SIGURNA RUKA I SA LOPTOM I SA PEROM: Aleksandra Broćeta iz Banjaluke na najbolji način neguje svoje talente - književnost i košarku

BANjALUČANKA Aleksandra Broćeta primer je izuzetno talentovane i neustrašive žene koja inspiriše i ohrabruje svoju okolinu na najlepše načine, a njene najvažnije preokupacije su - književnost i košarka.

Foto: Privatna arhiva

Do sada je objavila čak devet knjiga čija se tematika zasniva na pravoslavnoj duhovnosti. Zastupljena je u Leksikonu pisaca srpske književnosti Matice srpske i mnogim časopisima i antologijama, a posebna stavka koja krasi njenu biografiju jeste i ta da je bila igračica Košarkaškog kluba Mladi Krajišnik u prvoj, saveznoj ligi bivše Jugoslavije u periodu 1981-1991. Igrala je i za juniorsku reprezentaciju BiH i ostvarila niz značajnih uspeha na kadetskim i juniorskim prvenstvima po kojima je ostavila trag u svetu sporta.

Mnogo je puteva, kako kaže Aleksandra, koji se nalaze ispred svakog čoveka i svako bira ono čemu će se okrenuti. Njena utočišta su bili pravoslavlje, književnost i sport - u znaku svetog trojstva.

Do sada je napisala: zbirku priča "Nežno" (2016), roman "Verujem" (2017), roman "Sidro" (2018), roman "Nevidljivo" (2019), roman "Krstarenje" (2020), muzički priručnik "Na talasima muzike" (2021), zbirku pesama "Svetlost" (2022), zbirku pesama "Umiljenje" (2023) i najnoviji roman "Blagoslov" (2024). Liturgijski život i kontakt sa monasima, sveštenicima i mirjanima, kao i čitanje duhovnih knjiga, otvorilo joj je nove vidike.

- Kroz sve moje knjige "provejava" pravoslavna duhovnost, a posebno je naglašena u romanima i zbirkama pesama. Romani, koji su protkani pravoslavljem kroz razne ličnosti i njihov način života, slikovito nijansiraju dobro i zlo i upućuju čitaoca na duhovni put. Moja prva zbirka priča "Nežno" nastajala je u duši tokom moje mladosti i zrelijih godina. Emocije iz prošlosti, koje su se borile sa stvarnošću tridesetak godina, nežno su spuštene na listove, a knjiga je autobiografska zbirka priča posvećena ljudima i gradovoma koji su me emotivno obogatili - ispričala je Aleksandra Broćeta za "Novosti".

"Verujem", "Sidro" i "Nevidljivo" je trilogija romana, a na nju se nadovezuje i "Blagoslov". Kompleksnost razvijanja radnje, koja se prožima kroz paralelne priče tri porodice, ruske, srpske i grčke je ulazak na brod, koji plovi prema duhovnim ruskim, srpskim, grčkim, crnogorskim i destinacijama Republike Srpske i nailazi na razna, životna iskušenja. Porodica kao institucija je u posebnom fokusu Aleksandrinih romana.

- Bogom blagoslovena porodica između muškarca i žene napadnuta je na globalnom nivou. Napad na porodicu je najosetljiviji deo društva i ako se isti uništi, propast čovečanstva je izvesna. Lepota roditeljstva, ali i lepota ljubavi između muškarca i žene, kao i povezanosti kompletne familije, je nešto najdivnije što je Bog stvorio na zemlji. U mojim romanima glavne ličnosti su izložene velikim iskušenjima, grehom bluda, pohlepe, maloverja, srebroljublja, ali uz Božju pomoć preobraćuju svoju ličnost i shvataju lepotu čistote življenja po Božjim zapovestima - kazala je Broćeta.

U zdravom telu, leži i zdrav duh, pa kako je jačala duh u mladim danima, jačala je i njena ljubav prema košarci za koju su je odredile i genetske predispozicije. Taj period pamti kao izuzetno lep.

- Pamtim kada su "Malene" igrale čak pre 38 godina, sezona 1987/1988. godina, turnir u tad SD "Mejdan", a danas SD "Obilićevo". Gornji red: Jadranka Ćosić Trkulja, Vesna Nović, Slađana Golić, Aleksandra Broćeta, Biljana Pandža Bajić, trener Davor Crnić. Donji red: Valentina Kekić Lekanić, Dušica Stopajnik, Nikolina Grabovac, Alenka Virant. Lepe su to uspomene na dragoj fotografiji - podelila je s nostalgijom Banjalučanka koja i danas igra košarku i neguje ljubav prema ovom sportu, pa otud i njen nadimak Košarkašica.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije