga neki savremeni "junaci" više puta uništavali. Pozivati se na "strani faktor" u ovom slučaju nema smisla jer je nemački maršal Makenzen po osvajanju srpske prestonice naredio da se podigne spomenik junačkim protivnicima, braniocima Beograda. On je nestao u međuratnom periodu, a prvu spomen-tablu na mestu gde je Gavrilović izrekao istorijsku komandu Beograd je postavio tek 1995. Kada se približe godišnjice mnogi se pitaju zbog čega on nema dostojan spomenik, nalik onom Leonidinom u Termopilima, negde u centru prestonice koju je branio životom. Oni uporniji koji potraže njegov grob neće ga naći u Aleji zaslužnih građana, jer je Gavrilović koji je umro deset dana posle povratka iz koncentracionog logora, u julu 1945, sahranjen skromno na parceli svoje rođake na beogradskom Novom groblju. Na tom grobnom mestu tek 1995. je postavljena njegova bista.

- Komunističke vlasti nisu dozvolile sahranu sa vojnim počastima ili bilo kakvim ceremonijama heroju odbrane Beograda, inače rođenom Čačaninu, gde takođe nema spomenik - kaže istoričar dr Miloš Timotijević, kustos Narodnog muzeja u Čačku.

U njemu se čuva Karađorđeva zvezda koju je Gavrilović dobio 1914. sa gornjim delom koji je oštećen kada je 1915. orden na srcu zaustavio neprijateljski metak tokom poslednjeg juriša branilaca Beograda. Roš je zabeležio da su vojnici na Gavrilovićev govor reagovali uzvicima odobravanja zagušenim grmljavinom topova, klokotanjem mitraljeza i rušenjem kuća koje su razarali teški nemački projektili:

"U tom paklu od smrti i oduševljenja ležalo je mirno cveće, beli zumbul u izlogu male cvećarske radnje. Pod utiscima govora svog komandanta prišao sam izlogu i razbio staklo. Zakitio sam kapu zumbulom i gledao s kakvom se razdraganošću kite i moji vojnici. Tako okićeni pošli su u smrt".

Narodni muzej u Čačku

Čačanski muzej čuva mnoge Gavrilovićeve ordene, njegovu oficirsku sablju, stare fotografije... Čačani u Beogradu, koji imaju i svoje zavičajno udruženje vole da se pohvale "svojim" Gavrilovićem, ali zaćute kada se povede reč o spomeniku.

- Prošlo je 110 godine od odbrane Beograda 1915. kada je Čačanin major Dragutin P. Gavrilović predvodio vojnike u jurišu koji je postao simbol hrabrosti i žrtve, ali ni u prestonici ni u zavičaju heroja još nema spomenika - konstatuje dr Timotijević i ironično nastavlja: - Razlozi su poznati decenijama - večita kriza, uvek nedovoljno sredstava, nepremostive birokratske prepreke, prioritetniji ideološki i politički ciljevi.

Narodni muzej u Čačku

Istoričaru se čini da je pravi razlog što je i dalje živ duh one (anti)srpske tradicije koja je zabranila odavanje posmrtnih počasti Gavriloviću.

- Postoje i ozbiljni i kontinuirani otpori u javnosti uz uobičajene konstatacije: "Dokle više da se podižu spomenici ratu i pogibiji, imamo li nešto pametnije da slavimo?", "Kakve vajde uopšte imamo od tih spomenika? Ako želimo da konačno krenemo napred, treba da raskrstimo sa militantnom prošlošću" - navodi dr Timotijević. - Suštinski sve se svodi na stav, da li u ovim teškim vremenima, koja inače traju neprekidno ali se uvek potežu kao argument za odustajanje od ovakvih inicijativa zaista treba podizati spomenike, kada su "prioriteti" na drugoj strani? Sve te prepreke i sumnje padaju u vodu pred činjenicom da majoru, kasnije pukovniku, Gavriloviću, kao svom velikom heroju i Beograd i Čačak duguju spomenik kao znak poštovanja i sećanja, kao poruku budućim generacijama da hrabrost i žrtvovanje nikada ne smeju biti zaboravljeni.

Upornost autošovinista

AUTOŠOVINISTI uporno pokušavaju da ospore autentičnost legendarne komande majora Gavrilovića koju je 1931. objavio Đorđe Roš.

- Ona je postala mnogo poznatija od one kraće verzije koju je Stanislav Krakov već 1930. objavio u listu "Vreme". Ne treba zaboraviti ni da je dobrovoljac Miroslav Golubović u svojim sećanjima na odbranu Beograda iz 1932. takođe naveo čuveni Gavrilovićev govor - navodi dr Miloš Timotijević.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije