AVIONI SEJALI BOMBE PO CIVILIMA 10 MINUTA POSLE LITIJE: Sećanje na jeziv zločin NATO, na Svetu Trojicu 1999. i stradale na Varvarinskom mostu

JEDNA ruka je virila kroz prozor automobila koji je tonuo u Moravu uskipelu od vreline eksplozije raketa.

Foto: Tanjug

Kroz oblak prašine čuli su se krici devojčica sa izobličene konstrukcije Varvarinskog mosta. Sveštenik je istrčao iz crkve da pomogne unesrećenima pojući psalme Bogu... koji ga nije čuo. Američki "fantomi" su se vratili i ispalili još dve rakete. Ljudi koji su došli da pomognu unesrećenima u prvom napadu sasečeni su drugim uraganom plamena i usijanih gelera pomešanih s ljudskim mesom i kostima.

Ove apokaliptične slike nisu prošlost za preživele očevice napada NATO aviona na Varvarin nekoliko minuta posle 13 časova tog 30. maja 1999. godine. Vladala je praznična gužva... bila je nedelja, obeležavali ljudi gradsku slavu Sveta Trojica, a samo desetak minuta pre nego što su lovci Alijanse krenuli u lov na srpske civile, gradom je prošla litija. 

NATO je cinično i promišljeno odabrao za izvođenje zločina dan sećanja na događaj kada je Duh sveti na Sionu sišao na Hristove apostole dajući im moć isceliteljstva i razumevanja i govora mnogih jezika da bi širili novu religiju mira i ljubavi po celom svetu. Da bi broj žrtava bio veći odabran je praznik kada se u crkvi i na pijačnom trgu neposredno uz stari most sabiraju ceo Varvarin i okolina.

U masakru su ubijeni Sanja Milenković (16), Milan Savić (24), Vojkan Stanković (31), Zoran Marinković (33), Ratobor Simonović (38), Ružica Simonović (55), Milivoje Ćirić (66), Stojan Ristić (56) Tola Apostolović (74) i Dragoslav Terzić. Međutim, javnosti su mnogo manje poznata imena 32 ranjenih civila od kojih su 17 zadobili teška telesna oštećenja i doživotnu invalidnost. U žrtve zločina površna statistika nije uračunala ni članove porodica koji su delili i dele patnje svojih bližnjih.

Mučenici iz Varvarina / privatna arhiva

Jer, ko može da zanemari patnju Evice Jovanović koja se ovako seća svoje teško ranjene, tada šesnaestogodišnje, kćeri Marine kada su je spasioci doneli sa ruševina mosta: "Lice joj je bilo izgrebano, ruke krvave... Zatim sam primetila ogromnu ranu na vratu. Ona je samo kroz plač ponavljala: "Mama, moja kičma". Zatim sam ugledala njenu raznesenu potkolenicu, koja se držala na samo jednom parčetu kože..."

Kada Marinu danas pitaju o raketiranju mosta po kome se tog proleća šetala sa drugaricama Marijanom Stojanović (16) i u bombardovanju stradalom Sanjom Milenković (15), ona se seća samo zvuka aviona i da je nekoliko sakundi kasnije svet postao blistavo narandžast: "Osetila sam vrelinu, mislila sam da sam ugljenisana, da gorim."

Lekari su otkrili 66 gelera u njenom telu, dva između šestog i sedmog vratnog pršljena. Većinu su izvadili, ali deset u potiljku i leđima Marina će nositi do kraja života, jer je njihovo hirurško odstranjivanje rizično.

- Život nam je dodelio sudbinu da baš nas tri budemo zajedno i nađemo se na mostu u tom tragičnom trenutku. Ostalo nam je još desetak metara i bile bismo na slobodi, ne bi umrla Sanja, bila ranjena Marijana i moje telo napunjeno gelerima. Ali NATO, njegovi avioni, njegovi projektili, uzeli su nam mladost. Sanju zauvek, a Marijani i meni naneli večnu bol - zabeležila je Marina Jovanović.

To su, nemajući kud i gledajući istini u oči, zaključili i izvestioci organizacije Hjuman rajts voč: "Napad nije bio usmeren posebno protiv vojnog saobraćaja. Bombardovanje 24 sata dnevno u ovom i drugim slučajevima pre izgleda kao deo strategije psihološkog ratovanja i uznemiravanja bez obzira na veliki rizik za civilno stanovništvo."

Foto: nato-tribunal.de

- Sa kime sam ja to ratovala? Specijalisti su priznali 40 odsto mojih oštećenja, ali niko od njih nije procenio koliko trauma prati moj život od rane mladosti - gorko je pitala Marijana Stojanović u knjizi Aleksandra Vasića "Varvarinski most 1999".

A NATO je o zločinu u Varvarinu saopštio: "Dva F-16 aviona napali su u kratkom razmaku most sa četiri laserski upravljane bombe po dve hiljade funti težine. Prvi napad razorio je srednji deo mosta, drugi ostatak mosta."

Posle detonacija most je odvojen od srednjeg nosača, sa gradske strane je srušen u reku, drugi kraj skliznuo je na uzvišenu obalu, a konstrukcija, duga oko 100 metara, visila je pod oštrim uglom nad Moravom. Istoričari Nebojša Đokić i Olivera Dumić navode: "Kod prvog napada život su izgubile tri osobe, a najmanje pet osoba je povređeno. Iako je most već bio srušen, ratni avioni NATO-a su se, od tri do šest minuta kasnije, vratili i ispalili dve rakete koje su usmrtile sedam, u međuvremenu na most prispelih osoba, i 12 drugih teško povredile."

Foto S. Babović

- Bilo je strašno pogledati. Obe polovine mosta bile su u vodi. U vodu je polako tonuo crveni automobil iz koga je kroz poluotvoren prozor virila ruka. Na drugoj polovini mosta ka Žičevcu nazirao sam tri siluete. Čuo sam dečji vrisak i poziv u pomoć. Sve mi se pomutilo pred očima - svedočio je Miroslav Dakić (1950).

Siluete Sanje, Marine i Marijane nestale su u blesku i dimu eksplozija raketa u drugom napadu NATO, a Dakić nije uspeo da im pomogne jer je i sam izrešetan šrapnelima. U kruševačkoj bolnici je ostao 60 dana zbog niza operacija posle kojih mu je noga ostala kraća pet centimetara. Invalidnost mu je procenjena na 60 odsto.

- Primam 4.200 dinara, lepo je to od društva. Ali ja sam seljak i moja zemlja stoji neobrađena, a zbog toga gubim 200 puta više - uzdisao je svojevremeno Dakić.

U trenutku bombardovanja veliki broj ljudi nalazio se na bogosluženju u crkvi, koja je udaljena oko 120 metara od mosta. Otac Milivoje Ćirić je prekinuo službu i istrčao da pomogne. Druga eksplozija mu je gotovo otkinula glavu, naočigled protojereja Tomislava Gajića kome su povrede po licu naneli komadi ljudskih tela raznesenih u eksploziji: 

- Malo se toga sećam, kao da sam bio van svesti... Po meni su bili krv i delovi tela mrtvih i ranjenih. Pokušavao sam da se osvestim, nije mi uspevalo. Čuli su se samo jauci.

Foto: nato-tribunal.de

Među povređenima je bio i Slobodan Ivanović (1945): "Sa moje desne strane jedan dečko je jaukao. Tek što priđoh, a ono dve nove detonacije. Osetih strahovit bol u desnoj nozi, pogodi me geler, ali sam ipak pokušao da pomognem dečaku. Povukao sam ga levom rukom. 'Pa ti nemaš desnu ruku', reče mi neko od pridošlih ljudi".

Dan posle masakra tadašnji portparol NATO Džejm Šej je žrtve nazvalo "kolateralnom, uzgrednom, štetom". Cinično, besramno, kao i u svakom obraćanju iz sedišta Alijanse još je rekao i da - Uvek postoji cena za pobedu nad zlom: "Nažalost, nikada ne dolazi besplatno. Ali cena neuspeha u pobedi nad velikim zlom je daleko veća."

NATO je naravno bio svestan da je reč o ratnom zločinu koji ne zastreva i do danas nije objavio čiji su piloti dva puta napali stanovnike Varvarina i po čijem naređenju. Komandni lanac u vojsci je jasan i otkrivanje nacionalnosti i imena pilota- ubica, vodio bi do naredbodavaca. Među njima je nesumnjivo komandant NATO agresije, američki general Vesli Klark. U svojim memoarima on priznaje da je bio frustriran zbog upornog srpskog otpora i da je tražio bombardovanje civilnih ciljeva, koji su zapadnoj javnosti predstavljani kao vojni. Postoji osnov sumnje i pretpostavka da je operativnu pomoć za zločin u Varvarinu pružilo nemačko ratno vaduhoplovstvo, angažovano tokom agresije za zadatke izviđanja.

Foto: nato-tribunal.de

"SEKUNDARNI CILj"

POTPUKOVNIK Mihael Kemerer, koji je u glavnoj komandi NATO bio zadužen za veze sa nemačkom štampom, otkrio je da most kod Varvarina nije bio "primarni cilj", već zamena za onaj koji je bio već razoren ili iz nekih razloga nedostupan.

A kako navode Nebojša Đokić i Olivera Dumić, Endru Bruks, bivši pilot Engleskog kraljevskog vazduhoplovstva, sada vojni analitičar u Londonu ukazivao je da se "sekundarni ciljevi bombarduju da ne bi ekipa aviona uzaludno trošila gorivo i adrenalin: "Ako bi piloti vratili bombe kući, komandant bi ih proglasio kukavicama."

Preporučujemo

Reportaže

0 3

PRE 26 GODINA, NATO SA PET PROJEKTILA GAĐAO AMBASADU KINE U BEOGRADU: Ubili troje novinara, pa se pravdali na zastarele mape

07. 05. 2025. u 16:34

Reportaže

2 12

KOMANDANT KOJI JE IZABRAO NEBO: „Novosti“ sa porodicom Milenka Pavlovića, pilota koji je 1999. Poginuo u okršaju sa NATO agresorima

04. 05. 2025. u 19:52

Politika

0 1

"DA UBICE NAŠE DECE I MAJKE STIGNE ZASLUŽENA KAZNA": Pre 26 godina od NATO bombi stradali su Marija (14) i Nikola (17) i njihova baka Smiljana

01. 05. 2025. u 16:22

Crna Gora

0 0

NEĆEMO ĆUTATI NA POMEN SVOJIH MUČENIKA: U Murini kod Plava obeleženo stradanje građana i dece u NATO agresiji (FOTO)

30. 04. 2025. u 13:59

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije